Ћутања која су српску просвету коштала угледа и части

Фото: euronews.rs

Прича о насиљу

Ово није прво што се догодило, већ оно што се након безброј срамних ћутања изродило.

„Добро дошли у 2030 :ништа не поседујем, немам приватност , а живот никада није био бољи…“ Ида Аукен – Светски економски форум

Ове речи штићенице Светског економског форума дочекане су са одушевљењем најмоћнијих људи на свету, оних који поседују скоро све, а желели би да поседују баш све и да сви остали не поседују баш ништа.

Како постићи да сви људи на свету прихвате наметнуте стандарде? Наравно – пропагандом. Од вајкада се тако радило. Хитлеру је Гебелс обезбедио милионе присталица лажима. Вешто сроченим лажима које много личе на истину .Захваљујући Гебелсу, Немци су и данас потчињена нација, нација под фашистичком стигмом јер част и брука трају довијека .И над попом има поп, и над нацистом има већи нациста. То се десило Немцима. Данас њиховим мислима управља Велики брат.Тако је последице пропаганде искористила усавршенија и још моћнија пропаганда. Читава Европа је већ дуго жртва изузетно моћне пропаганде којом су јој наметнути до апсолутне нелогичности ненормални стандарди, правила која се косе не само са моралом, са свим стандардима на којима почива људско бивствовање, него и са животом самим.

„Добродошли у 2030: ништа не поседујем, немам приватност, а живот никада није био бољи.“

Да наставимо у том стилу. Али из школске клупе.

Добродошли у 2030: немам приватност, моје дете зна да има право на промену породице, мада не зна шта га након те промене чека и какве психичке последице та промена носи. Овај стандард, да дете има право на промену породице намеће се деци у српским основним школама у оквиру предмета који се зове Грађанско васпитање .

„Добродошли у 2030: ништа не поседујем, немам приватност, а живот никада није био бољи.“

Сада када сам тако ослобођен свих власничких стега, слободан као птичица на гранчици, могу да цвркућем по слободном избору да ли сам мушко, или женско, или сам жирафа, можда камила или снажни носорог, а ако желим, имам право да захтевам да сви признају да сам Марсовац, јер је моја слобода неограничена од момента када су ме пропагандом ослободили од свих видова прљавог, поробљавајућег власништва.

Велики брат ће сваком ко жели да се на овај начин ослобађа и да друге овако ослобађа, обезбедити све полуге моћне заштите и насиља посредством закона који ће у дело спровести врхунско ослобођење – ослобођење од властите природе.

Јер, кад се сви ми ослободимо свих стега и сваког облика поседа, како нас учи ментор Ана Брнабића, Велики брат ће постати власник свега, а ми – његов посед и добићемо онолико зрнаца пшенице колико Велики брат процени да нам треба дати, а ако нисмо добри и довољно ослобођени, може и да нам не да и да за такву одлуку смисли неко дивно ослобађајуће образложење.

То је поента читаве ове злочиначке заврзламе. Међутим, та се заврзлама не изводи овако невешто како из мог текста изгледа. Она се спроводи одавно , упорно, стручно, на свим нивоима, свим облицима пропаганде, наравно, јер је Гебелс тата Великог брата. Много Гебелса, могло би се рећи. Сви највећи светски Гебелси су се бавили науком у служби Великог брата и осмислили генијалан план како да се човек ослободи од самог себе.

Науку о ослобођењу од себе, од сопствене природе и нарави, ми смо посредством ове научне екипе добили и у вртићима и у школама. У српским школама и вртићима, Уземљи Србији у којој је традиција Срба да децу благосиљају и да дарују, да ћерки кажу – мој лепи сине, а сину- ћеро мамина, детету- пиле мамино. Где се за дете увек чувала најлепша реч пуна милости, реч поучна, а блага, да као најмекша свила подиже и храни детињу душу и да јој развија крила.

Нашу децу ови стручњаци управо ослобађају свих породичних и чак и полних стега и образују их да они не знају да ли су мушко или су женско, да је пред њима све време овог света и да ће, кад дође време, моћи слободно да изаберу шта су и да ће то свако морати да поштује. У међувремену, Велики брат ће их учити да, ако то желе, могу да буду и мачке и Марсовци. Живела слобода, живела анархија, живело рушење свих стега и самог себе.

И лети кроз еон слобода без икаквих ограничења, само , да ли се једе све што лети?

Како натерати људе да прихвате такво лудило? Наравно – насиљем. Да би се постигао тако сложен циљ, на људе се мора применити највеће могуће насиље, насиље које ће им паралисати све мождане функције, које ће их ослободити од ума, од мисли, од логичког закључивања, а то може само једно средство – ПРОПАГАНДА.

Ми је свакодневно видимо на делу и њој су, на моју велику жалост, спремно послужили они који треба да буду светлост и разум мог народа – учитељи. Нема дана да нам се путем свих медија не намећу слике насиља по школама. Сваки дан бар два Трстеника. Да ли је то пут и начин да се заустави било каква друштвена пошаст? Наравно да није и наравно даСотонама које такве пројекте спроводе то није циљ.

