Belorusija i očaj Zapada
Kada u nekoj zemlji pred izbore (ne posle, nego pre), počnu da se događaju čudne stvari, uz učešće stranaca, nešto definitivno nije u redu i prvo treba imati u vidu soroševsku kamarilu. Ili neki drugi mehanizam zapadnog liberalnog fašizma.
Razni mediji su se nedavno uprli da dokažu da je, eto, odnos Rusije i Belorusije došao do toga da Rusija šalje svoje borce u Minsk da rade – šta? Pa, onda, ipak nisu došli da prave nerede u Belorusiji, nego su u tranzitu. Posle gomile ludorija i akrobatike da se dokaže nedokazivo i nestvarno, sve je otišlo u drugi plan, jer se pojavio i dokaz o umešanosti Ukrajine i ukrajinskih službi (zapravo, dokaz o umešanosti Zapada, jer je vlast u Kijevu samo izvršno telo kolektivnog Zapada, koji se polako, ali sigurno, raspada). Uplitanje, tj. režija i izvedba događaja ukrajinskih službi oko ludila sa ruskim borcima u Belorusiji se završila pred izbore. U međuvremenu je na tapetu bio i odnos beloruskog predsednika, Aleksandra Lukašenka, prema takozvanoj opoziciji.
Dovoditi u vezu Lukašenka, kao predsednika Belorusije, u vezu sa bilo kojim drugim predsednikom i porediti situacije, stvar je razuma, pameti i informisanosti. Puko poređenje sa bilo kim je besmisleno, posebno ako se ne poznaje situacija u Belorusiji. Ali, eto sada su mnogi, pored velike stručnosti u vezi sa nošenjem maski, tokom koronacirkusa, u vezi sa “socijalnom distancom” i ostalim elementima pranja ljudskih mozgova na suvo, postali i stručnjaci za Belorusiju. Dovoljno je da zapadni mediji, obučeni samo za spinove, zavrzlame i laži daju mig i, eto novog stručnjaka, koji koristi uobičajeni vokabular sa zapadnih medija. Kao što svi stručnjaci za korona cirkus koriste vokabular Imperijal koledža iz Londona, tvorca korona cirkusa, kao i svih prethodnih lažnih pandemija. Taj vokabular je preuzela i SZO, a za njom i svi “krizni štabovi” svih država koje su pod patronatom SZO, zapadnog liberalnog fašizma, manje ili više.
Belorusija senije povinovala zahtevima globlnog Zapada i njegovih institucija. Još na početku koronacirkusa, Predsednik Belorusije, Aleksandr Lukašenko je odbio sve ludosti, “mere”, odbio je da od svog naroda načini stoku nad kojom će se SZO iživljavati i odbio je da od naroda pravi stado za klanje (prisilno vakcinisanje). Još na početku koronacirkusa, rekao je otvoreno, pred novinarima, na pres konferenciji, da se radi psihozi, da poziva narod i novinare da u psihozi ne učestvuju i da će, kada sve prođe, objasniti detaljno.
Dok je narod slobodno živeo u Belorusiji, a gotovo čitav svet bio zaključan, po ulicama Belorusije su se šrvćkali i razni provokatori i spremali “feštu” pre izbore. Naravno da i bez Kanvasa ništa nije moglo da prođe, pa bi država Srbija trebalo da se zapita zašto do sada nije oduzela srpski pasoš svim individuama, koje ga poseduju, a šetaju po svetu i izigravaju moćnike i bogove, praveći planove za rušenje država, naroda, za interese globalnog i raspalog Zapada, uz dobru apanažu.
Belorusija je morala nekako da plati neposlušnost, nepokornost i neučestvovanje u koronacirkusu. A nema boljeg načina nego poremetiti izborni proces i u predizbornom procesu prati mozak ljudima, koji nisu baš sigurni šta da misle – koji, bez obzira što ih državna uprava nije zaključala u vreme koronacirkusa, ipak ima nezadovoljnih i ipak imaju pristup informacijama iz sveta i počinju da se plaše. Strah je zao gospodar i to je jedino oružje koje je kolektivnom Zapadu preostalo, kako bi održavao svoju hegemoniju i kako bi držao ljude na kratkom lancu. Glavno oružje za proizvodnju straha, panike i histerije su zapadne medijske agencije i zapadni mediji. Po inerciji, mnogi mediji u svetu preuzimaju njihove “vesti”. Ako ih državne agencije i ne prenose, mada je to redak slučaj, ljudi do tih “vesti” dolaze sâmi.
