Битка за отете бебе: „Не можете ви да кречите колико ја могу да сликам“
Јелена муралима шаље моћну опомену.
„Уметност данас је под велом политике – постоје политички подобни уметници и уметност и они који то нису“, говори за Задовољна.рс Јелена Обреновић Дамјановић, академска сликарка која је покренула герилску акцију осликавања мурала по читавој Србији, тражећи правду за родитеље отетих беба.
Због осетљиве теме коју слика, Јеленин рад је некима засметао, али она поручује да неће стати. У сарадњи са Удружењем родитеља несталих беба Војводине, ова уметница је до сада насликала потресне и опомињуће мурале у Новом Саду, Сремској Митровици, Земуну, Вождовцу.
У плану је још барем десет локација на којима Јелена планира да ослика снажну поруку несрећних родитеља.
„Ја муралима причам њихову причу – а на тужилаштву, судовима и институцијама ове земље је да оно што неко тврди открије да ли јесте или није. Ови људи једноставно висе у ваздуху с питањем да ли јесте или није. Уметност је таква да никога не оптужује – мени је драго да могу на овај начин да допринесем. Та врста ангажоване уметности фали нашој земљи“, прича Јелена.
А све је почело кад је, радећи у Норвешкој, слушала емисију у којој је Ана Пејић, председница Удружења родитеља несталих беба Војводине, поделила своју исповест.
Ана је 24. августа 1988. године у Сремској Митровици царским резом родила девојчицу. Била је среда, а обећали су јој да ће дете моћи да види у петак. Међутим, тада су јој рекли да је беба преминула. Ана је одувек сумњала у то, а 2015. је решила да провери документацију. Код матичара су јој рекли да је родила девојчицу 24. августа 1988. године са једним ЈМБГ бројем, а да јој је умро дечак са другим ЈМБГ бројем.
„Док сам слушала емисију, имала сам потребу да помогнем тим људима. Себи сам рекла: ‘Ако икад будем могла да помогнем сликама, ја сам ту’. Онда сам чула да је Ана тражила муралисту и осетила сам се као да ме је позвала именом. Тада смо урадили први мурал у Руми. Упознала сам се са свима и јако су ми се допали ти људи. Решила сам да им сликам један мурал месечно, у сваком граду где нађу“, прича нам Јелена.
Сликарка каже да је одушевљена родитељима, који су повезани у једну велику породицу. Упркос томе што је било негодовања што су изашли на последње изборе, Јелена то види као потпуно оправдано.
А њени радови изазвали су бурне реакције – а мурал у Сремској Митровици је чак делом прекречен.
„Не знамо ко је окречио тај мурал. Налази се преко пута погребног, које је остало дужно одговоре мајкама и очевима у овој афери. Преко пута је породилишта које је такође остало дужно одговоре. Наравно, дужна им је и држава и сви ми. Док сам радила мурал, имала сам велику подршку људи, ниједну ружну реч. Лош коментар можемо да видимо само на интернету“, тврди Јелена.
Мурале је сликала замишљајући себе као пролазника који ће да то угледа и да се барем на тренутак запита. Сликарку је дубоко узнемирило што њен рад неко саботира.
„Имате групу људи, које ти мурали чине срећним, који су тиме нашли начин да кажу нешто – и ви им то одузмете. То ме је баш наљутило, јер уметност не можете да им одузмете. Ја могу сутра заменити зид сликама на платну и направити изложбу. Држава ти не даје одговоре, тужилаштво ти не даје одговоре, судови не дају одговоре. Онда ти на смислен начин скренеш пажњу на тему, али дође неко и прекречи ти и то. Али не могу они толико брзо да крече колико ја могу да сликам“, поручује уметница.
Као мајка и грађанка, лично се осећа као да се та прича и њој десила – јер је Србија остала без много становника њене генерације, прича Јелена.
„Неко је могао бити мој кум, мој најбољи пријатељ, мој муж, моја љубав. Остали смо без наших грађана, па имам јак осећај неправде да се та прича и мени десила, а не само њима као биолошким родитељима“, каже нам.
Јелена такође позива своје колеге „да се мало пробуде и да дођу да помогну“.
„Кад би се сви сликари ове земље пробудли на тај начин, што шта би променили – не би било слободног зида у Србији“, закључује Јелена Обреновић Дамјановић.
Подсетимо, према тврдњама удружења родитеља несталих беба, више хиљада деце је наводно лажно проглашено мртвим. Ови случајеви се највише везују за осамдесете и деведесете године прошлог века.
Организације су више пута изразиле сумњу да су бебе наводно биле продаване у западним земљама.
Аутор: Божица Луковић
Извор: Нова.рс
