Бранислав Јакшић: Зашто православни треба да подржавају Палестинце?

Сведоци смо великог сукоба између Палестинаца и Јевреја у Палестини/ Израелу последњих недеља, који је, Богу хвала, окончан после 11 дана разарања на обе стране. Сукоб је почео када је Израелска власт објавила да ће насилно избацити Палестинце насељене у четврти Шеих Џарах у Источном Јерусалиму, који иначе припада Палестинцима и налази се у близини џамије Ал Акса. Штавише, то насилно исељавање започело је последњих дана Рамазана, муслиманског поста, и кулминирало је у „најсветијој ноћи – Ноћи судбине”, како је зову муслимани, уочи самог празника Бајрам, када престаје пост и слави се сам празник. Значи, на вече, које је пандан нашој Бадњој вечери, када су хиљаде муслимана биле окупљене на молитви у најпоштованијој џамији исламског света после Меке и Медине – Ал Акси у Јерусалиму, израелска полиција је брутално напала људе у кућама и вернике, који су се молили у џамији Ал Акса на ноћној молитви и гађала их сузавцем, шок бомбама, гуменим мецима и привоила их.[1] У једном тренутк чакк нису дали хитној помоћи Црвеног полумесеца да приђе повређенима и помогн им.

Постоје и друге верзије овог догађаја, наравно, израелска страна све ово негира и каже да су муслимани спремили каменице да гађају полицију у џамијама, али постоје видео снимци, који показују да је све било као што сам описао. Цео исламски, и уопште цивилизовани свет се згрозио на још једну агресију Израела на Палестинце и муслимане уопште, будући да се напад десио на њихов велики празник.Широм света су устали са скуповима у подршку Палестинаца, са познатим слоганима „Ослободите Палестину, „Престаните са терором у Гази, Газа је нови Аушвиц, Ционисти су нацисти…” (Free Palestine, Stop terror in Gaza, Gaza is the new Auschwitz, Zionists are Nazis)…[2]

На овој слици Јевреји, који су против државе Израел, протестују заједно са Палестинцима.

Као одговор на нови талас терора над Палестинцима, њихова организација Хамас, упозорила је Израел да ће одговорити силом ако не престане исељавање породица из Јерусалима и терор око Ал Аксе. Израел није престао са акцијама и Хамас је као одговор на терор – одговорио терором. Испалили су преко 4000 ракета домаће израде на градове у којима живе Јевреји и нанели озбиљну штету Израелу. Запаљено је складиште горива у Ашкелону, Тел Авив је ракетиран, много цивилних објеката је погођено… Штета израелској економији се процењује на око 2 милијарде долара. Израел је пријавио 12 погинулих.

Са друге стране, Израел је одмах почео са бомбардовањем цивилних зграда у Гази, међу којима су биле и болнице и школе, чак и централе светских медијских кућа АП и Ал Џазира. Правдали су то тиме што су се штабови Хамаса налазили у тим зградама, или су ракете испаљиване из блиске околине тих зграда. Биланс мртвих и рањених у Гази је застрашујући, имајући на уму да међу њима има и пуно деце и жена. 

Погинули палестински дечак из Газе.

Ова слика је потресла исламски свет, назвали су га „Насмејани анђео”. По подацима министарства здравља Палестине, погинуло је 277 људи. Међу њима је 70 деце и 40 жена, а има око 1900 рањених. 70.000 Палестинаца у Гази остало је без крова над главом.[3]

Није ми циљ у овом раду да правдам употребу оружја ни једних нити других, већ да са хришћанске стране објективно, колико је то могуће, проанализирам овај сукоб, будући да не видим у православним медијима информације о њему.

