BOJKOT VELEIZDAJNIČKIM IZBORIMA!
Zaista u današnje vreme pretnje stižu sa svih strana kao da je pravo globalista na vladavinu svakim resursom i svakim živim stvorom najprirodnije pravo koje im je oduvek dato. Ta apsolutna nezajažljivost, nečuvena drskost i različitost pretnji zatiče svet i narode u neverici iziskujući nasušnu potrebu da se odupru toj sve razornijoj plimi po svojim mogućnostima, nastrojenju i razumevanju celog ovog sumanutog globalističkog napada koji opet treba da donese svetska razaranja u meri koju civilizacija ne pamti. Tome svakako služi naročita brutalnost koja se odvija u ratnim sukobima, naročito ponašanje prema civilima i posebno deci, jer da bi se uleglo u opštu katastrofu potrebno je stalno pomerati granice svih normi koje je ljudsko društvo ustrojilo kroz milenije. Da se radi o pomerenoj stvarnosti govore zločini prema deci širom sveta, zatim i detalji da npr. izraelska strana ima zatvore za decu u kojima palestinska deca služe i višegodišnje kazne, govori i nepojmljivo stradanje dece pred celim svetom u području Gaze. U vezi sa ovom nesrećom održao se i prvi protest samo dece u podršci svom uzrastu u Somaliji. Ali, nije samo to slučaj ekstremnosti današnjih događaja, već su to i vesti koje obilaze svet i govore o širenju neke nove bolesti i to najviše opet zahvata dečju populaciju npr. u Kini ili SAD, pa i u Evropi. Da li se radi o surovim napadima tzv. elite pri pokretanju mreže visoke frekvencije, kao što je to u Kini gde je pokrenuta mreža sa brzinom protoka od 1200 Gbita u sekundi ili 1,2 Tb/s čijom se brzinom može ostvariti transver oko 150 filmova visoke rezolucije u sekundi. Da li su to napadi visokofrekventnog vojnog oružja koje sada usmeravaju tendecizno na decu? Da li smo se ikada zapitali čemu služi tako moćni informacijaski resursi i da li je kontrola pojedinca postala izuzetno zahtevan projekat potrošnje tehnoloških kapaciteta? Ili bolje rečeno kako se ljudsko društvo do sada razvijalo bez potrebe za takvom obimnom kontrolom ili možda pitanje – Kako pored tolike kontrole nestaje 8 miliona dece godišnje. Sve navedeno govori o pravom civilizacijskom sunovratu poslednjih vremena koji nijedan tehnološki iskorak ne može pokriti, a kamoli sakriti. I opet nezaobilazno pitanje – Da li targetovanje dece resursom visokofrekventne mreže treba uskoro da uvede svet u sasvim novi vid krize i kakvi razmeri te krize mogu biti?
Cena krvi
No, osvrnimo se u još jedan vid potpune dezorjentacije moralnih i duhovnih okvira koja se ogledaju u otimanju DNK novorođenih beba, u zloupotrebi tehnologije veštačke oplodnje gde se određen broj embriona razvija u posebnim ustanovama i za posebne užasne namene, o normalizaciji pedofilije, o normalizaciji otvorene prodaje tela dece, pa prodaje krvi i još morbidnije prakse korištenja krvi mlađih članova posrnulih porodica od starijih članova. Na sve ovo dodajmo i to da su aktivisti mnogih humanitranih organizacija uključeni u trgovinu sa decom.
Nadalje, zadržimo se još malo na potpuno pomerenom opštem stanju u svetu. U pojedinim zemljama zbog poznatih razloga teških posledica od zdrastvenog tretmana na tržištu je „skočila u nebo“ cena krvi onih koji nisu uzeli zdrastveni tretaman, pa se čak odvijaju i neki protesti u svetu u cilju zaštite takvih prava, a u pojedinim državama se donose i zakoni koji zabranjuju uzimanje krvi od osoba tretiranih zdrastvenim tretamanom. Da drama bude još veća, postoje informacije da Crveni krst prodaje krv i to farmaceutskim kompanijama i da zapravo i raznim privatnim rukama završi oko 80% donirane krvi kao predmet unosne trgovine, a da samo oko 20% završava za potrebe bolničkih lečenja. I pitanje – Nije li ovaj krug civilizacije doživeo već svoju propast samo kasne slike tog stanja? S obzirom da smo kroz protekle mesece bili ubeđivani da ujdurma sa zdrastvenim krizama i tretmanima završena, moraju se dodati podaci u vezi sa realnim stanjem. U svetu rastu posledice zdrastvenog tretmana, povećanje zastoja srca u vojsci SAD je 973%, u smotri vojske Austrije od 950 kandidata 98 je kolabriralo, pojedini avioprevoznici su pred bankrotom zbog velikih problema u zdravlju letačkih posada itd itd I sasvim je jasno da svaka od navedenih kriza podiže nivo katastrofe koja po planu tzv. elite treba da rezultira opštim stanjem u svetu i za sada, usprkos analizama mnogih komentatora, još nema promene u toj dinamici.
