Čudo u srcu neverice: Priča o ikoni koja je preobrazila jedno selo
U malom ruskom selu, gde je samo jedna žena bila vernica, pojavila se ikona koja je promenila živote mnogih ljudi. Ikona Presvete Bogorodice „Dostojno jest“ postala je centar okupljanja vernika i simbol nade u bolju budućnost. Njeno neobjašnjivo pojavljivanje i događaji koji su usledili, predstavljaju jedinstvenu hroniku vere i nade u teškim vremenima.
Molitvama Bogorodici pred Njenom čudotvornom ikonom „Dostojno jest“, koja se nalazi u crkvi u selu Belovka u Bogatovskom okrugu Samarske oblasti u Rusiji, deca i odrasli se leče od neizlečivih bolesti.
Prvo čudo isceljenja
„Još nije razrešena priča o tome kako se ova ikona Presvete Bogorodice pojavila u našoj crkvi“, kaže nastojatelj hrama u čast Pokrova Presvete Bogorodice jerej Sergija Elčeninova. „To se dogodilo se da smo jednog jutra. Otvorili smo hram i ugledali veliku ikonu. Bio je tamna, skoro crna, bez okvira. Niko od služitelja u hramu nije mogao ništa da kaže o njenom neočekivanom pojavljivanju. Na poleđini ikone nalazio se pečat koji glasi: Ova sveta ikona je naslikana 1890. godine (ili 1896. godine, poslednji broj je slabo vidljiv) u ruskom Andrejevom skitu na Svetoj Gori.“
„Bilo nam je drago što smo u hramu dobili još jednu ikonu, ali smo vremenom počeli da zaboravljamo na ovaj slučaj… Ali pre tri godine, na večernjoj službi na praznik Svete Trojice, dogodilo se nešto neobično. Bio sam u oltaru, kada sam odjednom osetio miris ikone „Dostojno jest“. Hramom se razlila neobična aroma, nešto nalik na mirise prolećnog divljeg cveća, ali jače. Malobrojni parohijani su se radovali kao deca, shvatajući da su postali svedoci čuda.
Nakon toga, crna ikona je počela da se obnavlja. Kao da je nečija nevidljiva ruka spirala tamne boje i pojavile su se bele, plave, roze, crvene nijanse. Ubrzo je bilo moguće pročitati slova na svitku koji drži Bogomladenac. Tada su počela da se dešavaju i mnogobrojna čuda.“
***
…Mnogi su poznavali ovu alkoholičarku. Krajem osamdesetih godina prošlog veka njen muž je bio na visokim administrativnim položajima u rukovodstvu Samarske oblasti. Kada je KPSU izgubila vlast, ova porodica je izgubila smisao života. Muž je umro, a žena je počela mnogo da pije. Mnogo puta je pokušavala da leči, ali bezuspešno. Na kraju su je roditelji i deca napustili. U nekada bogatom stanu, ostao je samo frižider – sve ostalo otišlo je na piće.
Pomogli su joj vernici. Učili su da se mole i dali adresu: selo Belovka, sveštenik Sergius Elcheninov. Ubrzo je već bila na izvoru Svetog Nikole, koje je pet kilometara od sela, i tada prvi put u životu prešla prag hrama.
Kada sam prišla ikoni Bogorodice „Dostojno jest“, osetila sam topao, lagani udar, kao od blage struje, – ispričala je kasnije Svetlana D. – Iznenadilo me ovo, ali sam po povratku kući iz Belovke uobičajeno otvorila frižider – i izvukla sam flašu, ali sam od mirisa alkohola, izvinite, povratila. Od tada više ne pijem.
Skoro godinu dana trezvenog života Svetlana se potpuno promenila. Došla je u veru, odlazila u crkvu, zaposlila se. Ljudi su joj uzvraćali poštovanje, a rođaci ljubav i brigu. Sada smisao svog života vidi u pokajanju Gospodu i služenju ljudima.
Majka i vojnik
Evo još jedne priče. Posle borbi u Čečeniji, u motorizovanoj jedinici je nedostajao jedan vojnik. Potraga za njim nije dala ništa. „Nestao u akciji“ – ova poruka je stigla u jedno od samarskih sela. Posle tugovanja, majka vojnika krenula je u potragu za svojim sinom. Posetila je Ministarstvo odbrane, putovala u bolnice na jugu Rusije. I sve je bilo uzalud.
Posle godinu i po dana traženja, kod sveštenika je došla je Klaudije V. i zamolila ga obavi opelo njenom sinu Andreju u odsustvu. „U očaju sam, dajte mi da stavim krst na groblje, makar u ćošak – u njegovoj blizini ću oplakivati sina. „Nemojte žuriti da ga sahranjujete, jer je njegova sudbina još nepoznata“, odgovorio je sveštenik.
