Мишљења

БИРН: Телеком Србија годину дана тајнo продаје стратешку имовину у Србији, Црној Гори и БиХ енглеској фирми „Актис“

Одлуку о улагању 75 милиона долара за куповину Телекомове имовине одбор Међународне финансијске корпорације, кредитне институције Групе Светске банке, требало би да донесе дан после избора у Србији

Телеком месецима припрема продају већине најзначајнијих телекомуникационих антенских стубова и њихове пратеће инфраструктуре, попут трафо-станица, соларних панела и дела земљишта. Укупно 1.827 ових стубова, од којих се 995 налази у Србији, 725 у Босни и Херцеговини и 107 у у Црној Гори, купује британска фирма Актис (Actis GP LLP), открива БИРН.

Ова инвестициона компанија новац би требало да добије, између осталог, и од Међународне финансијске корпорације (International Finance Corporation, IFC), кредитне институције Групе Светске банке. Одлуку о улагању 75 милиона америчких долара за куповину Телекомове имовине управни одбор ИФЦ требало би да донесе дан после избора у Србији – 18. децембра.

Далеко од очију јавности, продаја се припрема још од краја прошле године.

Актис је учествовао у широком процесу аукције коју је продавац покренуо у четвртом кварталу 2022. године, и после више рунди, изабран је као преферирани понуђач до јуна 2023. године, након чега је Актис ушао  у […] билатералне преговоре са Телекомом Србија“, пише  на сајту Међународне финансијске корпорације (ИФЦ) о овом пројекту названом Торњеви Западног Балкана (Western Балкан Towers). Тај пројекат је објављен пре неколико дана, тачније 16. новембра.

Осим што се цео процес продаје стратешке Телекомове имовине у Србији, Црној Гори и БиХ одвијао тајно за грађане у овим земљама, и цена је тајна за њихову јавност.

„Куповина ће бити финансирана комбинацијом капитала и банкарског дуга. Цена набавке је комерцијално осетљива и неће бити откривена у овој фази“, пише на сајту ове институције у оквиру Светске банке.

У разговору за БИРН директор Телекома Владимир Лучић каже да процес продаје није био тајни већ да се о продаји антенских стубова одлучивало на међународном тендеру. Лучић тврди да није реч о стратешки важној имовини, али да ће продати све антенске стубове које имају у Србији, Црној Гори и БИХ.

„То се није крило, уз нашу сагласност ИФЦ и ЕБРД су објавили детаље о пројекту и остало ћемо објавити у договору са иностраним пословним партнерима. Цена је још тајна, али је веома значајна, реч је о великој количини новца. Цена је равна са ЕУ трансакцијама”, казао је Лучић.

ИФЦ, који је део Групе Светске банке, наводи да трансакцију треба да одобре сви релевантни регулаторни органи и тела за заштиту конкуренције.

Планирано је да после продаје, Телеком ове исте антенске стубове унајмљује за поставку базних станица и за то плаћа Актису. Телеком Србија ће бити у обавези да закупи и новоизграђене Актисове стубове.

„Дизали смо кредите за изградњу базних станица, поготово су вредне оне које су 4Г, одржавали антенске стубове. После продаје антенских стубова, ми ћемо и даље морати да отплаћујемо кредите за базне станице, а плаћаћемо и да изнајмљујемо антенске стубове за њих”, каже извор близак Телекому.

О мањинском улагању разматра се и у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД). Одлуку ће донети одбор директора ЕБРД-а 28. новембра ове године. Из ове банке су објавили да у куповину улази и 36 торњева који су тренутно у изградњи.

Из ЕБРД-а су за БИРН одговорили да ће пројекат бити разматран од стране Одбора директора ЕБРД-а пре краја године и да још увек није потписан. „Обавестићемо вас о додатним детаљима чим споразум буде потписан”, одговорили су из ЕБРД.

Из Актиса, ИФЦ-а и Владе Србије нису одговорили на питања БИРН-а о преговорима о продаји Телекомове имовине, до објављивања овог текста.

Телеком Србија је српски државни телекомуникациони оператор, власник компаније је 58% држава Србија, 20% је у власништву саме компаније, а остатак је у власништву малих акционара.

Основан је у мају 1997. године као акционарско друштво, издвајањем телекомуникационих делатности из ПТТ Србија (данас „Пошта Србије“). У априлу 2015. Телеком Србија је почео да пружа све услуге у Србији под брендом МТС.

