Чувар иконе Мајке Божије – брат Јосиф Муњоз
Брат Хосе (Јосиф) Муњоз Кортес рођен је 13.05.1948. године,у Сантјагу (Чиле), у побожној римокатоличкој породици шпанског порекла. Као дечак од дванаест година упознаје оца Леонтија Филиповића и под његовим утицајем након две године прелази у православље. Крштен је у Руској заграничној православној цркви.
Као талентовани уметник започео је студије на Факултету ликовних уметности у Монтреалу (Канада), интересујући се највише за иконографију. У лето 1982. године, одлази на Атос (Свету Гору) са жељом да посети светогорске манастире и скитове, посебно оне специјализоване за иконопис. У малом Скиту Св. Ане Mајке Пресвете Богородице, Јосиф је осетио снажну привлачност према икони Мајке Божије, осликане 1981. године, копији древне и чудотворне иверске иконе. Али, јако га депримира сазнање да икона није на продају. Монаху Клименту се јавила Мајка Божија, рекавши му да је икони место крај Јосифа. На дан Јосифовог поласка из Скита и на његову велику радост , монах му предаје Иверску икону Пресвете Богородице. По повратку у Монтреал, Јосиф почиње са свакодневним читањем Акатиста пред иконом Мајке Божије. После неколико недеља, 25. новембра, буди га јак мирис у соби. Угледао је како из руку Богородице тече свето миро. Од тог дана ,па у наредних петнаест година, свето миро је текло из иконе. Брат Хосе Муњоз Кортес, као чувар мироточиве иконе Мајке Божије више се никада није одвајао од ње. Икона Богородице га је пратила на бројним путовањима по епархијама широм Сједињених Америчких Држава, Канаде, Јужне Америке, Аустралије и Европе. Пред чудотворном иконом се свакодневно молио, испуњавао безброј захтева за молитву за друге, огроман број људи се поклонио и целивао икону. Свуда, где год је ова икона стигла, ширила је своју надземаљску благодат.
У ноћи између 30-31.октобра 1997. године, у соби хотела „Гранд“ у Атини, Хосе Муњоз Кортес је свирепо мучен сатима а потом убијен. Чудотворна икона Мајке Божије је нестала а ни до данас није пронађена. Такође, ни убице нису откривене. На основу трагова мучења и рана на телу Брата Јосифа, претпоставља се да су починиоци овог злочина организована група сатаниста. Мучки је убијен на највећи сатанистички празник „Ноћ вештица“.
Само неколико дана пред своју мученичку смрт брат Јосиф је посетио острво Андрос у Грчкој. На острву се налази предиван манастир Светог Николе, и када је Јосиф ушао у припрату цркве, са древне фреске Мајке Божије која се налазила на једном стубу цркве почеле су да теку сузе. Фотографије и видео снимак забалежили су овај догађај. Брат Јосиф је приметио ово несвакидашње чудо и један монах из тог манастира му рече: „На овој фресци ретко када теку сузе, изузев пре неког несрећног догађаја.“ И он је навео као пример да су са фреске текле сузе пред велики земљотрес у Јерменији. Јосиф је ово прихватио као своју личну судбину. Знао је да је ово чудо некако повезано са њим. Према сведочењу оца Александра Ивашевича који је са Јосифом био заједно на овом пропутовању потврдио је Јосифове слутње: „Када је брат Јосиф видео фреску Богородице са сузама, рекао је да је ово чудо повезано са њим.“
Јутром када се отац Александар враћао из Грчке у Аргентину, Брат Јосиф га је пратио на аеродром. Пред сам полазак Јосиф му поново рече: „Оче Александре нешто ће се десити са мном.“ Те ноћи брат Јосиф бива убијен. Иначе Брат Хосе (Јосиф) Муњоз Кортес је планирао да следећег дана отпутује назад за Канаду, ради обележавања петнаест година појаве мира из чудотворне иконе Мајке Божије. Мученички је страдао.12. новембра, 1997.године, 13 дана након убиства, сахрањен је на руском гробљу у манастиру Свете Тројице у месту Џорданвил, Њујорк (САД). Према изјавама очевидаца, на његовом телу су били видљиви трагови од мучења, али није било знакова пропадања и непријатних мириса. Архиепископ Лаур није благословио изливање темеља на гробу, испод кога је закопан ковчег са телом мученика, рекавши: „Да би се лакше отворио“.
Брат Хосе Муњоз Кортес је веровао и говорио да модерна омладина има веома тежак живот, који их присиљава да уче, раде, зарађују ради стицања материјалног богатства, односно да живе у материјалном свету, заборављајући на духовност. Такође је телевизију сматрао правом катастрофом, отровом који уништава животе људи и доводи до губитка способности разликовања добра од зла (и није дозволио да се направи филм о чудесној икони). Јосиф је веровао да децу треба учити сопственим примером, јер превише често виде да им родитељи говоре једно, али раде друго. Веома је поштовао светог Јована Шангајског, који се бринуо за очување духовности у „овом поквареном материјалном свету“.
Приредио и прилагодио: Душан Опачић
ЛИТЕРАТУРА:
РИА НОВОСТИ – https://ria.ru/20171031/1507867259.html
ИСТОЧНО-АМЕРИЧКА ЕПАРХИЈА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Званичан сајт – https://ru.eadiocese.org/josemuozcortes
Портал РУСКА ИДЕЈА – https://rusidea.org/25103015
Faces of Rocor, epizode 1-2, Fund for Assistance to the Russian Orthodox Church Outside of Russia https: //www.youtube.com/watch?v=hah89XfZJj0