Чудесна помоћ од Свете Ксенијe Петербуршке рањеним војницима
Чудесна помоћ од Свете Ксенијe из Санкт Петербурга рањеним војницима током Великог отаџбинског рата (прича фронтовског свештеника)
Оче Валентине, реци нам како се блажена Ксењушка понашала према теби и спасла те од неминовне смрти“, замолио је о. Илија .
— Пошто сам завршио војну школу у Омску, када је почео рат, нашао сам се близу Лењинграда: прво сам био тобџија, а затим командант артиљеријске посаде. У рату је страшно – не можете то описати речима, не можете од тога направити филм. Јесте ли видели како за време бомбардовања куће лете кроз ваздух као пернати јастуци? А ја сам то видео … Видећете довољно страха да ћете одмах постати верник. Никада нећу заборавити речи политичког инструктора: „Молите се Богу, душман је под прозором! Молите се сви, ко год и како год можете. Знам да сада немамо времена да се молимо. А кад се рат заврши, боље ћемо се молити.
Али ако се сада сви молимо, сви ћемо бити живи и здрави.” Брзо су научили да се моле на фронту, најватреније и делотворније молитве: „Господе, помилуј!“, „Господе, спаси!“ А често нису ни имали времена да кажу више…
Цела моја артиљеријска посада и ја носили смо крстове на грудима. Нису то скидали. Одлучили смо за себе овако: да бранимо своју Отаџбину – са крстом на врату и са именом Христовим на уснама. Господ, Он све види и чује – сваки наш дах, сваки тајни покрет душе – и увек даје помоћ.
Једног дана сам видео како авион – немачки ловац – дрско улеће на наше положаје и тачно изнад нас: „зииип!“ – Нисмо стигли ни да узвратимо, већ је пролетело. И одмах су гранате које је испустио почеле да експлодирају. Сакрио сам се иза неког штита и викнуо: „Господе, спаси ме!“ Било да ме је спасила ова молитва или тај слабашни штит, остао сам жив, само ухваћен комадом гелера. И још два пута ми се десило чудо током рата – двапут је Господ рекао: „Сад ће овамо долетјети граната, одведите војнике. Заиста, чим смо успели да побегнемо, граната је пала управо тамо где смо мало пре лежали. Тај политички инструктор се показао у праву. Да није било заступништва Божијег, на месту наших тела зјапио би кратер…
У рату сам био три пута рањаван. Испричаћу вам један случај када ме је лечила сама св. Ксењушка Блажена. То се догодило 2. марта, када сам рањен. Небо је било ведро. Одједном сам видео авион како лети право на мене, викнуо сам: „Господе, опрости ми!“ и пао. Бомба је експлодирала, и више се не сећам… Довели су ме у болницу 3. марта. Будивши се из несвести, видим: приближава се нека монахиња. Лице је строго, строго, али очи љубазне и сијају од љубави. У рукама има шољу пуну уља. И гладовао сам, потпуно сам заборавио укус уља, чак и само кашичицу… Као да ми је читала мисли, монахиња ми је убацила целу кашику уља у уста. Молим се очима: „Још, још…“
Али она је већ отишла да лечи остале рањенике. Други пут сам је питао: „Мајко, ако би могла да ме помажеш светим уљем…“ То су биле моје прве речи, а ја сам почео да говорим тек трећег дана после рањавања. Монахиња ми је дала уље, помазала ми ране, закрстила ме и отишла. И ходала је као да не хода по земљи, него да лебди кроз ваздух. Медицинска сестра је касније рекла: „Видели смо је више пута у болници. Ово је света Ксенија, благословена. Али одакле долази, куда иде, нико не зна. Дешавало се да је стајала поред медицинске сестре, али чим се она окренула, више је није било… Многи кажу да се то појавила сама блажена Ксенија. Она помаже свим рањеницима. Зато не тугуј и не бој се смрти. Ми, док смо на земљи, само се учимо да живимо…“ Тако сам, молитвама и помазањем светим уљем, од стране свете Ксеније, остао жив.
Много година после рата видео сам икону Свете Ксеније Петербуршке – да, била је то она, препознао сам је…
Извор: Православље живот вечни – Источник: https://makashenec.livejournal.com/193640.html
