Srbija i srbske zemlje

Da li je došlo vreme za “Vojvodinu Republik”

Foto: Geto Srbija

U poslednjih nekoliko meseci, tribine koje zastupaju ideju nezavisne Vojvodine postale su  sve učestalije, a propaganda koja dolazi od ideologa, osim separatizma,  je otvorena promocija verske i nacionalne mržnje i netrpeljivosti uperene prema Srbima.

Jedan od glasnogovornika ovih separatističkih ideja, Dinko Gruhonjić, inače Hrvat, rodom iz Banja Luke, a koga je upravo Srbija spasila iz ratnih vihora 1995. kada je kao dezerter pobegao, trenutno je zaposlen kao docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Termini koje Gruhonjić upotrebljava ne samo da su prešli granicu ukusa, već ovaj univerzitetski profesor, koji koristi i svoj položaj za indoktrinaciju mladih, najavljuje kako će od srpskih crkvi po severnoj Srbiji praviti noćne barove i pabove, a kao primer svetlog ličnog imena navodi Dinka Šakića, koji je bio upravnik logora Jasenovac.

Uz Gruhonjića, podršku ovakvim izjavama daju i brojne ličnosti iz javnog sveta, poput izvesne Ane Lalić, za koju niko još nije čuo dok se nije požalila na “posrbljavanje Vojvodine” i taj “velikosrbijanski nacionalizam koji preti da uništi vojvođansku naciju”.

Izgleda da je pojedincima postalo jasno da do slave, pa makar ona bila i negativna, ne mogu doći osim ako ne vređaju srpski narod i SPC. Posebno je interesantno da je i poreklo Ane Lalić prilično upitno i da najverovatnije dolazi iz Bosne i Hercegovine, baš kao i Gruhonjić, Aida Ćorović i brojni drugi pripadnici fantomske “vojvođanske nacije”.

Takve izjave i dela ne samo da ugrožavaju mir i stabilnost u regionu, već i protivureče osnovnim principima tolerancije i ljudskih prava za koji se ovi aktivisti navodno zalažu. Doduše, veoma selektivno, po njima u Srbiji svi imaju pravo na zastupanje nacionalnih ideja – osim Srba.

Sve ovo izuzetno podseća na obrazac separatizma koji su primenjivali šiptarski aktivisti na Kosovu i Metohiji pre proglašenja kosovske nezavisnosti. Jedina razlika je u tome što Gruhonjića i njegove sledbenike za sada otvoreno podržava Hrvatska, gde se najveći broj tribina posvećnih vojvođanskom separatizmu i mržnji prema Srbiji, i održava. No, ne zaboravimo, i Šiptari su u startu imali tihu finansijsku i vojnu obuku od strane Zapada, pa nesumnjivo će doći i “Vojvođanima” u određenom trenutku.

Primeri kao što je poređenje crkava sa noćnim barovima i pabovima i komparacija sa osobama poput Dinka Šakića, koji su posebno vezani za nacionalne tragedije, zatim apsurdno širenje straha od srpskog nacionalizma u sred Srbije, je obrazac ponašanja koji su koristili Šiptari sa idejama o samoopredeljenju i željom za različitosti kao opravdanje za raspaljivanje sukoba i podela.

Ove pojave, ma koliko benigno delovale, nisu ni malo naivne, i ukoliko se nastavi tendencija izmicanja, vrlo brzo će se Vojvodina pretvoriti u Kosovo i Metohiju. To je već bilo na vidiku, ali da li došlo vreme do otvaranja tog žarišta?

Autor: Vesna Veizović

Izvor: Vaseljenska

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!