Tada je Klaudija kupila kartu za autobus – odlučila je da zatraži opelo od samog arhiepiskopa Samarskog i Sizranskog Sergija. Na putu je saputnici ispričala svoju priču. Nagovorila ju je da ode u hram u selu Belovka…
Po savetu – prvo je posetila izvor Svetog Nikola, a zatim otišla u hram. Klaudija u to vreme nije bila crkvena – obilazila je hram kao da je muzej. Na slike svetitelja je gledala kao na umetnička dela. Ali kod ikone „Dostojno jest“ setila se sina i iznenada je briznula u plač. Ona je celivala ikonu i od nje osetila neobičnu toplinu.
„Kada sam se vratila kući, u snu sam videla tvoj hram“, rekla je kasnije ocu Sergiju. „Prilazim ikoni Dostojno jest i govorim: Presveta Bogorodice, Ti si Majka, seti se kako si patila kada je Tvoj Sin bio razapet. Nijedna žena na zemlji ne može da me razume kao ti. Molim te pomozi mi. A sa ikone dolazi tihi glas: Smiri se, za tri dana će se naći tvoj sin.“
„Probudila sam se“, nastavila je Klaudija. „Ova tri dana čekanja su mi bila dugačka kao tri života. Do kraja trećeg dana dobila sam poziv iz vojnog registra u kom me obaveštavaju da je moj sin živ i da se nalazi u okružnoj vojnoj bolnici u Rostovu. Kako smo kasnije ustanovili, mom sinu se vratilo sećanje na dan i čas kada sam se molila u hramu pred ikonom Dostojno jest“.
U toj bici njen sin Andrej je doživeo šok, zbog čega je izgubio pamćenje. U vojnoj bolnici, videli su da mu je slovo „A“ istetovirano na ruci i odlučili si da ga nazovu Aleksandar. Dali su mu i prezime – „Nepoznati“.Tako je bilo u svim medicinskim kartonima. Ali majka je bila u toj bolnici, listajući ove medicinske dokumente…
Gospod, kao što znate, na kraju zlo pretvara u dobro. Rezultat najtežih iskušenja kroz koja su prošli majka i sin je iskrena vera u Boga. Oni žive pošteno, čine mnogo dobra ljudima zbog lekcije ljubavi i milosti, koje su dobili od Bogorodice,
Poruka
U znak zahvalnosti za isceljenje, ljudi su ikoni ostavljali zlatne i srebrne lančiće, prstenje, narukvice, priveske, minđuše. Ali 2006. godine nepoznati su ukrali sve dragocenosti.
„Kada je žena iz Samare zatražila blagoslov – u znak zahvalnosti za isceljenje deteta od leukemije – da o svom trošku obnovi ikonu, sumnjao sam u ljudsko poštenje“, kaže otac Sergije. Kako da živimo bez poverenja u ljude? Odbacio je sumnje i dao joj ikonu na restauraciju.
Ova priča je počela u regionalnom kliničkom centru. Od leukemije je oboleo četvorogodišnji Saša K. Skupi tretman nije učinio ništa. Dete su poslali kući da umre. Šokiran svime što se dogodilo, neverujući otac je napustio svoju porodicu. Verna majka i baka, saznavši od ljudi o čudotvornoj „Bogorodice iz Belovske crkve“ i kako ona pomaže, otišle su sa detetom do ikone „Dostojno jest“. Posle molitve Bogorodici, majka je dovela dete do ikone. “Vruće!” prošaputa dečak. Majka se zavetovala: „Presveta Bogorodice, za isceljenje sina moga obnoviću tvoj sveti lik.
Na iznenađenje samarskih onkologa, Saša je počela brzo da se oporavlja, a posle osam meseci strašna dijagnoza je konačno uklonjena. A njegova majka, ponovo došavši u Belovku, uze ikonu iz ruku sveštenika i odnese je u Samaru.
Prema rečima umetnika-restauratora Sergeja V.: „Procenivši obim posla, cenu uvezenih boja i kutije za ikone, već sam bio spreman da navedem cenu – osamdeset hiljada rubalja. Ali protiv moje volje, izašlo je iz mojih usta: „Dvadeset hiljada.“ Mušterija je iznenada briznula u plač, pala na kolena. Kako se ispostavilo, tačno dvadeset hiljada joj ostalo nakon lečenja njenog sina.
U početku su sveštenici crkve mislili da je ikona „došla” u crkvu jer je u njoj bilo samo nekoliko ikona, zbog siromaštva parohije. Drugi su verovali da je ikona imala za cilj da „probudi selo“, u kome je bila samo jedna vernica. Ali danas se već vidi razmera „misije“ svete ikone Presvete Bogorodice – da u celom kraju donese svetlost duhovnog prosvetljenja, da isceljuje, prašta i učvršćuje ljude u veri.
Izvor: Prijatelj Božiji