Почео бих од тога што треба да знамо да је велики број Палестинаца православне вере. Кажу да је мајка Јасера Арафата била палестинска православка, што није реткост. Палестинци су две хиљаде година чувари хришћанских светиња у Светој Земљи. Они су чували и Христов гроб и Витлејемску пећину и све остале светиње Свете земље када су православна царства пропадала, једно по једно. Нису Палестинци, као Арапи, увек били архијереји у Јерусалимској и Антиохијској цркви, бар не у последњем веку (сада су то Грци), али су увек били они на које су се водеће православне цркве ослањале, као на свештенство, монаштво и локално становништво, које је живело ту и сведочило своју веру пред свим владарима Свете земље, који су се мењали.

https://www.youtube.com/watch?v=qJxaB6HIj4c

Тако су Срби били чувари Христовог гроба вековима у Средњем веку (покојни о. Василије Хиландарац ми је причао да су Срби чували Христов гроб 500 година и да постоје диптиси у Братству Христовог гроба, који сведое о томе), од Светог Саве на овамо, док нисмо ми ослабили као црквена организација, када су преузели Грци, који сада држе цео православни Блиски исток и север Африке.

Такође, један брат, хаџија, причао ми је да сви православни Палестинци имају грб светог Ђорђа на својој кући, и кад се роде, усеку им знак крста на руци, као знак да су православни. Значи, наше, православне светиње не би опстале до данас да није било хришћанског Палестинског народа, монаха и свештеника Палестинаца, Либанаца и Сиријаца (значи Арапа), потомака Сима, семита. Хоћу да кажем: многи од тих Палестинаца у Палестини, у Источном Јерусалиму, као и појасу Газе и на Западној обали – су наша православна браћа. Штавише, они припадају Јерусалимској патријаршији и користе јулијански, стари календар. Другим речима, они су нама духовно  најрођенији.

https://www.youtube.com/watch?v=VNMGTeI6P0M

Ово говорим зато што већина Срба и православаца уопште, посматра Палестинце искључиво као муслимане, и проблем Палестине, Јерусалима и уопште Свете Земље, искључиво као проблем исламског света и Израела. Наравно, има и православних Јевреја, али они су јако малобројни у односу на Арапе.

Добро је и знати да су сви православни владари почев од Константинове мајке, св. Јелене, преко Константина и византијских Царева, преко наших Немањића и руских владара Средњег века све до последњег руског Цара, Николаја II Романова, сматрали за своју свету дужност да воде рачуна о светињама, подижу нове, и помажу хришћане, а то значи Арапе хришћане у Светој Земљи. И наш Свети Сава је тако радио, као и сви Немањићи после њега.

Али, ми, хришћани последњегг времена, избачени смо из колосека комунистичким револуцијама и не можемо духовно да обновимо ни сопствене народе, а камоли да се супротстављамо светским велесилама, које воде своју политику у Светој Земљи, на штету Палестинаца, који су ипак, већински муслимани. Тако да то некако испада више муслимански проблем, иако није само муслимански већ и хришћански, мада се то прећуткује.

Зашто је њихов сукоб и наш, и то велики, есхатолошкки проблем? Зато што Јевреји хоће да сруше џамију Ал Акса да би саградили свој Трећи Соломонов храм, у коме ће бити крунисан и проглашен за цара света, месију и бога – сам антихрист. И сви муслимани то знају, сви Јевреји то знају, требало би и сви хришћани да то знају.

Тако да је нама, хришћанима, у интересу да џамија Ал Акса остане ту где јесте и да не дође до изградње Трећег храма, чија се изградња убрзано припрема. Већ је направљена копија Трећег храма у Бразилу, и увежбава се његово отварање…[4]

Осим тога, када размишљамо о томе, немојмо заборавити ко је разапео Господа нашег Исуса Христа и које викао под крстом Његовим: „Распни га, распни! Крв његова на нас и на децу нашу!”. Због тога су Свети оци Јевреје називали „народ Богоубица” и то све стоји записано у нашим црквеним службама. Тако да ми, хришћани, не треба да имамо дилему на чијој смо страни по питању овог сукоба.

Знам, сад ће многи рећи: „Да, али нама су муслимани историјски непријатељи, Турци, муслимани у Босни 90-тих, Албанци”… Наравно, то нико не спори и не може да спори. Али то је наше, балканско искуство са муслиманима, конкретно са Турцима и савременим муслиманима на Балкану. Али, нису сви муслимани исти, као што нису ни сви Јевреји исти, и нису сви муслимани имали исту политику као Османска империја, од које су и многи од њих пострадали. Осим тога, сетим се покоља, које су муџахедини, који су дошли организовано од западних држава, конкретно САД и Британије, починили над муслиманима из Босне, у Цазинској крајини почетком рата у Босни.

