Београдска патријаршија још једним орденом наградила издају Вучића
„Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој“ (Рим.10-3)
Када је блаженопочивши патријарх Павле због болести смештен на ВМА, где се после две године упокојио, дошло је до отворене сарадње колонијалне евроунијатске управе и екумениста у СПЦ, чије су последице издаја народа и државе.
Екумениста и пацифиста, како је сам за себе говорио Иринеј Гавриловић, по доласку на чело Београдске патријаршије ту сарадњу је претворио у послушање Александру Вучићу. То је превазишло и понашање митрополита Сергија према богоборној власти, успостављеној после Октобарске револуције на простору Свете Русије, који је потчинио РПЦ зликовцу Стаљину и комунистима. Папољубац Порфирије Перић, наставља тамо где је његов предходник стао, с том разликом што то чини прикривеније за ширу јавност.
Најбоља потврда таквог срамног понашања je обележавање 950 година манастира Прохора Пчињског, када су екуменисти у СПЦ ставили још један орден на груди Александра Вучића. Ваљда да га подрже и охрабре на његовом путу издаје Бога и рода, којим и сами иду. Да нема такву подршку, Вучић не би ни помислио да оде тако далеко у издаји, односно одрицању од наше колевке, Косова и Метохије.
Све време своје погубне владавине, колонијални управитељ Александар Вучић нас убеђује да се решење свих наших проблема постиже предајом КиМ шиптарима и прихватњем свих антихришћанских ставова и концепција које нам намеће Запад, као и да су криминал и пљачке коју чини он и његов СНС картел у најбољем интересу државе Србије и њеног народа. Кад год је народ посумњао у његове намере и постојала могућност да већина прогледа и схвати издају коју чини, добијао је подршку Београдске патријаршије. То су били хвалоспеви његовој лавовској борби за КиМ, позив нашем народу да буде послушан терористима из Приштине и изађе на шиптарске изборе, похвале за одлично вођење државе, срамотно уздржавање од јасне и недвосмислене осуде наметања хомосексуалних гадости и уништавања традиционалне породице, укидања основних права и слобода… То је чинио Иринеј Гавриловић, а као што се види, наставио његов наследник Порфирије Перић.
Данас, када је понизном слуги Западних газда Вучићу истекло време да испуни уговорену издајничку обавезу и призна терористичку творевину “државу Косово“, а истовремено расте оправдан гнев народа који прети да се претвори у свенародни бунт, у помоћ му прискаче Београдска патријаршија. Део СПЦ, којег разара метастаза свејереси екуменизма,орденом даје подршку Вучићу, јер су и сами под контролом Запада, пре свега Ватикана. Тако смишљено спутавају народ да се освести, побуни и покрене литије као у Црној Гори да се спречи издаја и сруши СНС власт. Између евроунијата на челу са Вучићем и екумениста на челу са Порфиријом може се ставити знак једнакости, то је злочиначки савез који по налогу Вашингтона, Брисела и Ватикана води ка уништењу народа и државе.
Ову смутњу и поделе коју праве екуменисти у име јединства у издаји, на жалост, многи нису препознали. Народ је смућен, подељен, медијским манипулацијама доведен до шизофреније и без свести о злу које нам прети уништењем. Убедљив пример таквог стања народа србског представља однос према Београдској патријаршији на челу са Профиријем, односно екуменистима у СПЦ, који су најпре издали Господа, а сада су спремни на све остале видове издаје. Уместо да осуђује издајничкe поступкe екумениста, који су и довели до тешког стања на КиМ, већина на то заборавља и прихвата њихову патриотску глуму као истинску борбу против издаје. Зар се заборавилo да је отворена издаја КиМ почела протеривањем владика Артемија од стране екумениста, колонијалне евроунијатске управе и шиптара по налогу Вашингтона, Брисела и Ватикана?
Будућност овог народа зависи од тога да ли ћемо остати у табору екумениста и еворунијата, или ћемо приступити табору где су: Св.Симеон, Свети Сава, Св.краљ Милутин, Св.кнез Лазар, Милош Обилић, Св.Василије Острошки, Св.Петар Цетињски, Св.ђакон Авакум, Карађорђе, Његош, Живојин Мишић, Степа Степановић, Св.Петар Дабробосански, Св.Јасеновачки мученици, Ђенерал Дража, Св.Николај Жички, Св.Јустин Ћелијски, браћа Милићи, Милица Ракић, Св.мученик Харитон Косовски, владика Артемије…
Учинимо што до нас стоји, остало ће Господ дати!
Раб Божији Горан Живковић