Од 2020. Телеком Србија највећи је провајдер интернета са тржишним уделом од 55,8%, први по величини кабловски оператер са тржишним уделом од 53,2% и највећа фиксна телекомуникациона мрежа са тржишним уделом од 73,3%. Такође је највећи оператор мобилне телефоније са тржишним уделом од 43,1%.

Модел за продају стратешке имовине Телекома

Телекомове ћерке фирме Sky Towers Infrastructure д.о.о, које су у Србији, БиХ и Црној Гори регистроване за пружање бежичних услуга, кључне су за предстојећу продају, открива БИРН.

Дана 26. априла ове године фирма Sky Towers Infrastructure д.о.о. најпре је основана у Београду, затим 3. маја у Подгорици и  16. маја у Бањалуци. Та предузећа су у власништву Телекома.

Оснивање нових компанија предвиђено је пројектом о продаји који се налази на сајту ИФЦ у оквиру Групе Светске банке.

„Телеком Србија ће издвојити у засебне компаније своје торњеве и послове пасивне инфраструктуре, које обухватају укупно 1.827 локација, од којих се 995 налази у Србији, 725 у Босни и Херцеговини и 107 у у Црној Гори“, пише на сајту ИФЦ.

Лучић каже да антенски стубови нису стратешка имовина.

„Стратешка је телекомуникацијска опрема на њима, односно базне станице, а њих не продајемо. Рецимо, антенски стубови су у великим градовима већ увелико превазиђени, ево у Београду имамо 500 базних станица, а ниједан антенски стуб“, каже директор Телекома.

Он каже да Телеком не продаје базне станице, већ само антенске стубове и нешто земљишта на ком су.

„Ово ће помоћи да се Телеком још више прошири, поготово у дијаспори. У перспективи нам је 20 милиона потенцијалних нових корисника“, рекао је Лучић.

Лучић је указао да „одржавање антенских стубова није основна делатност ниједног оператера”, па ни Телекома Србије, већ је то посао компанија које имају грађевинске капацитете, и да се овим потезом „оптимизују пословне операције Телекома које ће у будућности више бити усмерене на развој иновативних услуга у складу са светским трендовима“.

„Телеком се у свом пословању води логиком приватних телекомуникационих компанија. Да је другачије, не бисмо могли да опстанемо на овом динамичном тржишту. Пре неколико недеља, наш главни конкурент у Србији, Јунајтед група, продала је своју антенску инфраструктуру компанији Тавал (Tawal) из Саудијске Арабије. Наши главни партнери у овој трансакцији су светски признате институције британски Актис, Светска банка и ЕБРД, који су, између осталог, понудили и најбољу цену“, навео је Лучић.

Он је објаснио да Светска банка и ЕБРД имају не само економску, него и важну друштвену улогу у региону, „јер су то институције које подржавају подизање капацитета друштва и независности институција”.

„То је гарант да ће овај пројекат допринети не само бржем развоју Телекома Србија, већ и развоју свих земаља у региону у којима Телеком послује“, рекао је Лучић.

ИФЦ и други приватни и институционални инвеститори ће улагати капитал у инвестициону фирму коју ће основати и којом ће управљати Актис. Инвестициона фирма ће поседовати 100% акција у TowerCos (прим. аут. Sky Towers)“, пише на сајту ИФЦ.

Ова фирма биће регистрована у Луксембургу, који је познат по знатним пореским олакшицама.

Фирме Sky Towers Infrastructure д.о.о. имају директоре – заступнике и немају других запослених.

У Београду је на позицији извршног директора Снежана Пантелић, која је претходно радила и као ликвидациони управник у две фирме – предузећу Real security и Export import Ye Gary.

У Подгорици фирму води Душан Поповић, иначе дугогодишњи правник у М Тел д.о.о, близак сарадник директора Телекома Владимира Лучића.

У Бањалуци је извршни директор предузећа Борис Аћимовић, дотадашњи руководилац сектора за примарну инфраструктуру у М:телу.

Телеком почео унос имовине у нове фирме

Од пролећа до јесени никакве промене се нису дешавале у новооснованим фирмама. Средином новембра, међутим, Телеком је почео са уносом имовине у ове компаније, повећавајући им капитал.

У Србији, у фирму Sky Towers Infrastructure д.о.о су унети  антенски стубови, контејнери и објекти за смештај телекомуникационе опреме, трафо-станице, енергетски приводи, земљиште и друга опрема, показује документација из Агенције за привредне регистре (АПР). Као вредност те имовине наведено је око 41 милион евра.