Са друге стране, ако погледамо Руску Царевину, она је увек у себи имала и један број муслимана, који су били верни поданици Руских Царева и дали су велики допринос у ратовима, које су Руски Цареви водили. Тако је нпр. „Дивља дивизија” састављена од Чечена, Ингушета и других кавкаских народа, у 1. Св. Рату, разбила немачку „Гвоздену дивизију”, која  је била страх и трепет свих тадашњих армија, за шта им је Господар Николај II остао веома захвалан и издао им благодарствену грамату. Такође, Руска Царевина је имала добар однос са Персијом, који има и данас, са шиитским Ираном. 

Телеграм Николаја 2 из 1916.

Друго је што су неки муслимански народи у 20. веку били коришћени против хришћана од стране западних сила јер смо ми остали без заштите на овом свету, како у Босни, тако и у Чеченији и шире…

Што се Босне тиче, јасно је да је Алија Изетбеговић био подржан првенствено од Америке, мада и од многих исламских земаља, које су хтеле нову, муслиманску државу у Европи. Али ипак, и независна Хрватска, и муслиманска Федерација БиХ, настале су уз пресудну подршку САД, које су то аминовале у Дејтону. Тако да, оне исламске земље, које су искрени непријатељи Америке и Израела, не могу благонаклоно да гледају на садашњи режим у БиХ.

Притом, морамо знати да су многи џихадисти, који су ратовали у Босни, били доведени од стране служби Америке и Британије, као и да је велика подршка исламског света муслиманима у Босни, била директна последица медијског рата, који је Запад надмоћно водио против СРЈ, тотално неприпремљене за ту врсту операција. На свим каналима муслиманских земаља, као и на Западу, даноноћно се говорило само о србским зверствима, силовањима, убијањима, Срби су представљани као најгори злочинци, што је многе од њих окренуло против нас, сасвим у складу са планом масона Алберта Пајка, о коме ће доле бити речи. Ми данас знамо како се то ради, али тада такву манипулацију чињеницама нико није могао ни да замисли, ту количину лажи.

Притом, морамо знати да су главни светски медији, не само западни, у рукама циониста. Тако да су ратови 90-тих, вођени против нас и Руса,  такође директна последица ционистичке, банкарске управе са Запада.Кад смо код ратова између хришћана и муслимана, који су започети код нас на Балкану у 20. веку, желео бих да подсетим читаоце на врло важно писмо врховног масона и отвореног сатанисте – Алберта Пајка, Ђузепе Мацинију, италијанском масону, у коме му он пише о плановима јудео-масона по питању Трећег светског рата: „Трећи светски рат ће се водити између муслимана и политичких циониста…”[5] Значи, ционисти, који управљају масонеријом, хоће да изазову сукоб између муслимана и Јевреја у Израелу, да би они владали светом. Осим тога, они производе и сукобе између самих муслимана – сунита и шиита. Јеврејски банкари, ционисти управљају и ЕУ и Енглеском и Америком и Ватиканом, преко којих изазивају сукобе широм света.

Тако да бих желео да укажем на то да ми можемо и треба да имамо добре односе са муслиманима јер је већи део нашег морала потпуно истоветан, и базиран је на позитивним друштвеним и породичним вредностима. Док је пожидовљени Запад извор свакаквих гадости, чега смо сведоци свакодневно и у нашој напаћеној Србији. Осим многоженства код муслимана, које су они преузели од Аврама, који је имао више жена, наш друштвени морал је такорећи исти. Ја бих се сасвим сигурно много лепше осећао у некој муслиманској земљи, где се пази на морал, него у неком западном содому.

Такође, не заборавимо да су управо јеврејски идеолози, почев од Маркса и Енгелса, преко Розе Луксембург и Кларе Цеткин, до Лењина и Троцког и њихових комесара, криви за систематско морално и духовно уништење читавих хришћанских држава и народа. Ми смо један од тих народа. О томе је речито писао наш св. Николај Велимировић у Писмима србском народу кроз тамнички прозор.