Osuđivati predsednika Belorusije što je pohapsio kvaziopoziciju je nerazumno, ako se zna ko je opozicija. A, ako Vikipedija na engleskom postavi sliku domaćice kao novog predsednika Belorusije, dok glasanje još uvek traje, onda je jasno ko je i njen uhapšeni suprug-bloger, a ko je i ona, koja se silom prilika našla u nebranom grožđu. Gde su belosvetske organizacije za ženska prava, gde su feministkinje da se bune, što je “neko” izmaltretirao jadnu ženu da bude kandidat za predsednika jedne države, bez trunke znanja o tome kako se državom upravlja. A, mnogi se bune protiv Bila Gejtsa, koji bez trunke znanja o medicini upravlja svetskim koronacirkusom, neprestano zastrašuje ljude i mlati gluposti o vakcinama. Koliko ona jadna žena, Tihanovskaja zna o upravljanju državom, toliko Gejts zna o medicini, ali nikome ne smetaju dvostruki standardi. Neki od onih koji prozivaju Gejtsa, navijaju za Tihanovskaju, kao da je borac za slobodu u nacističkom logoru.
Belorusija je trebalo da plati jer se nije povinovala planu sumanutog Gejtsa i onih koji ga naviju ujutro i kažu mu koji mu je tekst za taj dan. I, upravo u Belorusiji, kolektivni Zapad dovodi za predsedničkog kandidata jadnu ženu koja o vođenju države nema tri čiste.
Period koronacirkusa je u čitavom svetu iskorišćen za konsolidaciju snaga globalnog Zapada, koji tone sve dublje. Belorusiji je namenjena soroševska obojena revolucija, jer nije htela, po svaku cenu je odbila, da se uključi u ludilo i proizvodnju straha i šikaniranje sopstvenog naroda.
Dokaza za to ima pregršt, ali nema boljeg dokaza od uputstava, kao prepisanih iz Šarpovih i Kanvasovih priručnika za rasturanje zemalja i državnih uprava, za interese Zapada, koji posle dolazi, kolonizuje i pljačka.
Zaista je vreme da i država Srbija oduzme državljanstvo svim ideolozima, izvršiocima i ostalim besprizornim ljudima – umesto što im dozvoljava da zarađuju milione u Srbiji, žanju podatke iz državnih sistema, na koje su dobili koncesije ili ih toleriše iako su strani plaćenici. Međutim, status Soroša, soroševskih organizacija, svih prozapadnih NVO, sledbenika monstruoznog Sola Alinskog i pisca recepata za urbane nerede, Džina Šarpa i ostalih ideologa liberalnog fašizma je u Srbiji kao status ugroženih životinjskih vrsta. Ovde operišu soroševski oprani mozgovi, što preko budžetske linije 471, što preko apanaža iz inostranstva i po komandi rade ono što u suverenoj zemlji ne bi smeli da se usude. Pritom, Srbija im je bila poligon za vežbanje pre 20 godina.
Na dan predsedničkih izbora, 9. avgusta u Belorusiji, tek što su zatvorena birališta, armija zabludelih (među kojima je bilo i mnogo inostranih državljana iz susedne Poljske i Ukrajine) već je bila spremna, sa naučenim parolama i zahtevima o “fer brojanju glasova”. Da li je normalno prejudicirati bilo šta, dok proces nije gotov? Da li takozvana “demokratija” postoji isključivo onda, kada su rezultati izbora po volji kolektivnog Zapada? Ako je tako, onda se uopšte ni ne radi o demokratiji, nego o naručenim rezultatima, koji se imaju proizvesti za tili čas, a ako to ispadne nemoguće, onda se imaju proizvesti neredi.