У црногорску новоосновану Телекомову компанију, према доступним подацима, унета је имовина за коју се наводи да вреди око два милиона евра, док за Sky Towers у Бањалуци не постоје јавно доступни подаци.

Адвокат, који је тражио да буде анониман, а ради на случајевима повезаним са телекомуникацијама, за БИРН каже да се такви потези обично повлаче када је реч о припреми продаје удела, односно аквизиције, у привредном друштву којим се практично мења и носилац имовине.

„Формално неће доћи до промене власника имовине, зато што ће Sky Towers наставити да буде власник и после продаје, само ће се променити оснивач, па ће на место Телекома доћи Актис или фонд који ће они основати. Такође, уносом неновчаног капитала, у овом случају око 41 милион евра за Србију, уколико се продаја обави по тој цени, потенцијално се избегава плаћање пореза на капиталну добит, будући да стицаоци обично купују уделе у номиналној вредности уписаног неновчаног капитала,“ каже овај адвокат.

Ко је фирма Actis GP LLP

Актис важи за моћну компанију са 13 милијарди долара имовине којом управља у име више од 400 партнера.

Седиште Актиса је у Лондону, смештени су тик уз зграду градоначелника британске престонице и недалеко од историјске знаменитости Тауер бриџа.

Актис, приватна инвестициона компанија, улаже у различите секторе у земљама у развоју широм света, махом у енергетску, дигиталну и саобраћајну инфраструктуру, некретнине и приватну имовину.

Компанија је основана 2004. године, када је тадашња британска влада под вођством премијера Гордона Брауна дозволила запосленима у државном инвестиционом фонду за развој, ЦДЦ, да одвоје и откупе део фонда за нешто више од 373.000 фунти, како је објавио британски Гардијан. Држава је у новој компанији имала удео од 40 одсто.

У наредним годинама, Актис је наставио да руководи државним инвестицијама ван земље. Три године касније, опозиција у Британији је жестоко критиковала Брауна, наводећи да су бивши запослени ЦДЦ-а зарадили милионе руководећи инвестицијама које су биле државне.

У том тренутку, 2007. године, комитет доњег дома британског парламента је објавио да Актис руководи инвестицијама у вредности од 1.75 милијарди британских фунти, а да сама компанија вреди између 182 и 636 милиона фунти.

Британска влада је свој део у компанији продала 2012. године менаџерима Актиса за осам милиона фунти и удео у будућем профиту фирме.

Ни запослени у Телекому који припремају продају не знају праве разлога преноса имовине

Како БИРН сазнаје, сву припрему за продају обављају Телекомови запослени, јер у фирмама Sky Towers, осим директора, нема других запослених.

Припрема се одвија у тајности од летос, а до интензивних промена дошло је у последњих десетак дана. Чак ни запослени који пребацују имовину у Sky Towers Infrastructure нису упознати са разлозима уноса стратешке имовине у ћерка фирму.

О оснивању Sky Towers Infrastructure д.о.о. Лучић је рекао да је основана ради предстојеће продаје.

Како би припремио унос имовине у Sky Towers Infrastructure, Владимир Лучић, генерални директор Телекома Србије је, према сазнањима БИРН-а, документацију 13. новембра ове године носио нотарима у Нишу.

С обзиром на то да се имовина уноси у фирму која је регистрована као друштво са ограниченом одговорношћу, како стручњаци кажу за БИРН, није обавезно да процена вредности буде јавна, а новинари БИРН-а је заиста нису пронашли у Агенцији за привредне регистре (АПР).

Имовину Sky Towers Infrastructure д.о.о. осигурава Дунав осигурање, сазнаје БИРН. Не зна се кога је Телеком ангажовао да процени имовину коју уноси у ћерке фирме, нити како су дошли до рачунице од нешто више од 41 милион евра за имовину у Србији, како стоји у документацији која је достављена АПР-у.

Директор Телекома Владимир Лучић тврди да је процену урадила једна од угледних ревизорских кућа, не желећи да открије која конкретно.

Извор БИРН-а, који жели да остане анониман, каже да постоји могућност – због нетранспарентности – да је имовина процењена на књиговодствену вредност која је знатно мања од реалне, односно фер вредности.

На тај начин, постоји опасност да стратешка имовина Телекома за бежичну комуникацију буде продата знатно јефтиније него што би могла бити у повољнијим околности, односно у ситуацији да је компанија мање задужена, каже овај извор.

