Да ли ћемо да славимо Васкрсење Господа или ћемо да будемо послушни слугама антихриста?

”Онај који због бојазни од вируса спречава улазак у храм, због тога што ће се неко заразити вирусом, слуга је антихриста.” владика Наум

    Било је лепо док смо последњих тридесет година ишли у цркву на службе, а да нам нико није бранио. Међутим, тај лажни мир нас је толико духовно успавао да смо скоро постали пријатељи са палим светом. Зато је Господ допустио ово страдање, да се тргнемо и да постанемо поново војска Христова у борби против сила демонских,  односно палог света: Јер не ратујемо против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју” (Ефесцима 6,12).   

Нови Пилати који покушавају да поново разапну нашег Господа и терају народ у руке антихриста

      Демонски савез екуменисте, евроунијате, лезбејке и јевреја, затварањем храмова и спречавањем народа полицијским часом да иде на Богослужења, показао је своје праве намере. На врхунцу невиђеног безакоња и терора које спроводе кријући се иза такозване пандемије, увођењем непрекидног полицијског часа само викендом, сервираног јавности уз пропагандно предозирање преко контролисаних медија, нису успели да сакрију да главни удар врше на СПЦ. Колико је то очигледно, показује незванична и недолична предизборна кампања коју евроунијата води крстарећи Србијом уздуж и попреко (најсвежији пример-Ниш), затим маркети пуни људи, па фабрике пуне незаштићених радника, ријалити програми који и даље раде, извођење кућних љубимаца у шетњу, мигранти што и даље пристижу и раде шта хоће… Све може, само да Србин да иде у цркву – не може. Разлог за то је што Православна црква представља непремостиву препреку да нас све претворе у безличну масу, обичну стоку, спремну за чиповање и остале мере контроле светске популације, коју треба темељно припремити за дочек антихриста.       

       Безакоње, које се крије иза лажне пандемије, у коју се са разлогом од њеног почетка сумњало, достиже врхунац у време прославе празника над празницима, прославе дана који нам је донео радост и спасење, Васкрса. То је дан када ће свако да покаже своју веру. Да ли смо са Христом или Његовим прогонитељима? Да ли ћемо да славимо Васкрсење Господа или ћемо да будемо послушни слугама антихриста? Да ли ћемо бити Јуде или они који се разбежаше када Господа разапеше или се, можда, чак и прибројати његовим џелатима?

Помолимо се за припаднике полиције и војске да им Господ да разума да служе народу, а не демонском савезу

         Срби, не бојте се да дођете у цркву да дочекате Васкрс, покажите веру у Оног који је рекао: ”И, ево, ја сам с вама у све дане – до свршетка вијека”(Мат.28,20). Ако сте постом и молитвом спремали да дочекате Васкрс, онда будите сигурни да ћете га и дочекати како доликује хришћанима, у цркви, на служби која почиње у поноћ. Помолите се, препустите се вољи Божијој и крените у цркву без обзира на забране демонског савеза. Ако вас полиција заустави, поздравите их са најрадоснијим поздравом ”Христос Воскресе”! Сетите се оне приче из Охридског пролога о храбром исповедању вере хришћана у време богоборних царева. Један такав цар је послао свог оданог и најбољег војводу са великом војском да побије све хришћане који су требали да се саберу на молитви. Хришћани када су чули за ту намеру богоборног цара, нису се разбежали, него су сви похитали у цркву да се удостоје страдања за Господа. На путу, војводу са војском, кренула је да обиђе једна жена држећи мало дете у наручју. На питање војводе где ћеш жено са дететом, она му одговори у цркву. Тада  војвода, који је имао мало савести, рече жени да иде кући јер он има наредбу да у цркви побије све хришћане који се тамо нађу. На велико изненађење војводе, жена рече да зато она и иде у цркву да се заједно са својим дететом удостоји мучеништва за Христа. Та вера и одлучност ове жене и осталих хришћана који су били спремни за мученички венац, уплаши војводу и он се врати назад. Када је известио цара о намери хришћана, цар је повукао своју наредбу о крвопролићу.

          Поучени овом причом, браћо и сестре кренимо у цркву да дочекамо Васкрс:”Јер је вама даровано за Христа, не само да вјерујете у Њега, него и да страдате за Њега” (Филипљанима 1,29).  Ако ми покажемо веру и одлучност да будемо у цркви на Васкрс, можда ће Господ уразумити неразумне и демонски савез ће бар привремено одустати од своје намере. У сваком случају учинимо што до на стоји, остало ће Господ дати! Слава и хвала Господу за све!

        Уместо закључка, завршићу песмом која храбри и буди наду:

ДОЛАЗАК ЈЕ ХРИСТОВ БЛИЗУ

Кад со земље обљутави

Дошло нам је задње време,

Нек се душа верних спрема

За свеопште Васкрсење.

Шта да чека душа моја

Осим Христа Васкрслога,

Јер на земљи нема више

За чим она да уздише.

Цео свет у злу сад лежи,

Од Истине свако бежи,

А Истина Христос то је,

Њега чека будан ко је.

Будних људи све је мање,

Искушење дуго траје.

Прогнан бива свако ко је

Дао Христу срце своје.

Ко год више Христа љуби,

У свет овај права губи

Ко истину праву неће

Има више лажне среће.

Вукови се појавише,

Цркву Божју опколише,

Обукоше се у јагње,

То је знак за време задње.

Не бојмо се браћо мила,

Божија је јача сила.

Искушења што је више,

За Христом се јаче дише.

А кад дође Христос Благи

Ко невести женик драги

Сваки уздах исплатиће,

Све Његово наше биће.

Исплати се живот дати,

Жену, децу, оца мати.

Права љубав, Христос то је,

Нек не брине Његов ко је.

Ко год штеди живот сада

Изгубиће све за свагда.

Ко за Христа живот губи

Бог га Отац много љуби.

А од тога нема веће,

Љубав другог бога неће.

Слађе ми је Христов бити,

Но сву земљу задобити.

Аутор песме свештеник Ивица Тасић

Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!

Грешни раб Божији Горан Живковић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!