Бели коњ антихристов: Листајући Откровење Јованово

„Пророштва су знак верујућима“  (1. Коринћанима 14:22).

„И ово прво знајте: да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу.“ (2. Петрова 1:20)

У ове дане када је практично цео свет у четрдесетници (карантин значи четрдесетница, фр. quarantaine – период у којем су потенцијално заражени кугом били изоловани), и кад нико не може да се изговара да нема довољно времена, време је да се време искористи за читање. Између осталог, и изнад осталог, и за читање знакова времена.

Наша генерација се већ могла уверити у истинитост речи Апостола – да се пророчанства Светог Писма разумевају збивањем пророкованог догађаја, и да се не могу унапред потпуно разумети ниједним личним људским тумачењем, па чак ни тумачењем светитеља. Јер, ниједан светитељ Цркве није унапред разумео и објаснио пророчанство о великој звезди којој је име Пелин, која на глас треће трубе анђелске паде с неба као горећа буктиња, и паде на трећину река и на изворе вода, и трећина вода поста пелин, и многи људи помреше од вода, јер постадоше горке (Откровење 8:11). Нама, који смо својим очима видели Чернобиљску катастрофу, који знамо да се на украјинском дијалекту руског језика биљка пелин зове чернобиљ, и да је хидросистем Припјата на чијој обали је била нуклеарна електрана, на тромеђи Украјине, Русије и Белорусије и уједно преко Дњепра повезан са трећином хидросистема европских вода, и који смо својим очима видели људе оболеле и умируће од “горких“, отровних вода, све о томе је јасно.

Јасно нам је да је седми печат Књиге, тајанствене књиге последње историје људске коју је једино Јагње достојно да узме и отпечати печате њене – већ увелико отворен (Откровење глава 5 – 9.).

Јасно нам је да је и четврти анђео већ одсвирао својим гласом трубним (8:12): “И ударена би трећина сунца и трећина месеца и трећина звезда, тако да се помрачи трећина њихова, и да трећина дана не светли, такође и ноћи“. Време које нам се у последње време скратило толико да то свако од нас осећа, скратило нам се дакле за трећину – сунце, месец и звезде су мера људског времена: сунце је мера дана (дана и ноћи), луна је мера месеца (лунарни месец), звезде су мера године (Никејски календар је сидерални, оријентисан према звезданој години, и њиме се мере све астрономске хронологије). У оригиналу “да трећина не светли“, стоји ми фани, што буквално значи: не види се, не јавља се, не очитује… Наши дани, наши месеци и наше године су краћи за трећину (генерације нас рођених пре треће трубе то знају, “миленијалци“ вероватно не, па им ово звучи као безумље). Сунце, месец и звезде се једнако крећу како их је Бог створио, и дан је дан, месец је месец, а година година, али за нашу перцепцију једна трећина њихове мере је помрачена, потамњена, и ми је не видимо, не осећамо – немамо.

И јасно нам је да се савршено на нас односи оно што у пророштву следи одмах после четврте трубе, јер то осећамо и на својој кожи, и у души: “И видех и чух једнога орла где лети посред неба и говори снажним гласом: Авај, авај, авај онима који живе на земљи од осталих гласова трубних оне тројице анђела који ће тек затрубити!“ (8:13).

Можемо чак бити у искушењу да помислимо да већ гледамо и видимо испуњење пророчанства о авај-догађајима после трубе петог анђела (9:1-11) – свако од нас је последњих година могао да види, ако је хтео, небо и сунце као димом помрачено облацима формираним из репова авиона, гвоздених скакаваца који не брсте траву, и чији је шум као бука многих коњских кола када јуре у бој, и којима се од анђела бездана даде моћ коју имају шкорпије на земљи, моћ да отровом жаока из репова својих муче људе пет месеци (пет месеци је просечно преживљавање од агресивних форми малигних болести, које су данас епидемија)…