Potrebno je pohvaliti i demonstrante u Belorusiji, koji su ustali protiv sopstvene zemlje, bez mnogo realnih razloga. Barem su nešto uradili kako treba – veoma striktno su pratili sve instrukcije o ponašanju iz uputstava koje su dobili. Bili su dobre ovce.
Pokušaj ukrajinskog scenarija nije dobro prošao u Belorusiji. Nije dobro prošao ni medijski linč Lukašenka od strane poljskih, ukrajinskih i zapadnih medija. Jedan od glavnih medija čije su informacije preuzimali zapadni mediji i prozapadni mediji ili pojedinci, o pokušaju izvođenja ukrajinskog scenarija u Belorusiji je NEXTA iz Poljske i novinar Roman Protasevič, ranije novinar radija Slobodna Evropa. U medijsku halabuku je bio uključen i poljski TV kanal, Belsat, čiji su partneri (čitaj: finansijeri) američki Stejt department, britanska vlada, radio Dojče Vele, holandska ambasada u Poljskoj, itd.
Pored zapadnih ili prozapadnih ili od Zapada okupiranih država, u zamešateljstvo u vezi sa beloruskim predsedničkim izborima su se umešali i katolički sveštenici iz Belorusije, kao i raskolnička Pravoslavna crkva Ukrajine.
Katolici Belorusije su aktivno učestvovali u političkim događajima i proizveli kampanju koja je implicirala da su izbori neregularni, pre nego su se uopšte dogodili. Njihova kampanja je imala za cilj “da osvesti katolike o gresima falsifikovanja i menjanja činjenica”, što je prilično bizarno s obzirom da dolazi od Katoličke crkve, poznatog falsifikatora – što i arhive Vatikana dokazuju.
Jedan od organizatora kampanje Artjom Tkačuk je izjavio da je cilj kampanje da “ohrabri katolike, koji su članovi izbornih komisija, da rade u skladu sa zakonima Belorusije i da spreče njihovo kršenje.” Tkačuk je, u stilu kognitivne disonance i saznajnih dihotomija, po kojima funckionišu i Vatikan i zapadni svet dalje izjavio: ..niko osim nas o ovome ne govori toliko jasno. Nadbiskup Tadeuš Kondruševič (šef katolika u Belorusiji – prim.red.) je, naravno, rekao da bi izbori trebalo da budu fer, ali reći da izbori treba da budu fer i reći da ih ne treba falsifikovati su dve potpuno različite stvari.” Tkačuk je još dodao da smatra da “izbori u Belorusiji nikada nisu ni bili fer.” Tkačuk dokaz za to nalazi u odnosu nadbiskupa Kondruševiča prema Predsedniku Lukašenku: “..to je jasno, zato što, tokom čitavog Lukašenkovog predsednikovanja, nadbiskup Kondruševič mu nikada nije čestitao na pobedi, jer je dobro znao cenu tih izbora.” Zanimljiv je odnos katolika prema svemu na šta nisu uspeli da stave svoje kandže.
Sveštenik raskolničke PCU, Aleksandr Dedjohin, inače blizak bivšem ukrajinskom predsedniku Porošenku, više puta je pozivao Ukrajince na masovne proteste, a takođe ih je savetovao da krenu u glavni grad Belorusije, Minsk. Dedjohin je na svojoj stranici na Fejsbuku napisao: “Slušaj, Fejsbuk stručnjače. Najbolje što sada možeš učiniti je moliti se za belorusku braću. No, naravno da to nije sve, jer još uvek možeš da odeš u Minsk i podržiš proteste, ali isključivo zbog toga da bi molitva bila moćnija.“
Na njegovu objavu se nadovezao komentar u kome piše: „Da bi molitva bila moćnija, treba ići sa koktelom Molotova.“
Inače, Dedjohin je poznat i po protivljenju istrazi protiv Petra Porošenka. On je u julu ove godine, na skupu podrške Porošenku, pričao anegdote o Molitvi “Oče naš“. Takođe je obećao da će Porošenkove pristalice raditi šta im je volja „jer su oduhovljeni“. Na tom istom skupu podrške Porošenku, Dedjohin je svojim protivnicima poručio, parafrizirajući nacistički slogan Drang Nach Osten: „I, uz sve ovo… teško mi je da odaberem pristojne epitete, znate već o kome govorim, zar ne?Zato ću to reći na nemačkom – mislim da treba da to kažemo na nemačkom, zato što oni vole nemačke glumice. Poruka od mene i mojih parohijana, čini mi se od svih vas: Drang nach Rostov, Drang nach.“
Dosadašnji i budući Predsednik Belorusije se oglasio povodom protesta i događaja u gradovima širom države tokom i nakon izbornog procesa, u nedelju, 9. avgusta. Njegovu izjavu prenosi državna agencija Belta.
