Crkva

BORBA PROTIV ZLA

“Tako, pošto si mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta Svojih“ (Otkr.3,16).

“Zato revnuj, i pokaj se“(Otkr.3,19).

Pravoslavnom hrišćanstvu je potpuno neprihvatljivo, pogubno Tolstojevo učenje “o nesuprostavljanju zlu“ ili današnjim rečnikom rečeno pacifizam. Pravoslavni hrišćanin je Hristov vojnik, i kao takav on je nepomirljiv sa zlom ma gde on bio i ma gde ga sretao. Primerom Samog Gospoda Isusa Hrista i Njegovih Svetih Apostola i Svetih otaca, svi Pravoslavni hrišćani kroz istoriju Crkve, su uvek osuđivali zlo i borili se sa njim makar i po cenu najvećih žrtava, pa čak i samog života. Istinski hrišćani se i razlikuju od lažnih hrišćana, neznabožaca, sektaša, malovernih, što otvoreno i mudro ispovedaju Hrista i što se hrabro i odlučno suprostavljaju zlu.

Blaženopočivši Patrijarh Srbski Pavle: “Život treba osmisliti po veri, ugledajući se na pretke i učiniti sve što možemo za dobro svog naroda i čitavog čovečanstva… Kada sile zla krenu na nejač, ako ih ne zaštitiš, kriv si koliko i zločinac.“

Prepodobni Jovan (Krestjankin): “Nikada na njivi Hristovoj nije bilo takvog i toliko raznovrsnog korova. Nikada neprijatelj ljudskog spasenja – đavo, nije ulagao toliko napora da bi srušio Crkvu Božiju na zemlji. Nikada se njeni neprijatelji nisu tako razjareno naoružavali protiv nje kao sada. Istina, ni mi, verujući, nikada nismo bili tako nemoćni, slabi i maloverni.“

Starac Pajsije Svetogorac: “Mi smo dužni da hrabro ispovedamo našu veru zato što ako budemo ćutali, snosićemo odgovornost. U ovim teških godinama svako od nas treba da radi ono što može. A ono što ne može, treba ostavljati na volju Božiju. Tako će nam savest biti mirna. Ako se mi ne budemo suprotstavili, ustaće iz grobova naši preci. Oni su toliko stradali za Otadžbinu, a šta mi radimo za nju? Ako hrišćani ne postanu ispovednici, ako se ne suprotstave zlu, rušitelji će biti još bestidniji. Ali današnji hrišćani nisu borci. Ako Crkva ćuti da se ne bi sukobljavala sa državom, ako mitropoliti ćute, ako ćute monasi, pa ko će govoriti?…Ali ako mi ne počnemo da ratujemo protiv zla, ako ne počnemo da razobličavamo one koji sablažnjavaju verujuće, onda će zlo postati još veće…U prošlosti je naš narod živeo duhovno, zato ga je Bog blagosiljao, i sveti su nam na čudesne načine pomagali. I mi smo pobeđivali naše neprijatelje koji su nas uvek prevazilazili brojčano. Mi sada govorimo da smo pravoslavni iako, na žalost, često samo nosimo ime pravoslavnih ali ne živimo pravoslavnim životom…Loše je to što su čak i ljudi koji imaju nešto u sebi, počeli da se hlade i govore: “Zar ja mogu da izmenim situaciju?“…Blagodarite Bogu za sve. Potrudite se da budete mužestveni (hrabri). Podignite se malo…Nedostaje dobrog raspoloženja, podviga…Ravnodušnost prema Bogu donosi ravnodušnost prema svemu ostalom; donosi moralnu degeneraciju. Vlada duh mlakosti, junaštva uopšte nema! Sasvim smo se iskvarili! Kako nas Bog još trpi? Današnje pokolenje – to je pokolenje ravnodušnosti…Ako ja izbegavam uznemiravanje radi toga da ne narušim svoj telesni pokoj, onda sam ja ravnodušan prema svetinji! Duhovna krotost je jedno, a mekoća zbog ravnodušnosti – sasavim drugo. Neki govore: “Ja sam hrišćanin i zato treba da budem radostan i spokojan“. Ali to nisu hrišćani. To je ravnodušnost, to je svetska radost. Taj u kome postoje ta svetska načela – nije duhovan čovek. Duhovan čovek je – sav bol. To jest, njega boli to što se događa, boli ga zbog ljudi. I zbog te boli mu se daje duhovna uteha. Treba pronaći smisao, shvatiti da je dobro neophodno, sve ostalo je promašena stvar. Hajde nekog ko je ravnodušan da pozoveš u rat. Gledaće samo kako da pobegne odavde, da se izvuče odande. Ali kad shvati kakvo zlo će neprijatelj naneti, biće posle dobrovoljac…Biće nagrađeni oni koji su na neki način pomogli dobro a biće kažnjen onaj koji čini zlo. Bog će na kraju krajeva sve postaviti na svoje mesto, ali će svako od nas dati odgovor za ono što je uradio u te teške godine molitvom, dobrotom… Danas se trude da razruše veru i za to da bi se zdanje vere srušilo, vade pomalo, po kamičak. Ali svejedno su za to rušenje odgovorni svi: ne samo oni koji ruše već i mi koji vidimo kako se ruši vera i ne trudimo se da je ukrepimo.“

