Да ли ће Кина окренути леђа Русији ако Трамп изгуби председничке изборе?
Кина и Русија веће неко време чине стратешки савез за разградњу монополарног а изградњу вишеполарног светског поретка. У том савезу Кина је држала економију и финансије, а Русија оружје ( и енергију). Тај савез би нарочито био продубљиван када би једна од те две чланице била на било који начин притиснута од стране Запада. Па су тако после Украјинског рата и припајања Крима уследиле санкције Запада Русији, које су практично натерале Русију да се одлучно окрене себи и Истоку, пре свега Кини. Тренутно САД жестоко притискају Кину на економском пољу, али јој посредно прете и војно кроз продубљивање војних односа са Тајваном, који Кина сматра својом територијом, али и на разне друге начине.
Притисак САД на Кину је отпочео са доласком Доналда Трампа на место Председника САД. Од тада је Кина, као највећа глобалистичка сила изван Запада, од сарадника САД у процесу глобализације постала највећи непријатељ САД, по речима најбитнијих званичника САД. Да ли ће се нешто променити ако Трамп изгуби новембарске председничке изборе у САД?
Кина је већ једном напуштала социјалистички блок предвођен Русијом када су јој 70-их година прошлог века САД и цео Запад понудили развој у замену за окретање леђа СССР-у. Иако изразито комунистичка земља Кина је окренула леђа свом идеолошком савезнику СССР-у, и окренула се свом идеолошком противнику Западу, чиме је показала шта јој је стварно битно. Управо је та одлука донела Кини у историји никад виђен економски успон, који ју је довео на место које сада заузима у свету, место на самом његовом врху. Али…
Кина је иако економски и финансијски изузетно јака оружано много слабија – ту пре свега мислим на нуклеарно оружје али не само на њега – од САД које јој прете. Стога јој је потребан телохранитељ, а то је Русија која је оружано тренутно можда и јача од САД. Телохранитељ је неопходан када је тело у опасности, али потпуно непотребан када опасности нема. А опасност би могла нестати за Кину уколико Трамп изгуби председничке изборе у новембру 2020.
Трамп као суверениста, и противник глобалиста, је видео глобалистичку Кину као савезника Западних глобалиста, који су његови непријатељи, па је тако и Кина постала његов непријатрељ. Трамп је Русију као суверенистичку силу сматрао чак и савезником у борби против глобализма, мада осим на самом пошетку мандата то није смео отворено да прича услед антируске кампање у САД. Уколико на место председника САД дође глобалиста Бајден ствари постају обрнуте – Русија постаје главни противник, а не Кина, која је задњих 50 година била савезник Западних глобалиста. И може поново да постане савезник, ако јој се обећа да је САД више неће притискати. Али за престанак притиска Кина, наравно, треба нешто да за узврат да. А то је исто што и пре 50 година – окретање леђа Русији.
Ако се то деси, да ли ће Кина прихватити понуду? Уколико прихвати понуду остаје без телохранитеља, а сама није у могућности да се брани од Запада. Шта ако је САД преваре, па када Кина окрене леђа Русији, уместо Русије нападне баш Кину, која више нема Русију да јој помогне у том рату, а без ње не може да се одбрани? А од Запада се такве ствари могу очекивати, њима ништа није свето, а најмање неко обећање које су дали. Пошто Кина ово зна, и схвата да је Западу тренутно најбитније да раздвоји Русију и Кину, јер је још увек далеко моћнији и од Кине и од Русије појединачно, она вероватно неће раскидати савез са Русијом, све док не ојача оружано. А онда…
Пре кратког времена светски медији су пренели да је највише руководство Кине одлучило да у следећих неколико година Кина дуплира своје нуклеарно наоружање. Чак и тада ће бити далеко слабија од САД и Русије, али ће се разлика мало смањити. За претпоставити је да после тог дуплирања следи следеће дуплирање, и тада ће Кина бити оружано већ далеко ближа САД и Русији. Али улагање у наоружање ће успорити њен економски раст, из којег Кина црпи своју данашњу лидерску позицију у свету. Тако да ће морати да тражи баланс у развоја своје економије и своје безбедности, што ће довести до продужења потребног времена да буде безбедоносно независна.
Тек када Кина буде и светска сила у наоружању, и буде могла самостално да се носи са другим нуклеарним силама, пре свега са САД, моћи ће да отпусти телохранитеља, тј да раскине стратешки савез са Русијом. До тада, иако економски далеко јача, Кина ће увек остати зависна од Русије, и мораће са њом блиско да сарађује. А када постане довољно нуклеарно јака, може се очекивати промена односа са Русијом, а та промена ће водити у неку нову ситуацију које тешко да може да буде за Русију повољније од садашње, јер ће Кина у сваком случају смањити своју зависност од Русије, а као еконсомски далеко јача на сто ће изнети неке нове захтеве.
А 10-15 година, колико ће Кини требати да довољно оружано ојача, ће брзо проћи. Треба се што пре почети спремати за то време.
Аутор: Аца Миљевић
