Братунац постаје град другосрба и најзатуцаније грађанштине
Све на шта сам упозоравао и што сам писао задњих 10 година ових дана се остварује. Братунац постаје град другосрба и најзатуцаније грађанштине. Годинама сам писао да не смијемо дјецу препуштати васпитању НВО сектора и да се чисто православно језгро не смије мијешати са подмуклим подгузним партијским мухама и да бар Светосавска омладина мора бит примјер.
Нико то није слушао и оснивали су се разни смјешни покрети гдје су се мјешали они најчестити са најјефтинијим. А политичаре за дјецу, омладину и српство, боли она ствар. Тако смо имали Војина Павловића као највећег патриоту без дана школе и са подршком Русије, да дјеци огади сваки помен национализма и сву Русију, али и све друге актере политичког живота који лажно србују.
Наравно ту је и Винко Лале на сваком парастосу. Човјек због чијег је свједочења најозлоглашени логор за Србе изгубио статус концентрационог логора. Задње двије године како је Лазар Продановић начелник, другосрбима и дебилима су широм отворена врата, јер њега као комунисту не интересује духовна и културна пропаст омладине на општини.
Духовне вечери су нам правили Светосавци и нека НВО кодног имена Арт. Исти ти људи су нам довели Милу Лопара и на том његовом гостовању се искупе сви они којима није потребан Ломпар да их освјести, а онда нам је дјецу у неком нашем позоришту учила писат Миња Богавац и вјероватно смо за вјек вјекова изгубили десетак талентовани дјечијих душа.
Данас не знам да ли уопште Светосавска постоји, а та НВО је преузела културу. Модератор на Стрип фесту је постала Соња Мандић, која се буни против градње цркве у Новом Саду и која одводи дјецу у Сарајево, те препоручује им филм Quo vadis Aida.
А угледна личност нам постаје Марко Медић, који признаје пресуде из Хага, којем су Ратко и Радован злочинци, којем се сестра удала за муслимана, а тата и мама од рата раде за окупатора или НВО. Тај човјек је и са мном био пријатељ до момента кад сам написао текст како нас је у Чипсари страни инвеститор најурио у сред јануара и нас преко деведесет оставио без посла, а он ме назвао и тражио да обришем текст, или ћу сносити посљедице. Сносио сам посљедице.
Данас исти ради у три шклоле и видим да је на листи са оном поштеном и честитом дјецом, чији су очеви били велики ратници и страдалиници. Опробан рецепт за уништавање сваке саборности о којем говорим годинама и можете ме будалом прогласити милион пута, али ДорЧол ће за Братунац у наредне двије године бит легло српства. А то што ћу бит бабарога за сељадију и полтроне ме брине, таман колико и за послијеподне најављена киша.
Аутор: Бојан Вегара