Већ назиремо и испуњење пророчанства о томе како ће лик звери који говори чинити да буду побијени они који се не поклоне лику звери (13:15). Технологија је ту – 5Г “бежична комуникациона мрежа“, војна технологија за коју се одавно зна да има капацитет да усмереним дејством микроталаса спали срце или скува мозак у човеку, увелико се инсталира по целом свету, а дошла је и у Србију (за оне које интересује, овде се може чути мишљење војних експерата који су радили на развоју тога оружја, и њихова сведочанства о томе како оно функционише: https://www.youtube.com/watch?v=ol3tAxnNccY). Када постане потпуно функционална, она ће непогрешиво идентификовати сваког човека у четвородимензионалној мрежи “интернета свега“, не само човека са регистрованим дигиталним идентитетом него и онога који га нема, “уљеза“. И сваког “нелегалног“ или “неподобног“ моћи ће да елиминише. Елегантно и еколошки, без крви и без трагова злочина – људи ће падати на нос на улицама, као што смо их видели да падају последњих месеци у Кини и другде, и као што птичице падају са неба у зонама где су тестиране 5Г мреже. Узрок: изненадна смрт, престанак рада срца, или масивни инзулт (а ако се дешава у време “пандемије“, онда је узрок смртоносни респираторни вирус).

+

А ево, у ове дане пред нашим очима испуњава се још једно пророчанство Откровења.

“И видех да Јагње отвори један од седам печата. И видех, и гле, коњ бели, и онај што сеђаше на њему имаше лук и стрелу; и даде му се венац, и наступи побеђујући, и да победи“ (6:1-2).

Први од четири јахача апокалипсе, којима су се људски умови заокупљали кроз целу хришћанску историју, ујахао је у овај свет. И покорио га.

Четири јахача апокалипсе традиционално су се толковали, редом, као куга, рат, глад и смрт. И мада је свака генерација људи у последњим временима – а последња времена су времена од оваплоћења Сина Божјег до Његовог Другог доласка – имала прилику да види ова четири зла и да буде бичевана њима, пророчанство се у пуноћи и коначно испунило и открило тек сада, пред нама, последњим генерацијама последњих људи последњих времена.

Четири јахача апокалипсе су четири зловесника доласка Антихриста, четири антијеванђелиста. Код сатане, патетичног имитатора Творца Неба и земље, “мајмуна Бога“ (који се созерцава у својој справи, огледалу), све је наопако, па није необично што код њега четири антијеванђелиста претходе зацарењу његовог сина, “спаситеља човечанства“ (а не последују и зато јер после његовог зацарења времена више неће бити). И као што су четири Христова Јеванђелиста свету јављали Благу вест Љубави Божје – исцељење пале природе људске, мир, благобитије и живот људима, тако четворица антихристових коњаника доносе од Христа отпалом човечанству злу вест наступајуће љубави сатанине – болест, рат, глад и смрт.

Коњ је традиционални симбол снаге, земаљске моћи, брзине и плотске силе која је већа од плотске силе човека. Као такав, он је и симбол рата – ратна машина. Јахач који седи на њему је човек који је укротио и узјахао анималну силу већу од себе, покорио је својој вољи и управља је својим путевима ка својим циљевима. Он је симбол ума људског који контролише безсловесну, алогосну силу, и у конкретном случају, персонификација свесног интелигентног зла које човек чини човеку, служећи сатани. Бели коњ на којем први антихристов зловесник јаше, и којег данас видимо како је покорио цео свет, јесте савремена медицина – бело је боја лекара и фармацеута, као асоцијативни и дистинктивни еснафски симбол чистоће и здравља. Фармако-медицински комплекс савременог света је, скупа са војно-индустријским комплексом и глобалистичком токсичном пољопривредно-прехрамбеном индустријом, једна од три ноге троношца технократског новог светског поретка на којем са Јудином краватом око врата, чији је крај чврсто у руци сатаниној, стоји избезумљени самоубица – човечанство отпало од Христа.

