Божија милост је шира од неба и дубља од понора
У личности изузетног представника Светогорског монаштва, оца Саве Исповедника (који је такав био не само по имену, већ и по суштини) сусрећемо се са оним ретким особинама које су својствене правом и истински светом исповеднику. Дан за даном показивао се као верни слуга Христов и велики исцелитељ душа људских.
Они који су га бар једном посетили препоручивали су га свима којима је помоћ нужна са искреним дивљењем. Његово добро име ширило се далеко изван Свете Горе до најудаљенијих крајева православног света.
Његова стрпљивост, дуготрпљивост, саосећање према онима који греше, способност да постави исправну „дијагнозу“, утеши, оснажи и упути на пут спасења, као и светост његовог живота, стекли су му репутацију одличног исповедника. У наставку доносимо једну од оних карактеристичних прича које и данас круже о њему међу Атонцима и показују какав је он био диван и милостив саветник.
Један јеромонах је живео у скиту манастира Праведне Ане. И он је прихватао исповести, али није имао исто искуство и расуђивање као отац Сава. Једног дана му је на исповест дошао човек који је починио тешке, веома тешке грехе. Свештеник никада раније није срео такву особу.
Сиромашни ходочасник, дрхтећи од страха као „поломљена трска“ (Матеј 12:20), почео је да исповеда своје грехе, уздајући се у милост Божију. Слушајући га, свештеник се згрозио: „Боже мој, какав ужас! Шта он говори? Зар ово није демон?“
Не допуштајући несрећнику да заврши, исповедник га је прекинуо пун огорчења:
– Престани! То је страшно! Полудећу! То нису људски греси, већ демонски. Излази, нема ти опроста! Аваи! Не могу више ово да слушам! Одлази одмах!
Једино чему се овај човек надао у свету била је милост Божија. Када му је ова нада одузета, ништа није остало. Гледајући доле у море, помислио је да је једини излаз да се удави и тиме оконча свој страшни живот.
Али Бог је велики. У том тренутку грешника је угледао монах који је живео у скиту Праведне Ане, који га је познавао раније у свету.
– Здраво! Шта се десило? Шта ти се десило?
Није одговорио.
– Па, шта је било? Зашто ћутите?
Тешком муком смо успели да сазнамо шта се догодило. Монах је био дубоко тужан. Али како ти можемо помоћи? Излаз је био само један – да га, ма колико се опирао, приведу оцу Сави. Потпуно исцрпљен, коначно му је то пошло за руком.
На први поглед на покајника отац Сава је све разумео: „Брат ми је у паклу. Да бих га извукао одатле, морам сам да идем доле до њега.”
– Оче, има ли спаса за мене?
– За тебе, брате мој? Свако има пут ка спасењу. Божија милост је шира од неба и дубља од понора.
– Не, оче, нема ми спаса. Грешник попут мене не може се спасти. Ово је једноставно немогуће!
– Не можеш спасити? Ово се не може десити. Ако се Бог смиловао макар тако страшном грешнику као што сам ја, онда ће теби још више опростити.
– Које сте грехе могли ви починити?
– Велики греси, веома велики.
– Који су то „велики греси“? Ко би могао бити кривији пред Господом од мене, несрећника?
– Па ипак… Видиш, једног дана сам… дозволио себи да се занесем и пао у грех.
Тада је отац Сава говорио о неком тешком греху. Његов саговорник је почео да оживљава.
– Ох, оче, урадио сам потпуно исту ствар.
– И ти? Ох, па онда не брини. Знај да ти Бог може опростити пошто си признао свој грех.
И отац Сава је наставио у истом духу. Његов проналазак је крунисан потпуним успехом. Несрећни грешник се охрабрио и са свом искреношћу изнео цео суморни списак својих грехова. Помисао да је и сам исповедник сличан њему дала му је храброст.
На крају је отац Сава рекао:
– Дуго сам се кајао и оплакивао своје грехе. Прошле су две године откако сам потпуно променио свој живот. Замисли да сам као „покору“ добио послушност да прихватим исповести. Шта можеш још да урадиш? Мораш и ово да урадиш. Давао сам и милостињу, постио сам и постао сасвим другачији.
– И ја се кајем свом душом, оче мој. Постићу и чинићу све што ми кажеш.
– Пошто си одлучио да промениш свој живот, онда дођи, прочитаћу ти молитву за дозволу. Нека Бог очисти све твоје грехе.
Изашавши из келије старца Саве, човек је скоро поскочио од радости, јер се ослободио неподношљивог бремена. Упознавши свог познаника у манастиру Праведне Ане, рекао му је:
– Спасио си ме. Као да сам поново рођен!
– Бог да благослови!
– Овај исповедник је тако добар и љубазан, и има тако меко срце. А он, јадник, једини је у животу згрешио више од мене.
Његов пријатељ је одмах схватио шта се дешава.
– Јесте ли згрешио више од тебе? Сад ћу да се смејем! Мој пријатељ, он се скоро од детињства труди на Светој Гори, он је савршен анђео. Зато се удостојио да постане свештеник и исповедник.
Човек је био једноставно запањен. Стварно? Није могао одмах да схвати шта се догодило. Па ето га, домишљатост љубави… Након што се прво чуђење стишало, схватио је да после ударца задобијеног од првог исповедника нема другог начина да га спасе смрти. Од тог тренутка био је испуњен безграничном љубављу према оцу Сави, свом духовном оцу, овом дивном исцелитељу душа болесних од греха…
Извор: Православље живот вечни – https://www.iellada.gr/…/moy-evalan-kanona-na-gino…