Има на ову тему још много тога да се каже, али је мој циљ био само да напоменем да су нама Палестинци, макар и муслимани, много ближи него ционисти Јевреји у (од 30 држава непризнатој) држави Израел.

О штетном утицају појединих Јевреја (никако јеврејског народа у целини) на србски народ можемо много говорити. Почев од јудео-масонског утицаја преко Грка (јер јеврејски утицајни кругови управљају масонеријом), на развој догађаја у Првом србском устанку, организације убиства Карађорђа, убиства кнеза Милоша, стварања прво Краљевине Југославије, затим увођења комунизма у Југославију, преко Моше Пијаде и Тита (није потврђено да је био Јеврејин, али највероватније јесте, пошто се његово порекло крије као највећа тајна, зашто?), преко људи из администрације Клинтона, који су били задужени за бомбардовање СРЈ 1999, па све до недавног јадног признања тзв. „Косова” ради пребацивања амбасаде у Јерусалим.

https://www.youtube.com/watch?v=0k6aarqofqM

Многе од ових ствари су организоване преко Енглеске, која је била база јеврејских банкара од 16. века, који утичу одатле на све светске токове.

Али, то не значи да треба кривити јеврејски народ у целини. То никако, јер је сваки човек за себе. Али значи да треба знати ко ти је непријатељ, а ко може и треба да ти буде пријатељ, или макар савезник. Руси су то схватили, погледајмо садашњу политику Русије на Блиском истоку.Уосталом, и св. Николај Велимировић је говорио да су нама увек били ближи муслимани него католици, и да, иако смо страдали од муслимана, мање смо страдали него од католика.

Али, овде сам хтео да наведем главну особину циониста Јевреја, која се пријављује управо у њиховом сукобу са Палестинцима.

Иако је палестинска држава, или оно што је остало од ње, као нека палестинска управа у Светој Земљи, данас Израелу, у једном тренутку пристала да се нагоди са Израелом да их оставе да живе на својој земљи у данашњим границама, Израел то није прихватио већ жели, по сваку цену, да наметне сва свој правила, своје одлуке, намученом, окупираном палестинском народу.

Значи, нема трунке компромиса, иако постоји низ резолуција Уједињених Нација о подели Палестине, Јерусалима и тако даље. И даље их избацују из њихових кућа, у које насељавају Јевреје и план им је да их све избаце и да Израел буде само земља Јевреја. Они то отворено говоре.

Притом се у сукобима са Палестинцима понашају потпуно нељудски: пуцају у њихову омладину наоружану само каменицама, не дају им да преузму своје мртве, хапсе палестинску децу од 9-10 година, и држе их месецима у затвору, где их испитују, застрашују и муче, покушавајући од њих да направе мале шпијуне Мосада. Пуштају на њих псе да их застраше… Ужас. Постоји довољно документарних филмова и снимака, који ово потврђују као званичну политику Израела.[6] 

Притом, Израел званично одбија сарадњу са Међународним кривичним судом, поводом злочина над Палестинцима.[7]

У чему је ствар?

Мислим да је разлог њиховог понашања тај што је у јеврејској талмудској вери општеприхваћени став да су они „изабрани народ” али не у смислу изабран да просвети речју Божијом читав свет, као што смо ми, хришћани позвани да будемо „светлост свету”, већ „изабрани” да владају другим народима, који и нису људска бића као и они, већ су испод животиња, док су Јевреји људска бића слична анђелима. Отуда они нас називају „гоји”, што означава нижу класу људи, која постоји само да би служила Јеврејима.

Овакав, шовинистички и расистички став је општеприхваћен у јудејској талмудистичкој религији и он је оигледно приказан у овом кратком снимку на коме један рабин из Хаифе, Израела, хасидске секте, на предавању за младе, на питање: „Зашто месија још није дошао?”, одговара: „Зато што још нема довољно људи који ће бити наши робови. Сваки Јевреј треба да има 2800 робова…”[8]

Управо због оваквог становишта је ционизам, 1975.године осуђен резолуцијом 3379 УН као расизам, расистичка теорија. На жалост, 1991.год, после распада СССР, ова праведна резолуција је одмењена.У том смислу, ционистички Јевреји талмудистичкке вере (пошто има и оних, који то нису) су заправо највећи нацисти. Јер сматрају да је њихова нација изнад других. Juden uber alles! Сматрам да је то узрок њиховог понашања према другим народима, нарочито Палестинцима, према којима немају нимало милости, ни према женама, нити према деци.