„Добродошли у 2030 :ништа не поседујем, немам приватност, а живот никада није био бољи.“

Да би се то извело морају да се замене тезе и насиље мора да се врши под заставом борбе против насиља. Што већа смутња, што боље умотана лаж у што шаренију фолију, то боље.

Тако је у наше школе стигао предивни пројекат: „Школа без насиља“. Али, да ли је тако? Да видимо како се у пракси спроводи овај ослобађајући пројекат. Уђимо у српске школе.

На сваком кораку наићи ћемо на поруке у којима доминира реч НАСИЉЕ – кровна реч овог пројекта за социјални инжењеринг.

На сваком кораку налетећемо на флајере у којима су до танчина, огавним стручним изразима описани сви видови и облици насиља и то је литература за малену дечицу од 7 до 14 година.

Порука је наравно:“Ако нисте видели и нисте доживели, не брините, ми ћемо вам све то донети у школу и запретићемо мами и тати да не смеју ни да писну, јер ви, децо, имате право и да их замените ако не ваљају. Шта ће после с вама бити не знамо, али само да вам кажемо да можете све што хоћете,под једним условом: да слушате, беспоговорно, чика Великог брата . Ако не слушате , ми ћемо наћи начина да вас прогласимо за насилнике .

Како извести да се дете од 8 година прогласи НАСИЛНИКОМ, а друго дете ЖРТВОМ НАСИЉА, кад је и врапцима који су догађај посматрали јасно да је то било нешто што прати детињство откако је света и века – обична дечја чарка . Наравно, има и насиља, али га нема довољно, нема га онолико колико би Велики брат желео да га буде, па ћемо га направити.

„Добродошли у 2030 :ништа не поседујем, немам приватност , а живот никада није био бољи.“

Како да умножимо насиље да постане српска наионална особина и како да просветне раднике ослободимо сваке одговорности за судбину народа чија светлост и ум треба да буду?

Тако што ћемо сваку, али сваку дечју чарку прогласити НАСИЉЕМ. Насиље ПРВОГ, ДРУГОГ, ТРЕЋЕГ, ПЕДЕСЕТОГ СТЕПЕНА! Администрација, еманципација, сто амандмана и партиципација, писање пријава, хука, бука, халабука , лаж и превара.

Све ће бити НАСИЉЕ и сви ће бити или НАСИЛНИЦИ или ЖРТВЕ. А људска психа је рањива и подлеже притисцима, нарочито у детињству.

За спровођење ове технике неопходно нам је да обезбедимо стручне гмизавце – људе који су делимично стручни, имају нека знања, али су у њих несигурни, будући да су свесни да у њиховом знању има бескрајно много шупљина. Када се ови полустручњаци сретну са блиставим стручњацима Великог брата који имају много више знања и који су научени да га примењују, полустручњаци осећају страх и прелазе у другу фазу – фазу удвориштва и подаништва. Да би задржали свој статус стручњака, иако у то нису сигурни, послушаће и учиниће све што им Велики брат, посредством својих стручњака нареди . Без размишљања о могућој штети, без савести јер су самољубље, себичност и сујета речи које почињу истим словом, а то нас води до речи које такође почињу на С – слобода и срећа . То нас доводи до специјалног статуса који ће нас коначно ослободити од обавезе да бескрајно волимо свој народ и да му будемо бедем и одбрана.

„Добродошли у 2030 :ништа не поседујем, немам приватност , а живот никада није био бољи.“

Смислићемо генијалне анкете које ће нас довести до бистрих закључака да су дечаци лошији у бављењу науком од девојчица и да су дечаци насилници. Ако код куће нису доживели шутирање, гажење и шамарање, научићемо их да то одглуме. Основаћемо ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ – НАЈВЕЋУ ЛАЖ И ПРИВИД ДЕМОКРАТИЈЕ, јер децу заиста нико не пита ни за шта, немојте да се лажемо, за учитеље лаж мора да буде срамота.

Направићемо ЂАЧКИ ФОРУМ ТЕАТАР и одличне ученике који у својој породици осим бриге и нежности нису ништа друго доживели, увешћемо у најогавнију жуту штампу и наводићемо их да те гадости глуме. Неодговорни просветарски скотови уместо да најбољу децу дижу у свет уметности, бацаће их у понор људске прљавштине којом треба да се баве полиција, психијатри и правосуђе, ПОБОГУ, не деца.

Причаћемо им непрестано огавне, језиве приче, јер деца воле да се јеже, писаћемо им по зидовима претње, писаћемо : НАСИЉЕ, НАСИЉЕ, НАСИЉЕ, НАСИЉЕ.

Тачно је да то није истина, да између дечака и девојчица постоје природне разлике са којима се рађају и на којима почива шароликост и лепота света, али ми ћемо их ослободити те поседничке лепоте и Божанске промисли која је успоставила систем живота и поставићемо га ослобађајуће . тумбе и како Велики брат каже .

„Добродошли у 2030 :ништа не поседујем, немам приватност , а живот никада није био бољи.“

Да ћутимо и да трпимо . већ су нас научили.

Аутор: Даница Петровић, професор књижевности и језика

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!