Да ли је касно за проглашење окупације Космета?
Двадесет пета година је од повлачења војске Србије са своје територије Косова и Метохије, а исто толико траје и присуство страних оружаних снага из више земаља на тој нашој светој земљи.
Да ли је војска изашла добровољно? Наравно да није, већ под притиском светских назови моћника, под називом „Кумановски споразум“.
Да ли је војска морала да напусти Косовску територију, народ, светиње? Није, наравно да није, иако је то одлука политичара, ту одлуку није смела да изврши јер је противуставна, против интегритета дела српске територије.
Да ли је војска војно побеђена? Наравно да није, управо та чињеница не дозвољава једној војној сили да се дислоцира осим под војним ратним притиском. Издаја у политичким одлучујућим наредбодавним круговима, а тако и војним извршитељским круговима. Тада креће окупација Косова и Метохије.
Ни тада, на жалост, није дошло до свести и проглашења окупације над тим нашим делом територије, од стране политичких кругова, што представља издају највишег ранга, али ни до дан данас тај став политичара се није променио. Конкретно до дана данашњег није проглашена окупација КиМ.
Било је захтева из тада црквених кругова јер је црква једина била стожер за одбрану народа, светиње и целокупног косовског проблема, те је владика Артемије, тадашњи епископ рашко-призренски захтевао од Патријарха Павла да ургира по том питању, што је блаженопочивши Патријарх оберучке прихватио и од власти захтевао проглашење окупације. Политички врх и тада чини издају и скреће на нека друга мање битна питања.
Како су прошли и један и други ревнитељ и вере и отачаства, познато нам је – владика Артемије је протеран са Косова и Метохије и доведен је, како је наложио НАТО ,неко ко је за „сарадњу“.
Та издаја политичког врха наставља се у континуитету до данашњег дана, како њих тако, чини се, и оних у црквеним круговима који би требало да у оваквим тренуцима, а историја нам је то и доказала, предњаче у заштити свега српског на Косову и Метохији.
Војска која има потенцијала, која има умећа и срца, али, иако су црквени обреди и вера дозвољени, још увек лута у духовној магли.
Зато одлучно, без икаквих изговора, лажи, политичких манира захтевамо проглашење Косова и Метохије окупираном територијом.
Живела Србија са свим својим територијама у једној целини!
Горан Јосијевић, ратни ветеран, председник одбора за безбедност и борачка питања Покрета Живим за Србију