„Продајом антенских стубова који су уписани у надлежни регистар катастра непокретности или катастра водова, добија се изванредна инфраструктура за сваку државу. То је на неки начин национално благо државе“, каже Ирина Рељин, професорка у пензији Електротехничког факултета у Београду.

Унос дела имовине под знаком питања 

Из доступне документације види се да је Телеком унео у Sky Towers и поједине некретнине – једну парцелу у Пожаревцу од 1.000 квадрата и два мања објекта у општини Бечеј – које нису у власништву Телекома, већ државе Србије, док Телеком има само право коришћења ових некретнина.

Адвокат са којим је БИРН разговарао каже да, по Закону о јавној својини, Телеком може да располаже овом имовином, уколико је она била део основног капитала Телекома.

„Међутим, ако је део основног капитала, онда је било неопходно спровести поступак смањења основног капитала Телекома“, каже он, „а те одлуке о смањењу капитала нема на сајту АПР-а“.

„Ако Телеком има само право коришћења, а не право својине, онда се отварају нови проблеми – како је Телеком располагао непокретностима које су у јавној својини – у својини Републике Србије, а на којима он има само право коришћења?“, пита овај адвокат.

Слично, он наводи да је за отуђење непокретности у својини Републике Србије претходно потребно прибављено мишљење Државног правобранилаштва.

Међутим, Телеком Србија већ годинама тврди да се на њих не односи Закон о јавној својини. О том питању се повремено отварају расправе у јавном простору, са супротстављеним аргументима.

Нотар Зорица Стојановић упозорила је директора Телекома Владимира Лучића да део имовине коју је Телеком унео у власништво Sky Towers Infrastructure није подобан за упис права својине у катастар, али је Лучић захтевао да се одлука солемнизује „због потребе да се накнадно изврши упис права својине друштва стицаоца“ (тј. фирме Sky Towers Infrastructure ).

У списку имовине коју је Телеком унео у нову фирму види се да чак 555 стубова пренетих у власништво Sky Towers Infrastructure, који имају грађевинску и употребну дозволу – такође нису уписани у катастар.

Потом, од оних стубова који јесу уписани у катастар за 13 уопште није познат власник, а тамо где јесте познат, у више случајева тај власник није Телеком, већ – држава, локална самоуправа, или физичка и правна лица.

Најзад, из документације се види и да је 36 антенских стубова изграђено нелегално, без икакве доволе.

(Рас)продаја Телекома

Аукције за продају дела имовине Телеком је покренуо у последња три месеца 2022, а готово истовремено, председник Србије Александар Вучић је на јавном сервису рекао да нема говора о продаји Телекома.

„Ја сам пре неколико година сматрао да је било потребно да се Телеком прода, сад не сматрам да има потребе да се прода. Ништа од тога нећемо да продајемо, ни ЕПС, ни Телеком и да прекинете те приче“, рекао је Вучић за РТС 15. децембра 2022. године.

О приватизацији Телекома најгласније се говорило 2010. и  2011. године, међутим представници Србије нису били задовољни понудама које су износиле мање од 1,4 милијарде евра. То је био најмањи износ који је Влада захтевала за већински пакет акција у српској телекомуникационој компанији.

Власт се променила, а продаја Телекома је покушана и 2015. године и опет су потенцијални купци нудили мање новца него што је Влада Србије тражила. Тадашњи премијер Вучић за медије је рекао да је продаја Телекома могућа само ако су и понуде добре.

„Ако не можемо да добијемо цену, квалитет и гаранције да ће та компанија да функционише боље, ми то нећемо ни да радимо. Увек је одлука на нама“, рекао је премијер новинарима 2015. године у Скупштини Србије.

Тада је додао и да су „представници Телекома Србија у Лондону разговарали са потенцијалним инвеститорима“.

Осам година касније, део стратешке имовине Телекома припрема се припрема за продају управо компанији из Лондона. 

У међувремену, Телеком је проширио свој утицај у Србији и региону, подизао базне станице, значајно увећао комплетну инфраструктуру, али и дугове.

Дугови Телекома расту из године у годину

Телеком Србија је 2018. кренуо у велики процес експанзије и увећавања тржишног учешћа куповином мањих кабловских оператера, на шта је потрошио више стотина милиона евра – прва аквизиција био је Коперникус, којег је Телеком купио крајем 2018. за 195 милиона евра.