Парадоксално, Јевреји се сада понашају према Палестинцима исто онако како су се немачки нацисти понашали према њима. Направили су од појаса Газе нови Аушвиц за Палестинце. Немају ни канализацију, ни воду. А све би то имали да нису дошли Јевреји и отерали их са њихове вековне земље, сатерали их у гета.Мали али слободољубиви Палестински народ сада је као Давид према Голијату, који представља држава Израел – Палестинци су са праћкама у рукама, док су израелски војници наоружани до зуба. Али, палестински Давид је наоружан и правдом, која је на њиховој страни, док је израелски Голијат наоружан неправдом и силом.

Такође, волео бих да размотрим и политички узрок сукоба. Сукоб је настао када је, на основу јеврејских жртава у 2. св. рату, 1948. створена држава Израел на територији Палестине. Израел је био пројекат британских Јевреја – циониста, а први ју је у свету признао Стаљин, само да се зна.Велике државе су одобриле да Јевреји имају право да се настане на својој давнашњој земљи, на којој су до тада, више од две хиљаде година, живели Палестинци. Да им се дозволи да ту живе, и некако да се прихвати… Али зашто протеривати аутохтоно становништво и укидати му сва права, док се досељеницима дају права већа него староседеоцима?

И то само на основу тога што тај досељенички народ сматра себе „изабраним” и ту земљу својом културолошком, историјском и религијском постојбином!?Шта том народу даје већа права него другим народима? Притом, нису Палестинци убијали Јевреје у 2.св.рату, него Немци. Па зашто им Немци не дају земљу на којој ће да живе? Зато што су светиње јеврејског народа у Палестини, и зато што они хоће да обнове своју стару државу и Соломонов храм, где ће да се зацари њихов месија, са киме ће они да владају светом, и сви народи ће им плаћати данак. То је њихова вера, и њихова политика.

Шта би било сада када би било који други народ почео да тражи права над земљом у којој је живео пре две хиљаде година, тврдећи да су његове светиње тамо и да он хоће да се врати тамо да подигне храм, и да уз то протера садашње житеље те земље и оспори им право да ту живе, уз терор над њима? Шта би било кад бисмо ми, Срби сад оспорили право Немцима на север Немачке, где су била велика паганска светилишта старих Срба, као град Аркона, и кад бисмо хтели да се вратимо тамо и оснујемо тамо своју престоницу? Или да се Турци врате у Средњу Азију, протерају оне тамо народе и оснују своју престоницу? Или да се Келти (данашњи Шкоти и Ирци) врате у Београд, јер је био њихов град у вековима пре Хришћанства? Одлично је на ту тему говорио бивши председник Ирана, Махмуд Ахмадинеџад, иначе професор историје.[9]

Наравно да би то изазвало осуду целог света, као тешко кршење међународног права. Али, из неког разлога, Јевреје ционисте нико не оптужује због тога, тј. углавном само исламске државе, на челу са Ираном.Притом се то врши уз потпуно неуважавање Палестинског народа, и уз непрекидно вршење насиља над њима, по питању елементарних услова живота и права човека, и уз непрекидно кршење међународног права. Ако неко у тој ситуацији треба да разуме Палестинце, онда смо то ми, Срби.  

На овој слици су све резолуције Уједињених нација по питању палестинског Јерусалима, које Израел не поштује, као ни остале одлуке УН по питању Палестине.

Али, и Палестинци, уз подршку других народа, истрајавају у својој борби.Овде бих хтео да укажем на који начин се Палестинци боре за  повратак на своја хиљадугодишња огњишта. Они су схватили да само својом бројношћу и образовањем могу да парирају богатим и моћним ционистима и дали су се у то. Њих има доста и у самој Палестини, око 5 милиона, док их у расејању широм света има још толико.

