Да ли ће Црна Гора да пева «Све је исто само њега нема»?

Абазовић, Кривокапић и Бечић, Foto: Savo Prelević

Пре неколико дана Здравко Кривокапић, носилац просрпске изборне листе «За будућност Црне Горе» и највероватнији будући премијер Црне Горе, договорио је са вођама друга 2 црногорска опозициона савеза Бечићем и Абазовићем главне смернице будуће владе Црне Горе. Тада је договорено да се неће мењати симболи Црне Горе, па ни химна усташе Секуле Дрљевића, да се неће повлачити признање Косова, нити да ће се изаћи из НАТО, али да ће се свакако убрзати пут Црне Горе у ЕУ.  Што значи да Црна Гора наставља свој пут на Запад, пут повезан са окретањем од српства.

Реакције српских странака са листе «За будућност Црне Горе» на коалициони споразум су биле углавном млаке, са нагласком да нико није знао да ће коалициони споразум уопште бити потписан нити да су питани о томе, што је наравно врло чудно јер је Кривокапић човек без странке и своју моћ црпи из подршке странака из коалиције. Ипак један од лидера просрпске коалиције је споразум безрезервно подржао:

„Истина је да ме носилац листе Здравко Кривокапић није консултовао нити информисао, али то је вјероватно због тога што је он као Црногорац, суверениста и прозападно и еуроатлански орјентисан политичар, одлично знао да је текст споразума 99% идентичан са оснивачким актима ПзП и нашим Програмом“, саопштио је Медојевић, лидер Покрета за промене.

Одавде је јасно да је будући премијер Црне Горе јако прозападно орјентисан политичар, јер Медојевић сигурно зна шта говори, као и да у српској коалицији има странака којима је Запад и његове «вредности» много важнији од српства, какав је очигледно Медојевићев «Покрет за промене». Када томе додамо јасно у правцу западних вредности профилисане остале носиоце будуће власти у Црној Гори -Бечића, вођу Демората Црне Горе, и Абазавића, грађанисте албанског порекла – јасно је шта може да буде будућност Црне Горе.

До обарања Мила на следећим председничким изборима Запад ће толерисати српске странке у власти, и гледаће да им за то време да што мање. Добиће стопирање, или можда само успоравање, процеса везаног за спорни закон о Светињама СПЦ у Црној Гори, и то ће вероватно бити све. По обарању Мила 2022-2023.године, почеће се са формирањем нових коалиција, са једним циљем – избацити српске странке из власти. Стога се може очекивати да до тада од распада Миловог ДПС-а ојачане анационалне демократе, уз грађанисту Абазовића, прозападној власти приступе и Медојевићева ПзП( и можда још неки њему слични «српске»странке), и у таквој власти глуме присуство Срба у власти, Срба којима ће српски интерес и вредности увек бити иза Западног интереса и вредности. Уколико прозападним снагама зафали који проценат за освајање власти не би било изненађење да «Црногорац, суверениста и прозападно и еуроатлански орјентисан политичар» Кривокапић, са позиције Премијера , тј најмоћнијег човека у земљи, формира своју странку, која би такође окупљала Србе којима је Запад важнији од Српства. А ако ни то не буде довољно за 41 мандат увек су ту сви антисрби у реду за улазак у владу – Албанци, Муслимани и Црногорци, тако да су јако мале шансе да се не направи влада без аутентичних српских странака. А онда ћемо мало по мало да се вратимо на Милов пут, уз стару народну песму: «Све је исто само њега нема».

Стога, парадоксално, Срби у Црној Гори треба да навијају да Мило што касније распише председничке изборе, јер док год је он Председник, «демократске» снаге у Црној Гори неће моћи да се уједине и избаце српске странке из власти. Проблем Срба у Црној Гори је да напред речено зна и Запад, а да он има полуге да притисне Мила да распише изборе, као и да сутра нико неће хтети са њима у власт (што би рекли имају слаб коалициони потенцијал), јер ће око њих бити или национални или идеолошки непријатељи српства. И стога Србима у Црној Гори остаје само да се уздају у то да ће већ од новембра 2020 почети велики унутрашњи немири на Западу, прво у САД после председничких избора, а потом, као и увек до сада, и у ЕУ. Уколико се Запад забави о свом јаду, Балкан ће им постати задња рупа на свирали, и надам се да ће Исток то искористити (уколико и то не преспава као много што-шта до сада) и доћи у позицију да утичу на формирање власти на Балкану.

Јер само тај Исток, са Богом на челу, може помоћи како Србима у Црној Гори, тако и Србима уопште на Балкану, да дошу у позицију да остварују власт која јесте аутентично српска.

Аутор: Аца Миљевић

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!