Sv.Nikolaj Žički: “Neutralnost je izdajstvo Hrista. Jer ko može da pomogne istinu protiv laži, a ne pomogne je, taj pomaže laž. I ko može da pomogne pravdu protiv nepravde, a ne pomogne je, taj pomaže nepravdu. U borbi istine i laži, i pravde, neutralnost znači pomaganje zla. Hristos je kao oštrim mačem podelio ljude u dve grupe rekavši: “Ko nije sa mnom, protiv mene je.“ Oni, koji nisu ni vrući ni hladni, dakle, neutralni, Njemu su odvratni…Danas pak u slobodi, razmnožili su se otpadnici od vere i jeretici te se borba za istinu mora produžiti u slobodi isto onako kao i u neslobodi. Za to su nužni borci, tj. revnitelji koji će kao prorok Ilija govoriti: “Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama, jer sinovi Izrailjev (sada neki sinovi Pravoslavlja) ostaviše zavjet tvoj“ (1 Car. 19,10)…Učinimo ono malo što Bog od nas traži, ostalo će On učiniti.“

Arhiep.Averkije Džordanvilski: “Po jasnom učenju reči Božije, ono najvažnije u hrišćanstvu jeste  oganj Božanstvene revnosti, revnosti za Boga i slavu njegovu – sveta revnost, koja je jedina u stanju da čoveka podstakne na trud i podvige ugodne Bogu, bez koje nema ni istinskog duhovnog života ni istinskog hrišćanstva. Bez ove svete revnosti hrišćani su samo po imenu „hrišćani“: oni samo imaju ime da su živi , a u stvarnosti su mrtvi, kako je to bilo rečeno sv. Tajnovidcu Jovanu (Otkr. 3,1). Istinska duhovna revnost izražava se pre svega kroz revnost za slavu Božiju, čemu nas uče reči molitve Gospodnje, koje stoje na samom početku njenom: “Da se sveti ime Tvoje! Da dođe Carstvo Tvoje! Da bude volja Tvoja na zemlji, kao što je na nebu!“…Onaj ko revnuje za slavu Božiju i svim srcem slavi Boga – mislima, čuvstvima, rečima i delima, celim životom svojim, svakako žarko želi da i drugi slave Boga tako kao i on, te stoga ne može da ravnodušno podnosi da se u njegovom prisustvu na bilo koji način huli na Boga ili da se svetinja izvrgava ruglu. Revnujući, on iskreno teži ka tome da ugodi Bogu, da Njemu Jedinome služi svim silama bića svoga, spreman je da nesebično, ne mareći ni za život svoj, sve ljude privede bogougađanju i služenju Bogu. On ne može mirno da sluša bogohuljenja, niti da ostane u opštenju sa bogohulnicima, ili da se druži sa onima koji hule na Ime Božije i vređaju svetinje…Svojim ličnim neprijateljima, po zapovesti Hristosvoj treba da praštamo sve, ali između neprijatelja Božijih i nas, mira biti ne može. Prijateljstvo sa neprijateljima Božijim i nas same pretvara  u neprijatelje…Boreći se odlučno i sa najmanjim projavama zla i greha u sopstvenoj duši, ne bojmo se da otkrivamo i razlobličavamo zlo svuda gde se javlja danas – ne po gordosti i samoljublju, nego jedino – po ljubavi prema Istini….Osuđivanje ne samo da je dopustivo, nego i neophodno, budući da ga propisuje i sam Zakon Božiji i savest, pošto istinski hrišćanin ne može da se prema otvorenom zlu i grehu odnosi ravnodušno, ne primećujući ga i mireći se sa njim, lukavo se izgovarajući “neosuđivanjem“, “hrišćanskom ljubavlju“ i “svepraštanjem“. Svaki istinski hrišćanin – ne miri se sa zlom, ma gde i ma u kome ga sretao.“

