Да ли се покајао ђедо Амфилохије Радовић кога за свеца проглашавају

”Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.”(Друга Божија заповест)

”Саборна Црква је велики рај… и ако се пронађе у Цркви да неко нагиње јеретичким погрешкама и учењима змије…
тада је он избачен из раја, као и Адам који је био избачен из раја.”
Св. Јован Златоусти

 Србски народ се ваља у брлогу свога греха, због чега је постао слеп код очију и глув  код ушију, па не види и не чује истину. У том очајном положају хвата се за друге слепце и нада се у њихову помоћ и тако слепац слепца у вечну пропаст води. А ти други слепци, од којих Срби упорно траже помоћ, су разни идоли (у модернистичком смислу), који ни себи не могу помоћи.     

Смрт митрополита Амфилохија Радовића потврдила је две чињенице које осликавају право духовно стање у нашем народу и Цркви. Прво, овај народ је склон идолопоклонству, при чему не разликује истину од лажи и друго, да екуменисти (паписти) у СПЦ имају јачу медијско-ботовску машинерију и од самог Вучића. Митрополит још није био ни сахрањен, а већ су почели да га проглашавају свецем, показујући давно припремљене иконе.

Уместо да сахрана митрополита СПЦ буде достојанствена, како налажу закони и обичаји цркве, екуменисти су од ње смишњено направили душегубни театар под сводовима храма. Режисери тог спектакла су Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић, једни од носилаца екуменистичког зла које разједа СПЦ,. Сахрана је искориштена за промоцију те, по речима св. Јустина Ћелијског, свејереси преко величања лика и дела Амфилохија. Стављајући Амфилохија у исту раван са Св. Петром Цетињским, направивши позлаћену икону са његовим ликом, и написавши службе и акатисте, такорећи проглашавајући га за светитеља, екуменисти желе да и све његове заблуде и канонске преступе прогласе мерилом будуће њихове ”цркве”. Тако су народу, слуђеном и у вери недовољно утврђеном, наметнули још једну велику заблуду која може имати несагледиве последице за његов опстанак.

Народе, не веруј екуменистима који те лажима у пропаст воде, већ се запитај се да ли се ђедо Амфилохије покајао због тога што је:

  • био папин војник, језуита; део свог школовања провео је на језуитском факултету у Риму који је и највиша образовна институција Језуитског реда Папски Орјентални институт, заједно са  васељенским патријархом Вартоломејем; тада га 1965. године у своје одаје прима папа Павле XI, после чега је све било лако, био је у посети (јавно и тајно) код свих наредних папа (Јован, Бенедикт и Франциско), који су га за верност наградили бискупским прстеном и крстом,
  • у теологији спроводио јеретичко учења Јована Зизјуласа и јавно хвалио римске папе као ”свете оце”,
  • у својим беседама и изјавама изједначавао Православну Цркву са злочиначком папском организацијом у Ватикану,
  • учествовао у избацивању догматике Св.Јустина Ћелијског са Теолошког факултета  у Београду и увођењу догматике екуменисте Јована Зизјуласа,
  • постао послушник Запада, после прихватање уцене која је била постављена пред њега и владику Атанасија Јевтића у Вашингтону, поневши се као кукавица по свједочењу др. Косаре Гавриловић,
  • по налогу Ватикана и Вашингтона био један од организатора протеривања владике Артемија и његовог монаштва са Епархије рашко призренске, чиме је нарушено јединство СПЦ и омогућено спровођено издајничког плана везано за КиМ,
  • држао болесног патријарха Павла у заточеништву на ВМА и при томе узурпирао његове патријарашке ингеренције,
  • приграбио себи, на противканонски начин, титулу архиепископа цетињског и уклонио назив Српске Православне Цркве из титулатуре митрополије црногорско – приморске, наговештавајући крајни циљ да постане патријарх црногорски,
  • био екумениста, који је уносио новаторије у Богослужења, посебно Свету Литургију због чега се у митрополији не служи како се вазда служило, како су то чиниили Св. Василије Острошки, Св.Петар Цетињски и други наши свети, већ новотарски,
  • био учесник разбојничког Критског сабора и наложио је да се у храму Светог Јована Владимира у Бару фрескопише ово разбојништво,
  • увео жену, обучену у свештене одежде у олтар,
  • благословио крштење транвестита, жене као мушкарца, у „храму“ у Подгорици, и тада добио бројне похвале од геј лобија,
  • допустио венчање особе која је променила пол,
  • договарао се са папом Фрањом о канонизацији српског крвника, надбискупа геноцида Алојзија Степинца,
  • величао римокатоличког лажног свеца и јеретика Фрању Асишког, поредећи га притом са Светим Савом,
  • довео на власт и подржавао Мила Ђукановића и заједно са њим радио на стварању државе Црне Горе – антисрпског Монтенегра и ”црногорске цркве”, према потреби разбијајући и спутавајући отпор народа према Милу и милогорцима (кријући се иза лажног мира), о чему сведоче ове речи Мила Ђукановића: ”Из дугог периода наше сарадње, током којег смо размјењивали мишљења о важним питањима за развој савремене Црне Горе, памтићу његов допринос стварању позитивне атмосфере уочи референдума на којем је наша земља обновила независност мирним и демократским путем.”,
  • преко свог пулена Здравка Кривокапића унео смутњу у изборну победу, не дозвољавајући да Срби (ДФ) преузму главна министарства у влади, чиме је омогућена безбедна одступница Мили и Милогорцима,
  • дозволио да се на литијама, којима је народ уз Божју помоћ срушио Мила са власти, носе његове слике веће од икона светитеља,
  • препоручио да се слава не слави како је се то чинило увек, са кумовима, родбином и пријатељима, него у ужем кругу због короне,
  • Итд.

Да ли се Амфилохије на крају свог земљаског живота покајао не знам, али оно што је сигурно је да, ако се настави са његовим величањем од стране медијско ботовске пропаганде екумениста и то народ без размишљања прихвати, мртав Амфилохије ће нанети више штете СПЦ и народу србском, него док је био жив.

Народе Србски, народе поносне и часне Црне Горе шта се догоди са тобом. Твоји преци митрополита Мардарија (1659.г) због шуровања са папом каменоваше, а он чак и није видео папу него преко својих посланика припремао издају православља. Митрополита Амфилохија, који се отворено и без имало стида папама клањао и називао непријатеље Божије ”светим оцима”, хоћеш за светитеља да прогласиш. О кукавно Србство, што на себе навлачиш гнев Божији?

Сви који данас свесно или несвесно учествују у екуменистичким лажима и за свеца проглашавају Амфилохија Радовића, не само да чине штету СПЦ и народу, него чине и велику штету души митрополита Амфилохија. Уместо што се понашају неразумно и очекују помоћ од новог ”светитеља”, боље да се моле Господу да опрости Амфилохију грехе његове вољне и невољне, учињене речју или делом, оне тајне а нарочито јавне чији сам само део поменуо. Само тако ћемо показати праву љубав према ”ђеди”.

Народе мој, немојмо мноштву наших грехова, додати и идолопоклонство! Сети се речи Светог Серафима Роуз: “Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту „Цркву Христову”, и да претвори само Тело Христово у једну „екуменску” организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника – Антихриста!”

Учинимо што до нас стоји, остало ће дати Господ!

Раб Божији Горан Живковић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!