Bez čišćenja ruske nauke i obrazovanja od bilo kakve kolonijalne zavisnosti jačanje suvereniteta Rusije je nemoguće
Zapadna naukometrija u Rusiji: kada će prestati korupcija i kolonijalizam?
Ruska vlada priprema odluku o ukidanju registracije naučnih publikacija u međunarodnim bazama podataka Veb of sajens i Skopus (Web of science i Scopus), prenose mediji. Očekuje se da će moratorijum biti uveden tek do kraja 2022. godine. Polovičnost takve odluke ne odgovara nacionalnim interesima Rusije, budući da podrazumeva nastavak kolonijalne zavisnosti ruske nauke od zapadnih standarda i dobre volje zapadnih centara prema ovom ili onom istraživaču, koji u cilju napredovanja u nauci, mora zauzeti svoje mesto u takozvanoj petoj koloni.
Bez čišćenja ruske nauke i obrazovanja od bilo kakve kolonijalne zavisnosti, bilo u privredi i finansijama ili u obrazovanju i nauci, jačanje suvereniteta Rusije je nemoguće. Spolja nametnuta pravila igre isključuju intelektualni razvoj zemlje, korumpiraju njene elite, uključujući naučnu i analitičku oblast.
Šef katedre teologije judaizma, biblistike i jevrejskih studija Ruskog državnog humanitarnog univerziteta, doktor filologije, zamenik predsednika Stručnog saveta VAK (Viša atestaciona komisija) za teologiju L.F. Katsis, koji ima značajno iskustvo u borbi protiv pseudonaučnih članaka, smatra:
„Problem našeg odnosa prema bilo kojim stranim metodama procene efikasnosti kvaliteta naučnih proizvoda Ruske Federacije počiva na jednom fundamentalnom pitanju: kome pripada inicijativa u naučnoj oblasti, te da li je direktno povezana sa političkom inicijativom?
Obratimo pažnju na to da su SVE (bez izuzetka) međunarodne naučne organizacije koje određuju stepen naučnog razvoja u svetu nastale pre i bez učešća Rusije, a često su bile direktno usmerene protiv SSSR-a.
Savremena Ruska Federacija, postavši pravni naslednik SSSR-a, dobila je ne samo finansijske dugove bivših sovjetskih republika, već i sav taj očigledno negativan simbolički kapital koji je ostao od tzv. sukob između dva sveta i sistema.
U ovoj situaciji, sve bivše sovjetske republike su ili dobile poseban i odvojen status od nauke Ruske Federacije, ili su se našle u namerno gubitničkoj ulozi suprotstavljanja nekadašnjoj tzv. slavistici, u suštini, rusistici sa malim dodatkom drugih slovenskih i neslovenskih jezika, istorije i kulture, gde je nastala nova naučna situacija, gde se mesto ruske nauke znatno suzilo, a stari i novi časopisi sve se više bave istorijom i kulturom čitavog uništenog postsovjetskog prostora u njihovom suprotstavljanju „agresivnoj“ Ruskoj Federaciji u sadašnjem obliku.
U tom kontekstu, ne treba da čudi što institucije kulture Velike Britanije, pa čak i Italije, zabranjuju izvođenje muzike P. I. Čajkovskog ili predavanja o F. M. Dostojevskom, a da ih ne dopune predavanjima o ukrajinskoj književnosti. Autore poslednje ideje čak i ne brine mnogo odnos Dostojevskog prema Ukrajini i njenom narodu…
Zanimljivo je da tzv. cancel culture u savremenim uslovima, na primer, Ukrajina, predviđa objavljivanje poezije i proze OE Mandeljštama na ukrajinskom jeziku, prvi put u istoriji (!), kao i postavljanje spomen-ploče Osipu i Nadii Mandeljštam u Kijevu, što samo po sebi nije tako i loše. Loše je, međutim, što se to radi bez razmatranja stavova O. E. Mandeljštama o tragediji ukrajinizacije za stanovnike Kijeva ili njegove ocene nacionalnog karaktera Ukrajinaca i problema odsustva u to vreme njihove državnosti.
Istovremeno, mnogo se radi na tome da se bilo koja ruska, poljska, jevrejska i sl. radnici u sferi kulture, nekako povezana sa Ukrajinom, transformiše u ličnosti ukrajinske kulture, nauke, književne i umetničke avangarde.
Radovi ove vrste su već počeli da se objavljuju u Rusiji. A canceled culture sada uključuje ukrajinski antisemitizam, hitlerovsko-ukrajinski kolaboracionizam itd.
Lako je videti da u ovoj situaciji ne postoji mogućnost dobijanja visokog nivoa u međunarodnim naučnim osnovama za radove koji izražavaju ruskocentrično gledište.
A to će, pak, automatski dovesti do toga da će strani ili zajednički grantovi i mesta na postdiplomskim školama stranih univerziteta, kao i buduća mesta na stranim katedrama, biti u rukama vlasnika odgovarajućih indeksa.
Štaviše, čak i takav mehanizam kao što je izbor profesora i članova Ruske akademije nauka, gde su takvi indeksi uključeni u sistem predizborne podrške i izbornih rezultata za nove članove zvanične ruske akademske elite, je u njihovim rukama.
Otuda i čudno pismo neimenovanih članova Prezidijuma Ruske akademije nauka protiv napuštanja međunarodnih baza naučnometrijskih podataka!
