Crkva

Da li je sveti Marko Efeski smatrao Latine za crkvu?

Sledi izvod iz veoma važnog „Govora i izveštaja na Saboru Episkopa Grčke Crkve (novembar 2016)” mitropolita Navpaktskog Jeroteja.

Nažalost, tokom „Kritskog sabora” neki su podržavali ideju da je sveti Marko Efeski (kao i Sabor iz 1484. godine koji je osudio Feraro-Firencijski sabor i Okružna poslanica istočnih patrijarha iz 1848.) koristio reč „crkva ” u odnosu na zapadne hrišćane. U stvari, to nije slučaj, a ja ću to ukratko pokazati u nastavku.

Sveti Marko Efeski

Sveti Marko Evgenik (Efeski) je napisao pismo papi pre početka dijaloga, pokazujući svoje iskreno raspoloženje prema dijalogu, što pokazuje njegove dobre namere, a takođe izražava volju celokupne delegacije Carigradske Crkve. Ne možete uspostaviti dijalog i istovremeno izraziti svoje sumnje ili grditi protivnika. Međutim, kada je shvatio ceo način razmišljanja predstavnika Latina, on je u skladu sa tim izneo svoje stavove. Sveti Marko je istovremeno bio i plemenit čovek i ispovednik.

O životu i teologiji svetog Marka Efeskog napisano je mnogo važnih dela. Istaknuću jedno od njih, a to je delo: o. Dimitrija Keskinisa pod naslovom „Pneumatologija svetog Marka Evgenika, episkopa Efeskog, i njena važnost“. Postoji i delo Iraklija Rerakisa o bratu svetog Marka, Jovanu Evgeniku, pod naslovom „Dijalog između Istoka i Zapada o ujedinjenju Crkava u 15. veku“. prema Jovanu Evgeniku“.

Pažljivim čitanjem ove tri disertacije može se osetiti atmosfera koja je vladala u to vreme i bolje razumeti pravoslavno patrističko bogoslovlje svetog Marka Efeskog. Posebno ću naglasiti neke tačke.

Prvo, Sveti Marko Evgenik je bio veliki bogoslov, nosilac učenja Svetog Grigorija Palame, o kome je odlično govorio.

Drugo, i u svetu ga je, pre nego što je postao sveštenik, obuzela želja da ujedini Istok i Zapad i sa velikom željom i revnošću se pripremao za ovaj zadatak. I iako je počeo revnosno da radi na takvom ujedinjenju, postepeno ga je savladalo „razočarenje i teološko beznađe“.

Treće, odgovarajuća poruka koju je sveti Marko napisao za prenošenje papi Evgeniju IV, u kojoj se nalaze neke fraze o podeljenom Telu Crkve, itd., napisana je na nagovor kardinala Julijana i sa velikim sumnjama svetitelja, iako u cilju uspešnog ishoda pregovora . Ali Julijan nije bio oduševljen sadržajem pisma, jer je osudio papu kao uzrok raskola i dodavanja Filiokve, i umesto da ga preda papi, dao ga je caru, koji je pobesneo i zabranio episkopima da od sada razgovaraju sa Latinima, i samo zahvaljujući intervenciji nikejskog mitropolita, sveti Marko je izbegao kaznu. Ova poruka ni pod kojim uslovima nije pročitana pred Savetom.

Četvrto, Sveti Marko je izneo svu teologiju Vaseljenskog Sabora, pitanja koja su mu bila dobro poznata – o svim ovim tačkama on je od samog početka ograničio raspravu i zbunio Latine, usled čega je bogoslovski dijalog koji je započeo u Ferari dospeo u ćorsokak, a katedrala je premeštena u Firencu.

Peto, pravoslavni predstavnici, uključujući i Svetog Marka, bili su podvrgnuti pritiscima i pretnjama i suočavali se sa trikovima i obmanama. Tako Jovan Eugenik piše o velikom stradanju, ne samo o sadašnjim i budućim nevoljama, „već i o oduzimanju slobode, da su bili zatvoreni kao robovi“. Govori i o dugotrajnom lišavanju osnovnih potrepština, o „siromaštvu“ i „gladi“.

Šesto, Sveti Marko Evgenik se za vreme Sabora s ljubavlju borio za ujedinjenje, iznosio predloge koji nisu bili prihvaćeni, bio je borac, ali smiren. Iskreno je tražio istinu. Posle Sabora, njegova „kontroverza“ je bila „više ograničena na njegove sunarodnike koji se latiniziraju nego na latinokatolike.

Profesor Džon Karmiris, koristeći svedočenje istoričara prisutnih na saboru Ferara-Florentinskom, piše da je Sveti Marko još za vreme Sabora smatrao Latine jereticima.