Јахач на томе бесловесном белом коњу у којем нема разума (Псалам 32:9) – нема Логоса – у својој руци држи лук и стрелу. Грчка реч у оригиналу је токсон (τόξον), и означава управо лук и стрелу, цео борбени комплет (не само стрелу како стоји у синодском и вуковском преводу Писма, нити само лук како стоји у црквено-словенском преводу, него и једно и друго). Од те речи, токсон, изведена је и реч токсин, отров – по отрову којим су се у старини премазивале стреле.

И јахачу дана би corona (у латинској вулгати, преводу који је за полуписмене римске пагане учинио наш земљак, Јероним Стридонски) – да наступи освајајући и да освоји (ἐξῆλθε νικῶν καὶ ἵνα νικήσῃ). Одакле му је дата corona не знамо поуздано, иако можемо да претпоставимо да 400 америчких војних биолабораторија које су распоређене по целом свету (па и у Кини…) ипак раде нешто кад су у њих већ инвестиране десетине и вероватно стотине милијарди долара. Али оно што јасно видимо јесте да је тај коме је дата корона освојио и покорио цео свет. И да је цео свет данас у затвору у својим домовима, из којих људи не могу да изађу ни до храма и Литургије (које неће бити на Васкрс по први пут за 2000 година). У удобним ћелијама у којима је сваки дисциплиновани затвореник сам себи и ревносни затворски чувар. На улицама су маскирани војници са прстом на обарачима пушака, као јавни симбол окупације и поробљења, а цео електронски затвор се надзире вештачком интелигенцијом и контролише „природном интелигенцијом“ капоа – „елита“ из влада и струке.

Токсон који јахач на белој коњини демонстративно носи пред целим човечанством, лук и стрела, то је спаситељна вакцина коју нам најављује професионални човекољубац Billy the Gates of Hades – шприц је токсон-лук који испаљује токсон-стрелицу, иглицу, импрегнирану токсином. А токсин је „паметна“ вакцина нове генерације, прва вакцина базирана на РНК технологији и још непримењена на људима (вирус, латинско име за грчку реч токсин, синоним за отров, управо представља страну, патогену РНК). И вакцина ће доћи скупа са „паметним“ дигиталним сертификатом о имунизацији – онај ко га нема и не жели да постане „паметни“ дигитални човек са дигиталним идентитетом у врлом новом дигиталном свету, после „пандемије“ корона вируса више неће моћи ни да се запосли, ни да путује. А брзо затим ни да купује, ни да продаје.

Али запослење и путовање је мање битно у односу на оно што следи (6:3-8). А следи јахач на риђем коњу – рат, за њим јахач на црном коњу – глад, и за њима јахач на пепељасто-сивом коњу и са њим ад – смрт, смрт четвртине човечанства.

А за њима нешто још страшније од тога – мир и благостање у сатанином царству.

Талмудистичко јеврејско предање говори како је потребно да већи део човечанства суботствује бар једну суботу, да би машијах, цар и спаситељ, могао да дође. Али, изгледа да је за долазак машијаха нужно и да на бар један хришћански Празник над Празницима, Васкрс, не буде Литургије (а литургија без присуства народа није Литургија, јер је она по дефиницији опште, заједничко, јавно дело, а не дело самих свештенослужитеља). Свако ко нам говори да то треба да са смирењем и кротко прихватимо, по угледу на покајнике пустињаке и као епитимију за своје грехе, такође је пророк и претеча машијаха који долази, на крилу гнусобе опустоштења (Матеј 24:15; Данило 9:27 и 12:11).

Ко се спрема на страдање, неће погрешити. Ако страдања буде, лакше ће га поднети. Ако страдања не буде, духовно вежбање је свеједно корисно (1. Тимотеју 4:7-8) – сећање на смрт је почетак мудрости. А Мудрост, Која је и Милост, нека нам је свима у помоћ.

Дођи нам, Господе!

Евсевије

Извор: balkanskageopolitika.com

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину која је у Србији забрањена!