Da li je rat u Ukrajini početak Trećeg svetskog rata?
Nažalost naše generacije su svedoci, po svemu sudeći, Trećeg svetskog rata. Pošto je NATO trenutno vojno nemoćan u Ukrajini svu svoju snagu je skoncetrisao na medijsko-informacioni rat, propraćen inkvizitorskim zatiranjem svega ruskog u Evropi. Zato ne bi bilo zgoreg da svako od nas, na Solženjicinov način, širi istinu kako bi smo se odupirali toj mreži laži.
Rusija je ušla u rat jer doterana do zida, pa nema nazad. Ona je imala samo dve opcije: da klekne na kolena pred NATO ili da krene u kontranapad. Zapravo Amerika je usvojila kao svoju doktrinu mrežne ratove ili ratove mekom moći. To znači da novcem i medijima podiže revolucije iznutra u suverenim državama i dovodi svoje marionete na vlast. Ona je uložila više od 50 milijardi dolara u Ukrajinu što je rezultiralo krvavom revolucijom na Majdanu, kada je smenjen legitimni predsednik Viktor Janukovič koji je imao većinu. Od tada kreće nasilje nad ruskim stanovništvom. Uz to je otpočelo veličanje Stepana Bandera ukrajinskog naciste, kako bi se prekinula zajednička pobednička sovjetska prošlost iz Drugog svetskog rata sa Rusijom. Od tada se zabranjuje sve rusko u Ukrajini, pa i ruski jezik.
Sve to bi se tolerisalo da Ukrajina neće da uđe u NATO. Osam godina Rusija pokušava diplomatski da izmoli neonaciste na vlasti u Ukrajini da to ne čine, ali uzalud. Već je bilo napravljeno nekoliko NATO baza u Ukrajini (koje su spržene za pola dana). Kada bi NATO instalirao tu rakete sa bojevim glavama to bi značilo da bi one mogle stići za 4 minuta do Moskve. To bi značilo da bi ruski sistemi odbrane nemoćni. Kada su Sovjeti 1962. godine pokušali da instaliraju nuklearne rakete na Kubi, kao odgovor na to što su Amerikanci iste postavili u Turskoj umalo nije došlo do Trećeg svetskog rata. SAD je odlučno hteo da napadne Kubu i bio je spreman da upotrebi atomsko naoružanje. Tako da je više nego jasno da Rusija nema izlaz.
Kao odgovor na rusku odbrambenu invaziju zapad je počeo da uvodi sankcije Rusiji. Za kratko vreme u Rusiji su sve cene skočile za 30 posto, tehnologija je drastično skočila, zatvoreni su računi za Ruse van Rusije, ukinuti su letovi, disfalifikuju ruske reprezentacije, proteruju ruski studenti, izbacuju ruski klasici iz pozorišta itd. Zapadna Evropa po ko zna koji put ulazi u inkvizitorsku histeriju, pa rusofobija doživljava vrhunac u Evropi. Rusi će verovatno poskupeti gas zapadu, možda zatvore puteve kineske robe preko svoje teritorije i severno morskim tokovima.. Zapad će pokušati da uvuče Turke da zatvore Bosfor i Dardanele najvažniji put za ruske brodove, ako to urade to bi neminovno dovelo do rata sa Turskom (ukoliko Turska podlegne pritiscima). Uglavnom ekonomska i energetska kriza će veoma brzo doći u naš kraj. Tj. veoma brzo će se preliti.
Naša pozicija je kao i uvek jedna od najtežih na svetu. Identična je situacija 1941. godine. Kada je čitava Evropa ponizno klečala pred Hitlerom koji je spremao Barbarosu (napad na SSSR), „ludi“ Srbi su jedini imali petlju da mu se suprostave. Tako se i ovih dana Srbija pokazala kao jedina suverena zemlja u Evropi pred Hitlerom 21. veka. Možda po prvi put moram da pohvalim Vučića. Učinio je hrabar potez koji neće ostati bez krupnih posledica. Ukoliko ostane pri ovom stavu, kao pri stavu ne uvođenja dodatnih korona mera i ne sprovođenju dodatne izdaje na Kosmetu mislim da će biti manje zlo od NATO generala Ponoša, koji se baš u ovako odlučujućem momentu povampirio. Tako da u tom slučaju ne treba da nasedamo na novi 5. oktobar ili srpski Majdan. Potrebno je nastaviti sa politikom neutralnosti i ne mešati se u ratove velikih, koliko je to moguće.
Treba da čekamo rasplet situacije. Kao što je u davna antička vremena Peloponeski savez morao da uđe u rat sa bahatim i moćnijim Atinskim pomorskim savezom i pobedio ga jer nije mogao više nazad, tako verujem da će biti u ratu Rusije protiv NATO-a. Kao što su u 19. veku porazili najmoćnijeg Napoleona i u 20. veku najmoćniju nacističku Nemačku, tako će i danas uz strašne obostrane žrtve pobediti neonacistički NATO, jer i danas kao i prethodnim ratovima Rusi nisu mogli nazad.
Na slici je Spomen aleja anđela iz 2015. godine deca koja su stradala od ukrajinskih neonacista tokom granatiranja Donbasa. Naravno žao mi je svakog čoveka koji strada nezavisno od nacije. Podjednako mi je žao običnih Ukrajinaca koji danas stradaju, koje je njihov predsednik Zelenski poveo u stradanje. Ali žalosno je videti da je tako veliki broj mentalno dresiranih ljudi koji revnosno žale „nevine“ Ukrajince, a za ove anđele ni ne znaju. A što se tiče žalosti prema svom narodu na Kosmetu, to je za njihove plitke mozgove tek previše složeno. Ali nema sumnje da bi ih sa istom revnošću žalili na jedan mig američke medijske mašinerije.
Autor: Milan Bojić
