Човек, који изнесе тврдњу, да је он, око нечега неопредељен, односно суздржан, није ништа друго, него ли велики лажов
НЕУТРАЛНОСТ ИЛИ СУЗДРЖАНОСТ
Често се од људи чује, а поготово од политичара, скоро па свакодневно, како су они, по некој ствари, питању или по неком догађају или дешавању, потпуно неутрални, или како то они воле да кажу; суздржани.
Што је по свим овоземаљским и животним збивањима немогуће, за било којег нормалног и разумног човека, осим за будалу, којему је Господ Бог, и то за стално, из Богу знаних разлога, одузео памет, ум, као и могућност расуђивања, те му је за било шта, што се око њега дешава, потпуно сведно. Да ли је неутралан и суздржан око глади и ситости, е, то Господ Бог зна, као и луд човек.
Тако да онај човек, који изнесе тврдњу, да је он, око нечега неопредељен, односно суздржан, није ништа друго, него ли велики лажов, штеточина и лицемер, не само према људима, већ је он такав и према Господу Богу. И то из простог, видљивог и разумљивог, свеукупног Божијег дела, као и Божијих закона. Ко то хоће да види, разуме и прихвати, јасно му је да се око Господа Бога или ђавола, не може остати неопредељен или суздржан. Као што се не може остати неопредељен или суздржан, кад је у питању живот или смрт, добро или зло, лаж или истина. А тако је исто и кад је у питању правда или неправда, поштење или крађа, вера или невера, а поготово кад је у питању храброст или кукавичлук, као и опредељење између мушкарца или жене, родитеља или деце, или када је у питању човек или нечовек…Овакве примере и разна друга поређења, на која човек не може остати неопредељен или суздржан, могао би сваки разуман човек, жена или дете, у недоглед да наводе и набрајају. И опет би већина људи, исто као и ја, ако у себи имају части, знања, поштења и људског морала, дошли до спознаје, да када је нешто у питању, рецимо рат или мир, да се на то догађање, уопште не може бити неутралан – неопредељен или суздржан.
Јер ко то каже и тврди, да је неопредељен или суздржан, тај дрско и подло лаже и још се при томе, служи ђавољим лукавством, али и лицемерјем, а што је својствена одлика, сваког оног човека, који је своју душу, ђаволу продао. Онај човек, који своју душу прода ђаволу, починио је неопростив и смртоносни грех. Те је такав – бездушан и те како штетан, али и опасан човек. Јер је у сваком моменту и то по наређењу ђавола, спреман, било којем човеку, жени или детету, да нанесе велику неправду, бол, штету и тешко зло. Из разлога, што се он, и то ради своје похлепе и гордости, потпуно и свесно, определио и одабрао ђавола и то за свога господара. Не оставши при томе неопредељен или суздржан у оним моментима када му је ђаво, у замену за његову душу, понудио овоземаљски лажни и материјални раскош, или неку привилегију, титулу, или неку функцију у власти.
Из тих разлога, не верујем ни једном човеку, без обзира ко он, или шта он, по школској наобразби, положају, звању или титули био, поготово када ми он, каже, да је он, по некој ствари, догађају или питању, неопредељен или суздржан.То никада није било, нити ће моћи да буде, да разуман, исправан и нормалан човек, око нечега, буде суздржан или неопредељен. И то из простог разлога, што је Господ Бог, све створио, поредао и разврстао, а онда то људима, на употребу и за живот на Земљи дао. Како би се сваки човек и то у сваком времену и на сваком месту, знао око нечега определити. На пример; је ли он за ноћ или дан, светло или мрак, је ли за здравље или болест, похлепу или одмереност, или је за љеност или марљивост, а поготово је ли за пријатеља или непријатеља у своме друштву ??? Овакве примере, мога бих још у недоглед редати и набрајати, али мислим, да то више не морам чинити. Те да је сваком разумном, добром и верујућем човеку и те како јасно, да се око нечега, а што је саставни дио живота, не може бити неопредељен или суздржан.
Уз све изнесено, хоћу да верујем, да је сваком добром, нормалном и разумном човеку, о нељудима, баш све јасно, поготово о оним нељудима који јавно кажу и тврде и то без и мало стида, како су они, око нечега, ма сведно чега, неопредељени или суздржани. Што је по мени, али и свим осталим животним, као и Божијим показатељима, лицемерна тврдња, али и подмукла – ђавоља лаж.
Како неко од људи, може бити суздржан или неопредељен, око уништавања Србије, Републике Српске и свог србског иметка, породице, традиције и културе, а поготово родне земље, села, радника и сељака. Или поводом овог рата, којег Америка, Енглеска, ЕУ, и НАТО – пакт, а уз помоћ украјинских нациста, воде, против наше – братске Русије и братског нам – руског народа.
Аутор: Милосав Кнежевић Миле