Dakle, zaista je i premnogo primera uspešnog svakovrsnog medijskog zombiranja čitave svetske javnosti u vezi sa pojedinim ličnostima i njihovim tobožnjim antiglobalističkim aktivnostima. Jedan takav „suverenista“ koji je postao predsednik Argentine podržan od drugih tzv. suverenista i boraca za pravdu oslikava najobesniju igru obmanjivanja. U toj opskurnoj predstavi ruganja narodnim masama sasvim vidljivo veoma uspešno učestvuju i alternativnii mediji koji iz pozadine kreiraju neku novu lažnu sliku na planu odvođenja narodnih težnji u mnogih državama u potpuno razornom smeru. Takav jedan borac protiv globalizma trenutno ugrađuje čipove u glave hiljada dobrovoljno prijavljenih pojedinaca, jer prosto svaka obmana treba da izgleda sjajno i promovisano od novog Robin Huda. Tako tekuća i izvanredna retorika o suverenistima gradi novo nadanje u svetu, međutim kad se razgrne ta slatka torta prevare ostaje samo razorni koncept lažnih obećanja kao prilog u opštu katastrofu u svetu koja je sve bliža.
Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije
Usput, medijski cirkus ima poseban egzaltiran momenat na našim prostorima uglavnom povezan sa čuvenom demokratskom metodom tzv. izborima kao obliku borbe protiv mafije i veleizdajnika. I u toj zombi akciji sudeluju mediji nacionalnih frekvencija, ali posebno mesto imaju i alternativni mediji koji opet iz „rodoljubivih“ pozicija promovišu brojne pokrete i pojedince kao deo opšteg haosa i cirkus karavana. Naravno, iz te buke proizlazi da su ovi tzv. izbori zapravo zlatno tele u kojima se može u „ravnopravnoj“ borbi sa veleizdajničkom strukturom izvojevati neka „pobeda“, pa makar ta pobeda bila i nova kanalizacija, više zabava za penzionere ili možda najbolje mesto za bankomat. U toj zombi operaciji ima i pokreta koji prolaze više „rodoljubivih“ faza u jednom tzv. izbornom ciklusu, pa tako jedan pokret je mučio muku da sakupi potpise za izbornu listu, pa je onda pao u paniku i počeo da zbori o bojkotu, da bi sledećeg dana, ipak, volšebno skupio tako željene potpise. Pa opet, da bi se izbori proveli i veleizdaja overila, tu su pozivi i čuvarima kutija i kontrolorima da se uključe, pa tu su i duge liste koalcija sa još dužim imenima koje bi se mogle ovaj put nazvati zajedničkim imenom …Patriotske maloizdajničke liste …Za to vreme tzv. predsednik stoji kao nosioc izborne liste SNS, SNS aktivisti promovišu i u crkavama svoje veleizdajničke programe, igra se i zabavljaju penzioneri po raznim zabavama svikli na komunističke srećne dane, novac se deli i raspodeljuje po meri našeg sunovrata, turneja autobusa pri poseti gradovima Srbije ovog tzv. izbornog ciklusa odrađuje svoju poslednju turu po našoj otadžbini u ovim granicama, a srpski narod i srpska država polako ulazi klopku kao preduslovu novog velikog stradanja.