Палестинци су данас нови Јевреји – протерани из своје земље, расути по целом свету, али јединствени и многобројни. Такође, они важе за  најобразованије међу Арапима. Није реткост да у Америци неки Палестинац постане чак и професор на неком универзитету. Тако да се они свуда у свету боре за своја права. Могли бисмо и ми да се угледамо на њих по том питању и да спроводимо обе мере за одржање народа: и рађање деце колико Бог да, а не колико жена хоће (тј. неће) и високо образовање да буде приоритет мушкараца.

Али, они су и верници! И хришћани и муслимани. Вероватно је међу арапима најмање безбожника. А код нас? Боље да ћутим… Зато и нестајемо и нестаћемо, неспособни за било какав отпор. „Без Бога ни преко прага, а с Богом и преко мора”, говорили су наши преци. Али, наша вера је на удару, разводњена, црквена структура климава, не може да обавља основни задатак проповедања вере, поткупљена од страних структура или уљуљкана у богатом и дебелом животу.

По последицама видимо да је комунизам, као безбожна идеологија погубан по народ. Религиозни народи (муслимани, Индуси) су и под колонијалном окупацијом задржали вертикалу система вредности и успели да се организују против спољњег, непријатељског система вредности, и да обнове и државе, док је код нас и Руса, комунизам затро систем вредности, претворивши људе у радничку класу, биомасу, чега смо сведоци и данас. Код нас људи су дезорјентисани, неспособни на отпор, што се за муслимане не може рећи. Јер, они не само да су верници, већ су притом и многобројни. Послушајмо обраћање вође Хамаса после закључења примирја у Палестини: Операција „Мач Јерусалима” уништила је моћ ционистичке војске и поткопала поверење у терористу Нетањахуа, који је убијао децу, жене и старце. Ако Бог да, његова политичка будућност ускоро ће завршити.”Мачем Јерусалима” ми смо доказали непријатељу и насељеницима, да у нашој земљи нису  безбедни и да код њих не постоји будућност, они су странци у овој земљи и треба да оду, док не буде касно; Остаћемо чувари Јерусалима и Ал-Аксе, а Јерусалимским мачем одсећи ћемо руке свима који покушају да их испруже према нашим светињама. Наши прсти ће увек бити на окидачу, наше ракете на позицијама, наше очи усмерене ка Јерусалиму и целој Палестини од реке до мора. Ниједан злочин неће остати без одговора. Одајемо почаст “Стожеру отпора”, на челу које је Исламска Република Иран. Морамо одати почаст Јерусалимском мученику, генералу Касиму Сулеиманију – нашем партнеру у овој сјајној победи. Данас, након што се битка зауставила, настављамо са припремама и спремни смо за предстојеће битке које ће имати за циљ искорењивање непријатеља, ако Бог да”. – Представник „Бригаде Насера Салах ад-Дина” Абу Атаја.

Овако се мали, угњетени, протерани и расути палестински народ бори за себе. За своје куће, породице, светиње, за своју земљу.А како се ми боримо, и знамо ли за шта уопште треба да се боримо, и ко су наши непријатељи? 

Аутор: Бранислав Јакшић

Литература:


[1]https://www.youtube.com/watch?v=_4wVYYQXTdQ

[2]https://www.youtube.com/watch?v=lcb-SNoViJ0

[3]https://en.wikipedia.org/wiki/2021_Israel–Palestine_crisis

[4]https://www.youtube.com/watch?v=Yh4I1MtWGvU

[5]https://borbazaistinu.rs/satanisticki-masonski-plan-i-tri-svetska-rata/

[6]https://www.tehrantimes.com/news/459025/Israel-s-arrest-of-Palestinian-children-picking-vegetables-sparks

[7]https://rs.sputniknews.com/svet/202104081125047059-izrael-nece-saradjivati-sa-medjunarodnim-krivicnim-sudom/

[8]https://www.youtube.com/watch?v=rzy7xDlPD-E[9][9] https://www.youtube.com/watch?v=O_MegAmVPSE

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!