Бриге овога века засењују најсуштинију бригу и циљ нашег живота

субота, 19. 04. 2025. Kefalo

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, приближавајући се данима свога страдања, Господ је био посебно близак и искрен са својим ученицима. Ја вас више не зовем робовима, јер роб не зна шта ради његов господар; али Ја вас назвах пријатељима, јер вам јавих све што чух од Оца Свога (Јн. 15,15), рече Спаситељ Апостолима. Сада им Он више не прикривено, већ са посебном јасноћом објави да мора да страда да би их тако припремио за Своје страдање: Ви знате да је после два дана Пасха, и Син Човечији бива предан да буде распет (Мт. 26, 2). Видећи тугу која је обузела Апостоле, Он теши ученике обећањем да их неће оставити.

Али истовремено Господ не крије од њих да ће њих, и уопште све хришћане, дочекати иста судбина као Њега, њиховог Божанског Учитеља: Сети се речи коју сам ти рекао: није слуга већи од господара свога. Ако су Мене прогонили, гониће и вас; Ако су одржали моју реч, одржаће и вашу. Ако вас свет мрзи, знајте да је мене мрзео пре вас. Да сте од света, свет би волео своје; а ја вас изабрах из света, зато вас свет мрзи (Јн. 15:20, 18 и 19).

И опет, видећи их тужне, Господ их теши: У свету ћете имати невољу; Али охрабрите се: ја сам победио свет. И молићу Оца, и Он ће вам дати другог Утешитеља, да остане са вама заувек; и Ја ћу бити с вама до свршетка века. Мир вам остављам, мир вам свој дајем… Нека се не узнемирује срце ваше и нека се не плаши (уп. Јн. 16,33; 14,16; уп. Мт. 28,20; Јн. 14,27).

Господ тражи од својих ученика да пребивају у Њему и испуњавају Његове заповести, јер без Њега не могу чинити ништа: останите у мени, и ја у вама. Као што грана не може родити сама од себе, ако не остане у чокоту, тако ни ви, ако не останете у Мени. Ако останете у Мени, и Моје речи остану у вама, тражићете шта год желите, и биће вам. Припремићу ти место. И… Ја ћу поново доћи (Јован 15:4, 7; 14:2, 3).

Господ их теши откривајући да ће радост пратити тугу, да им је у будућем Царству припремљена награда. А пошто је ученике Његове занимало питање какав ће бити Долазак Господњи на земљу, Спаситељ им објављује истину Божанску да ће на крају света доћи са великом славом да суди живима и мртвима, и сви који су веровали у Њега искрено и са покајањем до краја свог живота биће удостојени Царства Његовог, а они који се нису покајали, биће осуђени на вечне муке.

Када ће се ово догодити? (Матеј 24:3) — питали су ученици. Али Господ им одговори: „ А за тај дан и час нико не зна, ни анђели небески, него само Отац мој“ (Мт. 24:36). Дакле, Свето Писмо време Другог доласка држи у дубокој тајни и не открива нам га посебно, тако да се увек чувамо чисти и невини и спремни смо да у свако доба дођемо у сусрет са Господом.

Зато Господ опомиње ученике: Бдите, дакле, јер не знате у који час долази Господ ваш. Али како је било у дане Нојеве, тако ће бити и у дане Сина човечијега: јели су, пили, женили су се, удавали се до дана када је Ноје ушао у ковчег, и дошао је потоп и све их уништио. Тако ће бити оног дана када се Син Човечији открије. Зато будите на опрезу (Мт. 24,42; уп. Лк. 17,26 и 27,30; Мт. 25,13).

У наше време, више него икад, морамо запамтити ово упозорење, јер за сада је посебно много оних који дремају и спавају. Душевни сан није физички сан који јача тело, већ напротив, нездрав сан, болна хибернација, у којој људи јуре сујету и мисле да живе правим животом, заборављајући на душу, на Бога и на будући Вечни Живот. Да би нам још дубље утиснуо осећај опасности, потребу за будношћу и пробудио нашу савест из духовног сна, Господ је испричао параболу о десет девојака, коју смо чули у данашњем јеванђелском читању.

Тада ће се Царство небеско упоредити са десет девојака, које узеше светиљке своје и изиђоше у сусрет женику. Од њих десет пет је било мудрих, а пет лудих. Безумне су узеле своје светиљке и не понесоше уља са собом. Али мудре су узеле уље у својим судовима са својим светиљкама.

А кад се младожења задржаше, сви задремаше и заспаше. Али у поноћ се зачуо повик: „Ево, женик иде, изиђите му у сусрет. Тада све те девице устадоше и дотераше светиљке. Али безумни рекоше мудрима: дајте нам мало свог уља, јер нам се светиљке гасе.

Али мудри одговорише: да не буде несташице и нама и вама, идите радије онима који продају и купите себи. И док су отишли да купе, дође младожења, и они који су били спремни уђоше с њим на свадбу, и врата се затворише; После дођоше остале девице и рекоше: Господе! Боже! отвори и за нас. Он одговори и рече им: Заиста вам кажем, не познајем вас. Зато бдите, јер не знате ни дан ни час у који долази Син Човечији (Мт. 25,1-13).

Ова парабола нас учи да, прихвативши веру, морамо да је пратимо и добрим делима, која једино могу подржати наш духовни живот. Безумне девојке које су изашле у сусрет Женику нису припремиле уље добрих дела за своје светиљке. Мудре су се, међутим, са својим светиљкама опскрбили добрим делима, да би достојно дочекали Женика. Дакле, цео наш живот треба да буде припрема за сусрет са Господом, а за то, све време његовог трајања, морамо непрестано да се старамо о стицању и очувању живе вере и жарке љубави према Богу, извору љубави, и према ближњима.

Бриге овога века засењују најсуштинију бригу и циљ нашег живота – просветљење душе светлошћу Христовом, њено спасење и припрему за Вечно Царство. Будимо трезвени, да са премудрим девицама уђемо у Небеску палату и да нам се подари вечни благослов од Господа.

Амин.