“Sve o čemu sam govorio se potvrdilo. Ako neko i nije poverovao, sada je mogao da se uveri. Pokušavaju da nam uvale jedan veliki haos. Upozorio sam vas: majdana neće biti, bez obzira koliko to neko želi. Potrebno nam je da se umirimo.”
Lukašenko je naveo i države iz kojih se upravlja izazivanjem nereda – neke su neprijatelji Belorusije, a neke nisu, ali bi neko želeo da postanu. Naveo je Poljsku, Češku, Ukrajinu, Veliku Britaniju i Rusiju, izveštava RIA Novosti. Ovo je dobra prilika i za Rusiju, da se obračuna sa neprijateljskim elementima u svojoj zemlji, koji pokušavaju da poremete odnose sa bratskom susednom zemljom, sa kojom postoje i formalni međudržavni odnosi, koji su više od susedskih.
“Jedan žargon nam pokazuje lutkare. Jedna od linija tih lutkara je Češka. Danas iz Češke upravljaju našim ujedinjenim štabom (opozicije – prim.red.), u kome, da prostite, sede ove ovce, koje ništa ne razumeju šta se od njih, u stvari, traži. Naložio sam da te informacije budu objavljene, da bismo videli šta oni hoće.” Dodao je i da su organi bezbednosti sačuvali demonstrante od svega što se moglo dogoditi.
Lukašenko je demantovao i to, da je država isključila mobilni Internet: “Neki ljudi su nezadovoljni, pa su pozvani da izađu na ulice. Čak su i Internet od spolja isključivali, kako bi se uzrokovalo nezadovoljstvo u narodu. Naši stručnjaci rade na tome da utvrde odakle je blokada sprovedena. Tako da, ako Internet ne radi dobro, to nije na našu inicijativu, nego od spolja.”
Litvanski i poljski predsednik su čak izdali i zajedničko saopštenje u kome pozivaju Predsednika Lukašenka da ne sprovodi nasilje nad nasilnim demonstrantima. Naravno, za njih su demonstranti borci za slobodu, kao što su teroristi u Siriji umereni pobunjenici. Čak je iz Poljske bilo poziva da Evropska unija zaseda povodom događaja u Belorusiji. A, mafijaš sa Vest Pointa i iz agencije CIA, Majk Pompeo, nije mogao da ne bude mirođija i u ovoj čorbi. Gotovo je neshvatljivo da, pored građanskog rata u sopstvenoj državi, ovaj pajac ima vremena da spočitava bilo kome bilo šta.
Ideju o maršu na Palatu nezavisnosti, ka kojoj su se neki od demonstranata uputili, Lukašenko je prokomentarisao kao pogrešan korak, jer su tamo smeštene uprave organa bezbednosti. Policija je uhapsila oko tri hiljade izazivača nereda širom zemlje, od toga oko hiljadu u Minsku i protiv njih su podignute krivične prijave za izazivanje masovnih nereda i upotrebu sile protiv policijskih službenika. Optuženi će se suočiti sa kaznama zatvora između osam i 15 godina. Operativni štab MUP-a Belorusije je zasedao više puta tokom i posle izbornog procesa i donosio odluke u skladu sa događajima na terenu: primenjivana su sredstva za razbijanje nereda, koje su izazivali “mirni demonstranti”. Upotrebljavani su vodeni topovi, omamljujuće granate. Zapadni mediji su izvestili da je policija ubila jednog demonstranta – u stvari, od smrti ga je spasila upravo policija i zahvaljujući njima je stigao i do bolnice. Lekari su ga pregledali, konstatovali potres mozga i nikakve prelome i pustili ga da ide. Zombirani korisnici društvenih mreža pod kontrolom Zapada, su histerisali o njegovoj smrti. Policija i bolnica su objavile i njegovo ime, da ne bi bilo zabune. Radi se o mladiću, koji se zove Jevgenij Zaičkin. Drugi, koji je nosio u rukama eksplozivnu napravu, namenjenu policiji, stradao je jer isuviše dugo držao u rukama. Trenutno se sprovodi istraga, objavili su beloruski organi. Zna se da se radi o tridesetčetvorogodišnjem muškarcu iz Minska, koji je ranije bio osuđen za nanošenje teških telesnih povreda, koje su dovele do smrti jedne osobe, a on zbog toga proveo sedam godina u zatvoru. Zvaničnici su saopštili da će se sprovesti forenzička analiza i utvrditi sve okolnosti njegove smrti.
