Цетињски масакр и узроци
„Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством.“ П. П. Његош
Црна Гора је у жалости због 12 живота, од којих су два дечја, узета у трену од помахниталог убице. Цетиње је у само две године доживело два оваква покоља. Као и Србија. Саучествујемо у заједничком болу. Вјечнаја памјат свим жртвама, нарочито деци☦︎.
Питамо се зашто нам се ово дешава?
Ево неких узрока… Систем вредности је у српским земљама окренут наопачке већ деценијама. Ауторитарни диктатори створили су атмосферу јада и чемера „својим“ народима, величајући криминал, корупцију, непотизам, општи морални пад и лаж сваке врсте, медијски подржан до крајњих граница. Њихови људи сеју страх и мржњу где год да су. Створена је атмосфера масовне психозе, где су читави наши народи таоци полуделих самопроглашених „владара“ у једном колективном казамату, без права на лечење.
И док код нас газе децу и бацају их на хаубе, дотле сада већ сасвим полудели „вођа“, сањајући Тјенанмен 1989. као и своје решење за студенте (у свакодневним бескрајним ТВ монолозима то помиње), најављује оснивање своје личне паравојне формације, која му се заклела на „лојалност“ до смрти. При том су се, по његовим речима, на то „заклели“ у некој цркви?!
Зашто је дошло и до овога?
Полицији и војсци више не верује, јер ми нисмо Кинези и своју децу ипак нећемо убијати, а и свако нам је дете драгоцено. То је супротно запису у нашем генетском коду и црвена линија за сваког нормалног Србина. За таква зверства потребни су они који су се одрекли свог порекла, нације, вере и својих породица – психопате и социопате, без емпатије и савести, као што су убице са Цетиња, из Дубоне, Рибникара – жртве система, незбринути психијатријски случајеви, који виде цео свет као узроке своје личне несреће. Баш као и „наши“ владари. Сетимо се уосталом краја Лењина, Хитлера, Стаљина, Чаушеског и осталих сличних сумашедших вођа.
У таквој атмосфери, окидач масовних нереда или појединачних испада, у већ озбиљно поремећеној нацији, врло лако се окида. И масакри се умножавају.
Процес нашег лечења биће дуг. Али је важно да га започнемо и одстранимо узрок. А почетак је ту, врло близу.
У међувремену, заштитимо децу, ако себе нисмо знали.
Аутор: Наташа Миљевић, дипл. ел. инг.
Извор: Стање ствари