Бандитске власти уз помоћ својих убица шире страх у народу, како би лакше владали, крали, пљачкали и издавали народ и државу
ДИВЉИ ЗАПАД, МЕЂУ НАМА СРБИМА
На свеопшту људску, али и нашу србску жалост, тај зверски амерички дивљи запад, одавно смо довели међу нас Србе, како у Србију, тако и у Републику Српску, али и на Косовo и Метохију. Јер оно што је најстрашније и најгрешније, код нас се од поодавно, убијају часни, поштени и они храбри и мислећи људи, баш oнако брутално, како су то на дивљем западу, чинили енглеско америчке убице. И те наше – србске убице, обично убијају људе, који проговоре истину, или дигну свој глас против неправде, безакоња, пљачке и издаје народа и државе.
Поготово се убијају они, који дигну свој глас против криминалних банди и исте такве власти. И то власти која је око себе, окупила највећи људски олош и преваранте, али и лажне свештенике и исто такву интелегенцију и такозвану србску лажну елиту, као и такозване бизнисмене, приватнике или газде. Уз њих су уз себе привукли и све криминалце, растураче дроге, макрое, проститутке свих врста, као и немилосрдне и плаћене убице. И то убице, које најћешће остају неоткривени и некажњени, те и даље живе на слободи, чекајући од својих шефова наредбе, да почине ново убиство. Да је то истина, и наша србска свакодневница, припоменућу: Да су убијени и такви србски јунаци, ма прави ратни хероји, попут Љубише Савића Маузера, из Бијељине, чији је убица ухваћен, али он није одао, ко је наручилац Маузеровог убиства. Или за убијеног јунака и ратног хероја из Пала, Срђана Кнежевића, такође се не открише убице, као ни наручиоци убиства. Тако се деси и са убицама и наручиоцима убиства, покојног Ивановића из Косовске Митровице, као и Цвијана из Београда, или убиства мале осмогодишње девојчице Иване Бајо из Бијељине… Сем поменутих невиних жртава, има још безброј невиних људи, жена и деце, које убише разни злочинци и плаћене убице, које се ни до дана данашњег не открише, нити ухапсише, а нити осудише. Као ни њихови заштитници, сарадници и наредбодавци, који се налазе и раде у све и једној власти и државним институцијама, и то раде као политичари, полицајци, тужиоци или као судије. Ова и оваква истина и свакодневница, која је пуна зла, бруталности, али и греха, одвија се међу нама Србима, уз громогласну ћутњу, вечине народа. Народа, који се повукао у себе, у нека лажна склоништа или под скуте власти, и то из страха за свој живот, али и страха за своју децу и породицу. Што и јесте циљ, те ђавоље и бандитске власти, да уз помоћ својих убица, посију страх у народу, како би лакше владали, крали, пљачкали и издавали народ и државу.
Сво то зло, а поготово тај неопростиви људски грех, за којег и Господ Бог, кроз своје законе рече: НЕ УБИј, та наша србска власт и банда, уз своје убице, са убиствима не престаје.
Тако свакодневно имамо вест или чујемо, како је неко дете или ученик, истукло неко друго дете или ученика, или како је напало наставника, или како је неко у кафани, на стадиону у парку, или испред неке продавнице, или на паркингу, или на улици, некога брутално претукао или га је убио. Након чега се дигне галама и то два три дана, након чега све утихне. До неког следећег бруталног пребијања, силовања или убиства неке невине особе или нечије мајке, оца, брата, сестре или детета. А што се управо догоди 2. 11 2022. године, и то по ко зна који пут, поново у Бањалуци деси, да неки убица и људски монструм, брутално уби, младог човека и нечије дете.
То је неописива трагедија и то за сваког разумног, поштеног и верујућег човека, као и за све и једног Србина, који у себи има и мало части и људског достојанства. Али и објективности и знања, као и увида у нашу црну, страшну, трагичну и грешну свакодневницу.
Свакодневницу у којој се и пресуђени криминалци, силеџије, лопови и издајници народа, државе и Бога, као и Богохулнициали и наредбодавци многих убистава, али и починиоци многих пљачки, могу наћи у влади и власти и међу народним посланицима. Али и у све и једној политичкој партији и странци, па и међу свештенством, полицајцима, тужиоцима и судијама, као и међу докторима или просветним радницима, уметницима или спортистима.
И то уз велику и громогласну ћутњу већине србског народа. А што је и те како велики и пред Господом Богом, неопростиви грех.
То је грех, са којим се ми Срби, морамо сами обрачунати и потпуно га из себе очистити и занавек из душа, куће и државе избацити, ако си желимо икакво добро. Иначе ће, нас зло, које се одомаћило у Србији, и у Републици Српској, као и на Косову и Метохији, и то у тим људским, а ђавољим следбеницима, тотално уништити. Јер све оно што ми одрасли и родитељи радимо, без обзира ко је ко, или каву неко функцију, положај или власт имао, то наша деца и те како виде, те све то, што ми радимо и чинимо, они од нас у себе упијају, копирају те и опонашајући нас старије, све то исто, само још дрскије чине и раде. Ми старији и њихови родитељи смо им и учитељи и узори, на које се они позивају, али и угледају. Тако да је наш свенародни пут и избор, веома лак и једноставан: Бити заједно у колу са политичким бандама и убицама, или уз Божију милост, устати против њих и њиховог Богохулења и неопростивих грехова, и злочина, које они и то свакодневно, међу нама Србима раде и чине. И баш зато нам и јесте лако изабирати свој пут, јер трећег пута и избора нема.
Аутор: Милосав Кнежевић Миле