Još ne vidimo pravu reakciju na ovo od članova predsedništva. Zar se naši „besmrtnici“ toliko plaše čak i običnog opovrgavanja laži? Ima li elemenata tzv. „unakrsnog oprašivanja“ u nadi da će privatne međunarodne baze pobediti budžetski finansiranu nauku u Ruskoj Federaciji.
Drugi važan problem je što je nova generacija diplomaca ruskih univerziteta već unapred orijentisana na ove rejtinge. Na kraju krajeva, otvoreno zločinački program „5-100“, osmišljen da priključi ruske univerzitete na očigledno antiruske rejtinge, ponovo je zasnovan na istim tim merama.
Da ne pominjemo činjenicu da globalni sistem ovih indeksa takođe čini jedan sasvim poseban sistem za vrednovanje intranacionalnih naučnih dostignuća na pozadini međunarodnih analoga.
Zar nije jasno da dela o „Evgeniju Onjeginu” na ruskom jeziku nemaju ništa zajedničko sa svojim pandanima, na primer, na engleskom, gde se čitaoci rukovode ponekad superavangardnim prevodima, na primer, Vladimira Nabokova.
Istovremeno, radovi ruskih šekspirologa, upućeni ruskom čitaocu, apsolutno nisu u obavezi da u potpunosti odgovaraju svojim engleskim viđenjima, čak i kada su njihovi autori, kao naučnici svetske klase, prilično uspešno objavljuju i u specijalnoj engleskoj štampi.
Jasno je da „ruski“ Dante ili Gete i Hajne, prirodno, imaju malo zajedničkog sa svojim nemačkim kolegama. Treba napomenuti da su još u sovjetsko vreme dela poput „Hajne u Rusiji“ prevođena i štampana u odgovarajućim foršungenima (prevodma) u Zapadnoj Nemačkoj, ali tada nije bilo diktata Veb of Sajens ili Skopusa, ali „Gvozdena zavesa“ ovome uopšte nije smetala.
Prema našem mišljenju, sada je apsolutno neophodno ne samo postaviti pitanje stvaranja nacionalnog ili zajedničkog sistema indeksiranja sa prijateljskim državama, o čemu se iz nekog razloga uopšte ne razgovara, već i direktan razgovor o strukturi naših egzaktnih i društvenih nauka, čije zadatke bi ovakav indeks trebalo da ocenjuje.
Nećemo ulaziti u detalje aktuelnih dešavanja, ali je malo verovatno da će vodeći svetski ekonomski časopisi pomoći u popularizaciji razvoja antidolarskih sistema plaćanja, kreiranju sopstvenih bitkoina i strukturiranju osnova realnog sektora za utvrđivanje kurs. Najbolje što nas ovde očekuje jeste „kurs Big Meka“, koji, međutim, ne uzima u obzir ni „kurs jahti“, pa čak ni „stopu kalijevog đubriva“.
U zaključku želim da kažem da je u dinamičnoj situaciji tranzicionog perioda potrebno svake dve godine predvideti pregled strukture i težinskih funkcija nacionalnog naučnog indeksa, kao i razvoj analitičke procedure za strukturno, finansijsko i ideološko praćenje dinamike stranog Veb of Sajensa ili Skopusa, ne samo da bi prilagodili sopstvene pokazatelje, već i da bi identifikovali nove trendove u razvoju svetskog naučnog tržišta koji su kritični za rusku nauku, kao i iznenadnih smanjenja aktivnosti u nekim oblastima do njihovog nestanka iz bibliografija.
Živopisan je primer akademika Flerova, koji je uspeo da sagleda trendove ka stvaranju nuklearnog oružja upravo u nestanku, a ne u intenzivnom rastu radova o teškoj vodi itd., jedan je, ali suštinski važan primer za sve nas. Tadašnje rukovodstvo zemlje, sa svim svojim nedostacima, pa i zločinima, uspelo je da nađe odgovor na izazov vremena.
Čini se da danas imamo mnogo razvijenije društvo sposobno da ovaj problem reši bez represija i ekscesa. Kao što su humanisti-slavisti sasvim sposobni da rukovodstvu, ako to želi, prenesu one tektonske i strukturne karakteristike mogućih izlaza iz aktuelne posleratne situacije u Ukrajini, koji neće dozvoliti da se trenutna krizna situacija ponovi.
Eventualno usvajanje polovične odluke ruske vlade o privremenom karakteru odbacivanja obaveznog obračuna rada naučnika u zapadnom sistemu naukoometrije neće izlečiti već dugogodišnju bolest intelektualne zavisnosti, već će je povećati. U iščekivanju kraja moratorijuma, naučnici će nastaviti da šalju svoj radove u zapadne centre, naša intelektualna zavisnost od kolektivnog Zapada, koji je Rusiji objavio civilizacijski rat uništenja, neće se smanjivati, već se povećavati.
Rusija je sasvim sposobna da razvije sopstveni nacionalni sistem za procenu naučnih doprinosa domaćih istraživača bez oslanjanja na spolja nametnuta naučnometrijska pravila. Štaviše, bez ovoga je nemoguće prirodno i neophodno samopročišćenje društva, najavio je predsednik Vladimir Putin.
S ruskog preveo Zoran Milošević –https://regnum.ru/news/innovatio/3537332.html
Izvor: Nauka i kultura