Svakako ovom prilikom moram pomenuti jedan momenat koji je interesantan bar za analizu. Npr. Sabor univerzitetskih profesora održava zasedanja Sabora više od tri godine gotovo svakog petka i to sa učešćem oko 40 članova i gostiju Sabora. Sabor je mesecima održavao ciklus izlaganja pod nazivom „Kako se boriti protiv veleizdaje“ sa pozivom jednog člana Sabora i jednog predstavnika Srba sa Kosova i Metohije u nameri da se pruži neposredna podrška srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i da se čuje glas sa KiM. Nadalje, veliki broj izlaganja je posvećen temi „Vlada nacionalnog spasa“ kroz izlaganja članova Sabora u okviru ekonomskog, pravno-političkog, obrazovnog, zdrastvenog, bezbedonosnog i kosovsko-metohijskog podoodbora na planu formiranje koncepta rešenja Vlade nacinalnog spasa. Sav ovaj rad i trud nije bio interesantan alternativnim medijima sa iznimkom vrlo retkih koje pominjemo i ne samo to, ogroman broj ideja sa ovih izlaganja postaju zbog medijske blokade ideje nekih drugih „boraca za pravdu“. I taj medijski aranžman ne samo u vezi sa Saborom nego u vezi sa svim procesima i ličnostima koje potencijalno mogu doneti značajna rešenja padaju u krilo sofisticiranoj medijskoj kontroli zbog koje se celo srpsko društvo i nalazi u potpunoj zamci globalističke kontrole. Tako, dakle, alternativni mediji predstavljaju prvi prsten kontrole tokova u srpskom društvu najčešće blokirajući sve one koji ne odgovaraju „visokom društvu“ okupacionog establišmenta. Pa opet, brojne teme iznete na Saboru postaju teme preko alternativnih medija do medija sa nacionalnom frekvencijom, ali iz glagoljivih usta „standardnih“ boraca za bolje sutra ne referišući se nikad na izvore informacija a ni stavova. Danas su alternativni mediji, čast izuzecima, postali svita koja prati globalističke trendove, promoviše najčešće nove globalističke kerbere sa tom razlikom što im ljudi više veruju i to je tiha igra globalističkog zamajavanja u celom svetu.
Ispovednik pravoslavne vere
O tome svedoči i nedavno održan Sabor Srpskog nacionalnog veća koji je zbog opstrukcije vlasti morao da se održi u Beogradu uz dolazak Srba sa Kosova i Metohije. Ovaj izuzetan skup pratilo je mali broj medija, a ceo period ponovnog oživljavanja rada Srpskog nacionalnog veća pratio je mali broj zainteresovanih pokreta još manje stranaka. U toj i takvoj atmosferi protiče i događaj otimanja prve svetinje na Kosovu i Metohiji od rasgoropađenih secesionista i tišina vlada svuda, u SPC, u institucija Srbije, u medijima Srbije, pa i u našem razumevanju sopstvene propasti.
Svetla tačka današnjih dana je svakako novoobnovljeni rad SNV kao nadstranačkog tela koje je osnovano pre gotovo 25 godina pod duhovnim pokroviteljstvom nezaboravnog Ispovednika pravoslavne vere Blaženopočivšeg Vladike Artemija čije delo ćemo tek razumeti kada prođemo kroz razorni duhovni pad u SPC kojeg smo svedoci. Tu tešku bol srpski narod je svedočio pri poseti Beogradu ostavljen i od pomoći duhovnika na KiM i ako je imalo ostalo od našeg duhovnog pravoslavnog ustrojstva, mi ne bismo smeli da sudelujemo u overi veleizdaje kroz tzv. izbore, nego bismo morali našim odbijanjem posvedočiti o veleizdaji izlaskom na ulice u dan izbora i tako pokazati da u ovo odsudno vreme našu saglasnost nemaju, da nemaju našu saradnju u nikakvim tzv. izborima sa razrušiteljima svega srpskog i da im mi nismo kolona podanika zombirane stvarnosti. Uostalom nema primera u svetu da je Veleizdajnik mogao raspisati izbore i ovaj proces tzv. izbora je posebna akcija ponižavanja srpskog naroda. Obavezno pomenimo i okupljanje građana pred Skupštinom u više od 1250 proteklih dana.
„Borimo se protiv veleizdaje odsecanjem njihovih dela od naše saglasnosti. BOJKOT VELEIZDAJNIČKIM IZBORIMA!“
Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice. Desetine izlaganja u okviru Sabora možete pogledati na sajtu: www.suprof.org