Sv.Teodor Studit: “Bolje ti je dati da ti se jezik odseče, nego li ćutati kada pokušavaju pravu veru da iskvare. Zapovest je Gospodnja da ne ostanemo nemi u vremenima kad je vera u opasnosti. Kada je vera u pitanju niko nema pravo da kaže, ko sam ja? Niko nema pravo da kaže nije moja stvar ili to me ne zanima. Kamenje će zavikati, a ti zar da ostaneš nem i nezainteresovan!“

o. Serafim Rouz: “Neka se svi Pravoslavni hrišćani pripreme za borbu i nikad ne zaborave da je pobeda njihova zajedno sa Hristom. On je obećao da vrata paklena neće nadvladati Njegovu Crkvu (Mk. 16, 18) i da će radi izabranih skratiti dane velikih nevolja (Mt. 24, 22)…Usred patnji bitaka za očuvanje i življenje naše dragocene Pravoslavne vere, videvši koliko ljudi mora da strada i bori se za svoju Pravoslavnu veru širom sveta, zavetujmo se u srcima da ćemo i mi biti među borcima, bez obzira na cenu.“

Sv. Jovan Zlatousti: “Do smrti se bori za istinu i Gospod će pobeđivati za tebe. Vi učinite što do vas stoji, a ostalo daće Bog. Zaista, nema nikoga slabijeg od onoga ko prestupa Božanske zakone, isto, kao što nema nikoga jačeg od onoga ko brani Božanske zakone.“

Sv.Grigorije Bogoslov: “Ćutanjem se izdaje Bog… Bolji je rat nego mir koji odvaja od Boga… Treba voleti dobar mir, koji ima dobar cilj i koji sjedinjuje sa Bogom. Kada je reč o očiglednom bešašću, tada što pre treba ići na oganj i mač, ne gledajući na zahteve vremena, vladara i uopšte bilo čega… Najstrašnije je bojati se bilo čega više nego Boga i zbog te bojazni da služitelj Istine postane izdajnik učenja vere i Istine.“

Mitropolit Avgustinos Kandiotis: Mesto gde će se čuti Pravoslavna propoved, je gde će postojati borci koji će biti proganjani,ovo naglašavam: Ako se neko ne progoni, on nije istiniti Pravoslavac. On je kalpikos paras. Tamo gde se progoni episkop, arhimandrit, iguman, propovednik Jevanđelja, tamo da budete i vi, od drugih što dalje. Oni nisu prava deca Pravoslavlja, njima nedostaje odvažnost koja je prva odlika u tim kritičnim trenutcima. I ja vaš episkop,kao mali vojnik objavljujem svim svojim bićem: „Da li sam ili sa drugima, zaštitiću sveto i prepodobno svoje vere do poslednje kapi moje krvi“.“

Sv. Justin Ćelijski: Ako čak i mnogi sveštenici, i mnogi episkopi, iznevere Svetosavlje, pa ti ostaneš sam na svetosavskom putu, – i onda se ne boj, nego hrabro i čvrsto drži svetosavsku zastavu do kraja, do mučeničkog kraja i radosne smrti za svetosavske svetinje i ideale. Jer znaj: sa tobom je drži on – večni episkop Srpske Crkve: sveti Sava. A sa njim – sva sveta i slavna vojska svetosavskih besmrtnika, kojih je pun nebeski svet. I nepokolebljivo veruj: svetosavska zastava će u srpskom rodu uvek naći svog neustrašivog zastavnika, možda u nekom prostom seljaku ili oduševljenom monahu. Raduj se što je tako! Jer je glavno: da nas Sveti Sava ne napusti. Napusti li nas on, napustiće nas i Bog, i nebo i zemlja, i sve što je sveto i čestito bilo u našoj istoriji od početka do danas… Gonioci Hrista, prebrojte se! Danas vas je više nego za vreme neznabožačkih careva. Neka vas je milion miliona, ipak je jedan hrišćanin jači od sviju vas, jer Boga u sebi nosi, jer se Bog iz njega bori sa vama. A ko će Boga pobediti, ko će hrišćanina bogonosca pobediti? Neka se desi i to čudo, da svi pređu u tabor Hristovih gonitelja i da u svetu ostane samo jedan hrišćanin, ipak će on jedan odneti pobedu nad svima njima, jer je u njemu Nepobedivi Pobednik – Gospod Hristos. Pošlji hiljadu smrti protiv njega, i on će ih sve satrti. Pošlji legion đavola, i On će ih sve u prah razvejati.“

Sveti Anatolije Optinski mlađi: “Boj se Gospoda, sine moj ! Da ne izgubiš pripremljeni ti venac, da ne budeš odbačen od Hrista u tamu najkrajnju i muku večnu. Hrabro stoj u veri i, ako je neophodno, s radošću trpi i progone i druge nevolje, jer će sa tobom biti Gospod…i Sveti Mučenici i Ispovednici sa radošću će gledati na tvoj podvig…I tako, krepi se, sine moj, u blagodati Hrista Isusa, sa radošću hitaj na podvig ispovedništva i podnošenja stradanja, kao dobri vojnik Isusa Hrista (2. Tim. 11, 1-3), Koji reče : « Budi veran do smrti i daću ti venac života »  (Otkr. 2,10).“

SNO “Srbi na okup“ MO Šabac – Mačva

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu koja je u Srbiji zabranjena!