Безбожни домаћин је навукао проклетство на Србију
…Господ нам је довикнуо пре 2.000 година оно што чусмо мало час у Јеванђељу и што је јако лепо о. Бранко објаснио. Али задња реченица – иди и не греши више да ти не буде горе, то нам је Господ довикнуо. Не само ономе у бањи Витезди, него свима нама. Али изгледа да многи међу нама немају уши да чују те речи.
Шта хоћу тиме да кажем? Знате, када су челници Содома и Гомора огрезли у грех, Господ је спржио Содом и Гомор, осим праведног Лота. Када су људи загазили дубоко у грех и до те мере се заглибили, Господ је послао потоп да згроми то своје дело, али га је ипак сачувао преко једног праведника какав је био Ноје и његова породица. Они који потичу из, како би то социолози рекли, из руралних делова ове напаћене земље Србије, дакле, са села, они ће врло лако видети прст Божији на свакој кући. Тамо где је домаћин куће био благочестив човек, честит човек, који је својим примером васпитавао своје синове и своје кћери, своје снаје и своје зетове, своје унуке, та кућа је цветала, напредовала и множила се. Тамо ђе је домаћин куће био безбожан, ђе је био ништак, како би рекли моји Драгачевци, ђе је био човек који је газио закон Господњи, који није поштовао оца и мајку, који је лагао, који је крао… Дакле, све чинио супротно од онога што је у заповестима Господњим речено, та кућа се затрла, та кућа се затрлила. Ти гробови су… Отидите на србска гробља и видећете који су гробови зарасли у бујад и у купине.
И сад кад се ми питамо шта се то нама догађа, ми још увек изгледа не видимо прст Господњи. Ко је домаћин ове србске земље? Домаћин је био Свети Сава. Кад су Срби били побожни људи, онда су њихове духовне человође били свеци. Онда су њихови државни великодостојници били свеци. Кад су Срби, како каже Св. Владика Николај у „Небеској литургији“, гори него што су били, онда нам се догађа то што нам се догађа.
А шта нам се догађа? Догађа нам се туга голема. Ми сад видимо последице, видимо да нам деца гину, што у саобраћају, што у школама… Ево сад ово што се догодило у Београду, па у Младеновцу и тако даље… Али то је последица! Где је узрок? Узрок је онај домаћин – онај безбожни домаћин који је навукао проклетство на себе и на свој дом, чија се кућа затрнила, чији су гробови зарасли у бујад. А ко је наш домаћин? Па наш домаћин је онај који седи на трону Св. Саве. То је наш „домаћин“. То је тај „домаћин“ који нам је промовисао да нам человођа србске Владе буде неко ко је загрезо, огрезо и не стиди се ни од људи, нити га је страх од Бога, да јавно каже да је у содомском греху. Ало, људи! Па због тог греха Господ је спржио Содом и Гомор. И ми као слепци гледамо како… Тада је био митрополит загребачки, а сада наш патријарх, како је промовише и каже: Заиста, ја немам ништа против да ви будете премијер. И то не само ја, него и наша црква.
Јел се сећате тога? У једној од мојих књига ја сам објавио цитат његових речи и фотографију његову и тадашњег, Бог да му душу прости, патријарха Иринеја, који су промовисали да нам на чело србске Владе дође неко ко је огрезо у грех и ко ће навући – као што сам и онда то рекао у једној емисији тих дана кад је онабила само мандатар – навући проклетство на овај народ.
Наш садашњи патријарх, чули сте, видели сте, прочитали сте, каже: Екуменизам је наша насушна потреба!?! Е то је тај наш „домаћин“ који ће нас усрећити тако што нам полако, али сигурно навлачи проклетство на нашу кућу, на наш род. Дакле, екуменизам је насушна потреба, каже патријарх србски! А шта кажу свеци србски? Свеци србски кажу да је то јерес! Није само јерес, него свејерес, викаше пустињак наш из Ћелија (о Јустин). Дакле: екуменизам је свејересе! Свеци кажу свејерес, а наш „домаћин“ каже да да је то наша насушна потреба.
Ми сад чујемо разноразне коментаре академика, професора, песника, књижевника да су за ове несреће које нам се догађају по Београду, по Младеновцу и којекуда, између осталог, криви и ријалити програми и та несрећа која се увукла у наше куће преко тих бучука, како су моји старци у Драгачеву говорили, за телевизоре. А знате ли браћо и сестре кад су уведени ријалити програми? Да вас подсетим: ријалити програми у овој земљи, ти програми срамоте, бруке, бешчашћа, неморала, богоборства… уведени су во времја оно када је на челу РРА, тако се зове Радиодифузна агенција, био наш садашњи патријарх. Ето, шта да вам кажем! Шта да вам кажем!?!
Али сад да се разумемо, да се сад разумемо: кад су Господа питали: Господе, што нам даде овога да влада нама? Па каже: Нисам могао да нађем горег. Значи, казна Божија за обезбожен србски народ је то што нам се догађа, да нам на челу наше цркве, да нам на трон Св. Саве дође… Ја не знам да ли је могао гори да дође? Значи, честитао је и промовисао да нам содомуша буде премијер, значи, увео је ријалити програме, значи, каже да је екуменизам наша насушна потреба, затим каже да, тамо у време оно кад по загребачким фасадама пише – „у пролоће кад процвета врба, правићемо паприкаш од Срба“, он промовише своју књигу да се он и Загреб воле, да ли беше јавно или тајно… (Народ: Јавно).
И, наравно, нико није против љубави, али љубав која је саздана или која стоји на темељима истине је љубав, а оно друго, то је лаж, то је лажна љубав.
Хвала вам што сте ми учинили љубав да ме саслушате пошто ме отац Иринеј овако затеко изненада да нешто кажем. Кад је читано Јеванђеље и та реченица потоња ме још једном податресла. Дакле: Не греши више да ти не буде горе! То је порука Господња и нашем роду.
Е сад, увек ће Господ наћи неког Лота, увек ће Господ наћи неког Ноја. Ја мислим да је Господ, пред згромљавање овог јадног србског народа, нашао једног праведног Лота у лику владике Артемија, да је у њему нашао једног праведног Ноја који је направио ту баркицу (Епархија рашко-призренска у егзилу) у коју се сместило сто педесетак његове духовне деце, и ми, којима је Бог учинио велику милост да им се придружимо, да састрадавамо с њима, е да би дао Бог да ми у тој лађици дочекамо нека друга времена.
Амин!
Аутор: Милоје Стефановић