Marko Evgenik je takođe rekao pravoslavnoj delegaciji u Firenci da „Latini nisu samo raskolnici, već i jeretici; a naša Crkva je o tome ćutala, pošto su oni jača rasa od nas“ (J. Harduin, Acta Consiliorum, Parisiis 1715), a „mi nismo hteli (da oni koji su bili pre nas) da trijumfuju nad Latinima kao jeretici od prihvatajući ih okrećući se i stvarajući prijateljstvo prema njima“ (S.Syropuli, Vera historia unionis non verae, 9,5, p. 256)“.

Sveti Marko Efeski je, prema Protokolima i memoarima Feraro-Florentinskog Sabora, uvek smatrao Latine za jeretike i to je govorio pravoslavnoj delegaciji, ali delegacija Pravoslavne Crkve nije htela da se o tome javno izjasni zbog teških okolnosti tog doba i prema njima se ponašala prijateljski, nadajući se njihovom povratku.

Ali, razume se, sveti Marko Efeski je i posle tog Sabora, kada je video pravo raspoloženje Latina, vrlo oštro govorio. Poznata je njegova poruka „svim pravoslavnim hrišćanima svuda na zemlji i na ostrvima“.

Ova poruka počinje rečenicom: „Oni koji su nas zarobili zlim ropstvom i hteli da nas odvedu u Vavilon latinskih obreda i dogmata, nisu mogli ovo da dovedu do konačnog ispunjenja…“. On smatra da je otišao u Vavilon latinskih obreda i dogmata i da su za vreme Sabora bili taoci. Na drugom mestu u pismu on piše: „Oni žive kao jeretici, mi ih izbegavamo, i zato smo s njima podeljeni… oni su jeretici, pa ih kao jeretike odsecamo. Latini su jeretici.

Oni koji pokušavaju da budu između Pravoslavne Crkve i Latina, odnosno „stoje u sredini“, od kojih se neki latinski obredi i dogmati hvale, drugi hvale, ali ne priznaju („ne mogu se složiti s njima“), a drugi uopšte ne hvale, ali se ponašaju otprilike isto kao i savremeni ekumenisti, naziva „grko-latinima“ i savetuje: „Bežite od njih kao što bežite od zmije, a mnogo su gori od zmija, kao Hristos – prodavci i trgovci Hristom.” A dole piše o njima: „Dakle, braćo, bežite od opštenja s njima; jer su oni lažni apostoli, zli radnici, koji preuzimaju na sebe masku apostola Hristovih.”

Profesor Džon Karmiris primećuje:

„Zbog gore navedenih dogmatskih razlika i odstupanja Latina od „prave vere…, a u odnosu na ovu teologiju Duha Svetoga“, Marko Efeski ih karakteriše kao jeretike; Nema sumnje da je Pravoslavna Crkva u to doba i, verovatno, počev od doba krstaša, smatrala Latine ne samo raskolnicima, već i jereticima, prihvatajući one koji su od njih došli u Pravoslavlje kroz miropomazanje, poistovećujući ih i sa arijancima, Makedoncima, Savbatima (Fentarijancima), Novatijancima i drugim jereticima iz 4. veka, u skladu sa 7. pravilom Vaseljenskog Sabora, u suštini misleći na 16. pitanje i odgovor Teodora Balsamona“

Sveti Marko Efeski posle Feraro-Firencinskog sabora 1438-1439. i posle onoga što je tamo video, on ne govori o Zapadnoj Crkvi, pa čak ni o Heteroslavnoj, nego o Latinima i jereticima. I čudno je da neki Svetom Marku pripisuju ekumenski pogled na svet i ne razumeju pravilno, s jedne strane, njegov plemeniti odnos prema Saboru, kada u ime cele delegacije izražava nadu da će Sabor biti održan na dobro Crkve i doprineće dugo očekivanom jedinstvu, a sa druge strane i suprotstavljanju pravoslavnih latinskim jereticima posle ovog lažnog sabora.

Shodno tome, selektivno i iskrivljeno tumačenje pravoslavnog stava koje je na Feraro-Firencinskom saboru zauzimao sveti Marko Efeski od strane nekih savremenih teologa i sveštenika je u svakom pogledu neprihvatljivo i antinaučno. Otac Dimitrije Keskinis piše: „Fragmentarni pristup, koji su, nažalost, ili namerno kultivisali zapadni „naučnici“ ili naivno pravoslavne neznalice, nepravedan je prema ovom velikom bogoslovu Crkve i, u stvari, ogorčava našu pravoslavnu svest.

Autor: Mitropolit Jerotej Vlahos

Izvor: Pravoslavlje život večni

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!