Божићни масакр у Кравици

Масакр у Кравици  је назив за масовно убиство становника србског села Кравица надомак Братунца (регион Средњег Подриња), које су извршили припадници 28. дивизије муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине на православни Божић 7. јануара 1993. године.

Тада је рањено 82 људи, нестало 7 мештана, а убијено 49 мјештана србске националности, док је више од 1.000 Срба преко ријеке Дрине потражило спас у Србији. Најмлађа жртва био је Владимир Гајић од 4 године, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године…

Злочинце је предводио лично комадант Насер Орић. Њега је Хашки Трибунал 2008. године ослободио сваке кривице, тако да за овај монструозни злочин није одговарао нико.

Муслимански екстремисти су о овом монструозном злочину чак и спјевали пјесму, која се често може чути јавно на њиховим свадбама и весељима.

РАНИЈИ ЗЛОЧИНИ

Припадници муслиманске ткз. Армије БиХ, предвођени Насером Орићем су отпочели своју геноцидну одисеју још у мају 1992. на Ђурђевдан, када су нападали мале сребреничке засеоке.

Већ на православни празник Петровдан 12. јула 1992. године направили страшане покоље у 20-ак србских села око Сребренице (Залазје, Сасе, Солоћуша, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и Пећишта…) и 20-ак села око Братунца (Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање…). Том приликом је убијено више од 400 србских цивила у сребреничким селима и још 560 Срба у братуначким селима.

Током љета 1992. настављају се борбе између муслиманске војске, којима помажу муџахедини и Војске Републике Србске. Жестоке борбе су вођене у области Кравице и Јежестица, током јесени 1992. године. А почетком јануара 1993. године, муслимански војници поново су напали Србе углавном у правцу Кравице и Јежестице.

ЗЛОЧИН

Ујутро 7. јануара 1993. на православни Божић, муслимански војници су напали братуначка села: Кравицу, Јежестицу и Шиљковиће. Детаље напада су испланирали муслимански комаданти Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић. Око 3.000 добро наоружаних муслиманских војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила само сеоска стража која је изгинула у борби штитећи одступницу око 1.000 избјеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи. Жртве су биле становници села Кравица, од којих су неки управо напуштали цркву посље божићне службе.

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и дјеца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године, а Новица Богићевић 14 година, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године.

Рањених је било 82 Срба док је током цијелог рата Кравица изгубила 158 мјештана. Спаљено је 690 кућа и око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Србска црква је сравњена са земљом, а православна гробља су уништена и гробови прекопани. Прије паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада муслиманских цивила који су заједно са војницима муслиманске ткз. Армије БиХ учествовали у нападу. Србске избјеглице су по највећој зими и дубоком снијегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

Без једног или оба родитеља остало је 101 дете.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку Миладиновић су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је свједочио Драгомир Миладиновић из Кравице чији су синови Ратко и Ђорђе убијени тога дана. Поред њих погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, Вујадин и Миладин Долијановић.

ПОСЉЕДИЦЕ

Муслиманска војска под командом Насера Орића је наставила своје крваве пирове у србском селу Скелани, крај Сребренице 16. јануара 1993. године, када је убијено 114 Срба, од чега 70 је било цивила.

У марту 1993. војска Републике Србске је започела контраофанзиву и након 70 дана коначно ослободила Кравицу. Тек тада су мјештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве. Између маја 1992. и јануара 1994, србска села и засеока, њих 192 у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1.300 Срба, а много више је побјегло.

Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео-касете које су приказивале одсјечене главе Срба, куће у пламену и гомиле лешева. Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у вријеме када се десио.

Предсједник Србије, Борис Тадић је тек 2006. године присуствовао помену србскм жртвама из Кравице.

ИЗЈАВЕ СВЕДОКА

Раде Стјепановић из Јежестице овако описује налет Орићевих хорди:
– „Са оближњег брда које раздваја село на два дијела, непријатељи су почели паљбу из бацача, митраљеза и пушака. Добро су штитили своје људе док су улазили у село. Ишли су као лудаци и најљуће звери, имали су за циљ да униште село и узму плијен. Морали смо да се повлачимо на друго брдо, а помоћ није долазила.

Касније, дошли смо до наших мртвих и рањених, а слике су биле стравичне. Нашли смо два мртва брата Драгана и Анђелка Млађеновића, коме су муслимани одсјекли главу до рамена, и њихову мртву мајку Савку.“

Милена Милановић из Кравице, казује слиједеће:
– „У Кравици и околним селима живели су само Срби. Ужас се догодио за Божић 1993. Зликовци нису имали милост ни према коме. Убијали су старце, жене и нејач. Одсјецали су главе, удове, масакрирали већ убијене, урезивали им турске полумјесеце и усташке шаховнице.

Убијено је 56 људи, а исто толико рањено. Неки преживјели су бјежали остављајући рањене. Не могу да заборавим страшну вику фанатика. Касније сам чула да су неки несрећници заробљени и одведени у сребреничке затворе.“

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ
 
До сада је за учествовање у овом масакру у Кравици суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је Хашко тужилаштво сматрало да за то нема основа (?!) јер су у Кравици погинули углавном војници (сеоска стража), а не цивили.

Насер Орић је био командант јединица ткз. Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу.

Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомјерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима. Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.

Насер Орић је 30. јуна 2006. осуђен на двије године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спријечи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима србске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-1993.

Судско вијеће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката али на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима.

Судско вијеће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избјеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спријечити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица.

Насер Орић је 3. јула 2008. године, послије жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Да се не заборави и не понови!

Извор: zlocininadsrbima.com