Šta li bi bloger Tihanovski uradio da se našao u takvoj situaciji? Napisao bi neki blog i dao instrukcije ljudima šta da rade, dok bi on i dalje sedeo za računarom? Šta li bi njegova supruga uradila da se našla u sličnoj situaciji, da je kojom nesrećom predsednik Belorusije, a razularene grupe opranih mozgova, stranaca, plaćenika i navođenih zabludelih ljudi krenu ka sedištu onih organa koji se brinu za bezbednost zemlje? Ona je pozvala organe reda i bezbednosti da ne primenjuju silu, a ona se jednostavno zabarikadirala u svom štabu. To je bilo juče. A, onda je nestala, izgubila se i noćas u pola noći se distancirala od nasilnika.
Tihanovskaja je za samo dva dana prešla put od nepriznavanja izbora i izjava iz “njenog štaba” da je ona, u stvari osvojila 70-80% glasova, do toga da je nestala, a onda se i ogradila od demonstracija i napustila Belorusiju.
Britanska mašinerija za proizvodnju zla i pranje mozga, Bibisi, ovu gospođu, koja je silom prilika bila izbor lutkarima za novi Majdan, već naziva vođom opozicije i kaže kako je ona sada na sigurnom, u Litvaniji. Na pres konferenciji, koju je održala, pored nje su sedele dve čudne žene, koje su je sve vreme gledale dok je govorila, a jedna od njih je bila sufler, ako bi se “vođa opozicije” malo zbunila i zaćutala. Prema nekim izvorima, dve gospođe sa pres konferencije, njeni “hendleri” na konferenciji za medije, su iz klana sodomita.
Za Zapad je problematično ako državna uprava poštuje zakone svoje zemlje, pa neki bloger završi u zatvoru. Ali, nije problematično, kada se pod izgovorom koronacirkusa, u Njujorku puste pedofili iz zatvora, pa budu smešteni u luksuznom hotelu u blizini škole. To je normalno, zato što su zatvori na Zapadu ozbiljan biznis, a pedofilija “seksulano opredeljenje”, te pedofilima ne treba zalaziti u intimu.
Drugi nesrećnik, koga je Zapad regrutovao na izborima bio je Sergej Čerečen (i prezime mu je slikovito). Za njega je glasalo 1,12% stanovništva Belorusije. I on je pozvao Zapad da ne prizna Lukašenkovu pobedu. Čerečin misli da ne bi valjalo da EU i Sjedinjene države uvedu sankcije Belorusiji zbog rasturanja skupova. On je izjavio: „S jedne strane, sankcije su dobre, pokazuju stav Zapada prema onome što se ovde dešava. Ali, sa druge strane, ove sankcije bi pogodile obične ljude“. Dobro je znati da postoje Belorusi, koji razmišljaju na ovaj način – Čerečenog interesuju merila vrednosti Zapada i šta ta merila vrednosti predstavljaju i on se prema njima i upravlja. Njega vrednosti i pravila u sopstvenoj zemlji ne interesuju. Ne interesuje ga ni da ih poboljšava, ako ne valjaju. Kao razmaženo dete kmeči i poziva Zapad. Ali, ko da mu pomogne? EU – to se više ne zna tačno šta je. Ako nema Šengena, jednog od stubova EU, onda nema ni EU. Sjedinjene države – tamo je građanski rat. Bezumna podrška Zapadu ovih dana može da dolazi samo od žrtava Stokholmskog sindroma, a to je psihički poremećaj.