Поређења ради, према званичним подацима РАТЕЛ-а, Телеком је на крају 2018. имао тржишно учешће од 24 одсто, када је реч о дистрибуцији медијског садржаја. Пет година касније, Телеком има 53,2 одсто тржишта и водећа је фирма у земљи и у свим другим показатељима: по броју интернет претплатника, те по броју активних корисника мобилне телефоније и броју корисника фиксне телефоније.

Међутим, последица ових инвестиција био је и велики пораст задужења.

На крају 2022, Телеком је имао скоро 2,7 милијарди евра краткорочних (1,6 милијарди) и дугорочних обавеза (1,1 милијарда).

Сваке године од почетка експанзије расту расходи намењени плаћању камата, а извесно је да ће се тај тренд и наставити: према финансијском извештају, на крају 2022. године краткорочне обавезе Телекома биле су за 553 милиона евра веће од обртне имовине, а током те године компанија је имала приливе по основу кредита и зајмова од око 1,15 милијарди евра.

Како је наведено у извештају водеће телекомуникационе фирме у земљи, „предузеће улаже напоре да побољша тржишну позицију“, а „руководство сматра да ће средства из расположивих екстерних извора финансирања заједно са очекиваним приливима из пословних активности и дивиденди од зависних правних лица бити довољна да Предузеће испуни своје уговорне обавезе у 2023. години“.

Нигде се, дакле, крајем прошле године није помињало да је нужна и продаја имовине, иако је операција припреме продаје великог броја торњева – према наводима са сајта ИФЦ – тада већ почела.

Руководство Телекома је већ неколико пута у последњих годину и по дана најавило издавање корпоративних обвезница у износу од 500 милиона евра на иностраној берзи, међутим, то се до сада није догодило. Претходно је, током 2020, Телеком на домаћем тржишту издао обвезнице у вредности од 200 милиона евра.

Треба напоменути да је, на нивоу целе Телеком групације, нето профит за 2022. знатно нижи од 113,7 милиона евра, колико је у свом финансијском извештају приказала мајка компанија (Телеком Србија) – највише због великог нето губитка ћерке компаније Arena Channels Group од скоро 107 милиона евра.

Укупна консолидована нето добит свих 10 компанија у Србији, Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини на крају 2022. износила је тек 29,5 милиона евра. Подсетимо да је средином 2021. за потребе канала Арена спорт групација купила вишегодишња права на пренос енглеске фудбалске лиге за 600 милиона евра.

Из финансијских извештаја сазнајемо да је Телеком на крају 2022. имао неизмирене обавезе према Пошти од чак 13,5 милиона евра (у односу на 3,6 милиона на крају 2021), а медији су недавно открили да се и дуг према ЕПС-у знатно увећао: према званичним подацима са сајта ЕПС-а, дуг Телекома је са око 2,75 милиона на почетку 2023, нарастао на близу 8 милиона евра у септембру ове године.

Лучић наводи да је продаја антенских стубова светски тренд.

„Сви велики оператери су то продали. Само може да се постави питање зашто ово нисмо и раније урадили. У време сателита, којих је све више, искористили смо последњи тренутак за овакав пословни потез. За годину или две више нико не би био ни заинтересован да од нас купи те антенске стубове“, каже Лучић.

У последњих неколико година бројне телекомуникационе компаније продале су делом или у потпуности своје торњеве.

Април 2023: Juнajтед група објавила је да је постигла договор о продаји 100 одсто своје инфраструктуре торњева мобилне мреже у Бугарској, Хрватској и Словенији компанији TAWAL. Вредност 4.800 торњева се процењивала на 1,22 милијарде евра.

Фебруар 2023: Дојче телеком је саопштио да је продао 51 одсто учешћа у компанији у чијем су власништву торњеви у Немачкој и Аустрији међународним инвестиционим фирмама DigitalBridge and Brookfield за нешто више од 10 милијарди евра.

Новембар 2022: Компанија Водафон саопштила је да је ушла у стратешко партнерство са инвестиционим фондовима KKR и GIP са којима су неколико месеци касније постали сувласници у новоформираној компанији, у коју је Водафоне унео велики део свог бизниса са торњевима.

Јануар 2021: Шпанска телекомуникациона компанија Телефоника продала је око 30.000 торњева у Шпанији, Немачкој, Бразил, Перуу, Чилеу и Аргентини америчком инвестиционом трасту American Tower Corporation за око 7.7 милијарди евра.

Извор: Стање ствариБИРН

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!