Četiri Jevanđelja
Od više pronađenih i sačuvanih jevanđelja Crkva je krajem četvrtog veka (pod redakcijom blaženog – Svetog Jeronima, poreklom iz Dalmacije), kanonizovala samo četiri: po apostolima Mateju, Marku, Luki i Jovanu.
Ali pri tome se javljaju poteškoće zbog prevoda sa hebrejskog, aramejskog, starogrčkog i latinskog različitih viđenja i tumačenja višeznačnih reči, kao i zbog viševekovnih prepisa jevanđelja. (Sveto pismo je najviše prevođeno sa Vulgate, latinskih prevoda starogrčkih tekstova, odabranih pod redakcijom Svetog Jeronima.)
Smrt Gospoda Isusa Hrista
Smrt Gospoda opisuju sva četiri jevanđelja.
– A Isus opet povika iza glasa, i ispusti dušu. (Matej 27, 50)
– A Isus opet povika iza glasa, i izdahnu. (Marko 15, 37)
– I povikavši Isus iza glasa reče: „Oče! u ruke tvoje predajem duh svoj.“ I rekavši ovo izdahnu. (Luka 23, 46)
– A kada primi Isus ocat reče: „Svrši se“. I priklonivši glavu predade duh. (Jovan 19, 30) Prevod Vuka Karadžića.
U Svetom pismu iz 2010. izdavača Aleksandrija iz Beograda (sa korekcijama vladike Nikolaja u odnosu na prevod Vuka Karadžića), postoji razlika kod Mateja.
– A Isus opet povika iz svega glasa, i ispusti duh.
Pošto zastupam gledište da postoji bitna razlika između duše i duha (a zvanično se smatra da je duh duša i raspoloženje čovekovo), po meni je prevod Vuka Karadžića ispusti dušu u jevanđelju po Mateju ispravniji i bliži istini i narodnom jeziku, jer se u narodu govori, kada neko umre, da je ispustio dušu. Takođe, tek kada duša napusti telo prestaje disanje, a što nam svedoči jevanđelista Marko rečju izdahnu [ispusti dah (vas-duh, tj. vazduh), ali pre toga dušu (što svedoči Matej)]. Zavisno od vremena provedenog bez vazduha (i kiseonika) telo počinje da odumire.
Međutim, ako se duša vrati u telo u roku od dva do tri dana, telo može da oživi, o čemu govore vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri, a i samog Gospoda. A sve to je jedino moguće pošto dušu nije napustio (ne napušta je) duh Božji – Sveti duh. Jer zemaljsku smrtnu dušu imaju sva živa bića, sve što rađa i razmnožava se (biljke, životinje i ljudi), ali samo čovek ima i dah Božji za oboženje i dobijanje duše žive iz Postanja 2,7; odnosno, zrno gorušičino – klicu duha Božjeg iz Novog zaveta (Matej 13, 31-32), (Marko 4, 30-32) i (Luka 13, 18-19). Zato, samo ukoliko smo povezani sa Bogom preko Svetog duha pobeđujemo smrt i zadobijamo večni život. I zato se svaka hula prašta, ali hula i život protiv Svetog duha ne, jer direktno vode u smrt!
Daljom gradacijom, jevanđelista Luka dodaje da Isus Hristos, koji je Bog ali i čovek [osim smrtnog tela i duše od stvorene zemaljske prirode, i Svetog duha koji od Oca ishodi (i obožava dušu čoveka darujući joj preduslov za večni život – dušu živu)], poseduje i stečeni duh kojim se ispunjavao tokom života u zemaljskom svetu, i koji predaje Ocu na uvid. A Jovan to potvrđuje, uz dopunu – svrši se, jer se završila misija Bogočoveka u ljudskom telu na Zemlji.
Čovek kao ikona Božja?
Mnogo je rasprava bilo na temu da li je čovek dihotomno ili trihotomno biće. Naime, ako je ikona (ili slika Božja) onda ima samo telo i dušu. Međutim, zagovornici dihotomije zaboravljaju da je Bog ljudima darovao i klicu duha koja treba da donese plodove zrna gorušičinog – carstvo Božije: „Ono je kao zrno gorušičino, koje uzevši čovjek baci u vrt svoj, i uzraste i posta drvo veliko, i ptice nebeske useliše se u grane njegove.“ (Luka 13,19) Isto to, ali na drugi način, Isus Hristos nam govori u priči o talantima (Matej 25, 14-30). Svako od nas dobija bar jedan talant – vezu sa Svetim Duhom. I ukoliko ga, kao lenji, sebični i zli sluga iz jevanđelske priče, zakopamo, ne negujemo i umnožavamo, osudili smo sebe na smrt umesto da budemo večni u zajednici sa Bogom.
Zbog svega rečenog, svi gresi se praštaju, ali hula na život, hula na Svetog Duha, ne. Jer, umesto da stalno čistimo srce, primamo darove i postajemo bolji i temeljniji, blistaviji hram Svetog Duha, dobrovoljno, ili lenjošću, postajemo robovi Satane. Zato nas apostol Pavle u poslanici 1. Korinćanima (6, 19) opominje: „Ili ne znate da su tjelesa vaša crkva Svetoga Duha koji živi u vama, kojega imate od Boga, i nijeste svoji?“
Da bez Svetoga Duha nema carstva Božjeg u nama, i da nam se zatvaraju vrata carstva Nebeskog, govori nam i priča o deset devojaka (Matej 25, 1-13). Jer bez ulja žižak u svetiljci ne može da gori. Isto tako, bez darova Svetoga Duha osuđeni smo na tamu, a predviđeni smo za svetlost.
Zaključak:
Sve dosad rečeno se ne razlikuje puno od gledišta vladike Nikolaja, što se može videti i iz njegovih Duhovnih pouka (Azbuka istine), prikazanih u Izabranim delima, knjiga 15, Glas Crkve, Beograd 1997.
„Duh je u duši, duša je u telu, telo je u svetu. Duh je pokretač duše, duša je pokretač tela, a telo je pokretač drugih tela. Kakvi je duh, onakvi i pokretač duše. Kakva je duša, onakvi i pokretač tela. Dobar duh pokreće dušu na dobro, i telo ispunjava volju duše. Zao duh pokreće dušu na zlo, i opet telo ispunjava volju duše. Čoveče i sine čovečji, neka ti Bog ispuni dušu Svojim Duhom. Jer te je Stvoritelj i stvorio za to, da se ispuniš Njegovim Duhom, te da bi kroz taj Duh i u tome Duhu bio jedno sa Njim i sa svima čedima Njegovim na nebesima i na zemlji. Znaj i upamti, čoveče i sine čovečji, čijim si duhom ispunjen, jedno si sa njim; ako Duhom Božjim – jedno si sa Bogom; ako li duhom zla – jedno si sa paklenim protivnikom Boga i Oca tvojega“.
Autor: Slobodan Bojković
Napomena: Četiri jevanđelja je tekst iz poglavlja „Neka tumačenja“, duhovna čitanka „Sve je Tvoje, Bože“, Prometej, Novi Sad 2022. Tekstu iz duhovne čitanke je pridodat tekst „Čovek kao ikona Božja?“ iz članka „Šta je smisao života“, link https://borbazaistinu.rs/sta-je-smisao-zivota/