Šef CIK Belorusije, Jermošinova, juče je saopštila da je na izborima redosled prema osvojenim glasovima sledeći: Lukašenko — 80,23%, Tihanovskaja — 9,90%. Ostali kandidati su osvoji, svaki malo više od 1%. Prema rečima Jermošinove, glasovi su se prikupljali gotovo ručno „…zbog činjenice da smo iz zgrade Vlade, barem analitičar i ja, bili evakuisani u 1 sat posle ponoći.“ Dodala je takođe da oni, koji nisu imali vremena da idu na glasanje ne mogu da dovode u pitanje integritet i transparentnost izbora.
Tihanovskaja se, sada već iz inostranstva, žalila na izborni proces. CIK Belorusije je saopštila da je žalba Tihanovskeje stigla i da će dalje postupati u skladu sa procedurama.
Predsedniku Lukašenku su na izbornoj pobedi prvo čestitale Rusija i Kina, a zatim i Jermenija, Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan, Venecuela, Turska, Moldavija, srpski član Predsedništva BiH, Patrijarh Moskovski i sve Rusije Gospodin Kiril, Predsednik Kolegijuma Evroazijske ekonomske komisije, itd.
Iako je „vođa opozicije“, kako je zove britanska mašinerija zla, Bibisi, napustila Belorusiju i otišla na teritoriju pod kontrolom NATO pakta i EU, neprijavljeni protesti se nastavljaju, a policija se obračunava sa demonstrantima i danas. Zapad je uporan da izvede još jedan Majdan u blizini ruske granice. Ruski novinar Semjon Pegov je objavio snimke, „mirnih pobunjenika“, koji su juče provocirali policiju i bacali flaše na policajce, kako bi isprovocirali reakciju. Danas provokatori nastavljaju svoje delovanje, te je došlo do novih hapšenja. Mnogi od uhapšenih imaju zatvorske i nacističke tetovaže, objavila je beloruska državna agencija Belta.
Takođe, veći deo onih koji su završili u policiji ili u bolnici, bio je pod dejstvom alkohola. Ministarstvo zdravlja Belorusije je, takođe, javilo da je svima ukazana pomoć kakva im je bila potrebna. Ministarsvo unutrašnjih poslova je obznanilo i broj telefona, koji se može pozvati, kako bi se saznale informacije o privedenim licima, zbog čega su privedeni i kakve su dalje procedure. Podsećamo, da su protesti širom Belorusije neprijavljeni.
Kako se stvari u Belorusiji ne odvijaju po planu, razne vrste „demonstranata“ se sada okupljaju ispred beloruskih ambasada u okolnim državama. Trenutno ih je nekolicina i ispred beloruske ambasade u Moskvi. Tamo ljudi stoje bez veze, sve dok im se ne signalizira da nešto uzvikuju. Ili aplaudiraju, ako ih neko iz automobila usput pozdravi. Više je nego jasno da, kolikogod se soroševska kamarila upirala da izvede još jedan Majdan i pokušava da koristi razne sumanute metode, to polako postaje neizvodljivo. Kanvasu nešto ne ide u poslednje vreme. Posle očigledno glupog Gvaida u Venecueli, našli su još jednog, Tihanovskog, a zatim i njegovu suprugu, u Belorusiji.
Raspadajući Zapad – od zvaničnih predstavnika zapadnih država, do njihovih nezvaničnih zastupnika u vidu NVO i drugih pomagača, svi su toliko frustriran Rusijom, da čini očajničke poteze. Jer, za druge više ne znaju.
Večeras ispred beloruske ambasade u Moskvi i dalje stoje zaludni i zavedeni ljudi, koji po komandi šefa te parade uzvikuju: „Danas Minsk, sutra Moskva!“ Da li je potreban još neki dokaz da ovo više nema veze sa izborima u Belorusiji?
Izvor: https://www.geopolitica.ru/sr/article/belorusija-i-ochaj-zapada
