Čemu da se nadamo kada se mladi na svadbama uz pesme zlikovcima vesele
Pošalje mi nedavno prijatelj video zapis sa svadbe svoje sestre. Svadba je proslavljena u restoranu smeštenom u jednom od beogradskih predgrađa. Mladoženja je rođen u Kragujevcu, a mlada je poreklom iz Benkovca. Lep spoj, muž iz Šumadije, zemlje ustanika, a supruga iz srpskog Benkovca gde je još u XVI veku u vreme mitropolita Aksentija osveštana pravoslavna crkva.
Što bi rekao pokojni Balašević „svadba je bila ko svadba i šta da se priča …“. Velika većina mladi ljudi, veselje uz pesmu i igru. Meni najzanimljivije kao čoveku u godinama je bilo da vidim koja se to muzika svira i šta se peva u modernim vremenima. Opšte veselje i euforija uz igranje na astalima je nastala kada je krenula pesma „Šote mori šote“. Kasnije je stigao i nacionalni deo gde su mladi zagrljeni (pijani naravno što je sasvim u redu) u glas zapevali: „Nema nama Krcun kapetana“, a sve dižući tri prsta u vis.
Kako to da mladi Srbi pevaju pesmu Šote Galice koja je uz tu istu muziku žive zapalila sedmoro srpske dece čobana, a sa druge strane pevaju zanosno o Slobodanu Peneziću jednom od najvećih ubica Srba u bratoubilačkom Drugom ratu. Što bi u Crnoj Gori rekli, Šoti i Krcunu nisu ruke krvave od nevine srpske krvi do lakata, nego do ramena.
Razloge ovoj našoj nesreći isključivo vidim u kolapsu prosvete i obrazovanja na jednoj strani i eksploziji primitivizma u mediji. Kada se ovo spoji dobili smo mlade generacije koje o svojoj Veri, istoriji, tradiciji, umetnosti … nemaju čak ni najosnovnija znanja.
Nažalost kako sada stvari stoje teško da će nešto u skorije vreme da se popravi, čak i suprotno ide sve na gore. Deca su u školama sve bahatija i raspuštenija, a programi na tabloidnim televizijama i tekstovi u nazovi novinama sve primitivniji, da se upitamo samo, a može li gore ili smo dno dotakli.
Pobijenim srpčićima od odmetnice Šote je bila postavljena spomen ploča, a koji su komunisti sklonili zbog bratstva i jedinstva. Za pokojnog Krcuna postoji legenda da su pod drvetom u koje mu sve valjda zakucao auto bilo pokopano nekoliko mladića koje je svojom rukom likvidirao, kazna Božija.
Autor: Predrag Vučinić
