Bahato i nasilničko ponašanje jednog tajkuna
Dođu, tako, vremena, kada pamet zašuti, budala progovori a fukara se obogati…
Ako su fukare sa ovolikim bogatstvom, ovako osiljene i nervozne, kako je onda narodu koji „mora“ mirno da sedi i sve to trpi. A sila, nikad nije Bogu mila.
Region je obišao snimak na kom se vidi bahato i nasilničko ponašanje vlasnika kompanije „Nešković.“ Nakon što ga radnik nije uslužio u kafiću, jer mu tu nije ni radno mesto, vlasnik ga je prvo gađao čašom sa stola, a onda ga stigao na parkingu i naterao da skine radnu majicu i rukom ga maršnuo kući. Stvarno sramotno ponašanje radnika, kako se samo usudio da bude neposlušan.
Pa u ovoj kompaniji je nepisano pravilo da je jedan radnik kasir, konobar i pumpadžija a svi zajedno su doskora radili 260 sati mesečno i po podrumima spavali na smenu. A i taj vlasnik, nervozan neki čovek, što je oktobar bliži, on sve nervozniji. Primiče se vreme plaćanja rate, kako bi se i u naredne 4 godine moglo raditi sve po svojoj volji.
Dragan Nešković, čovek je koji je do ’91. godine vozio Tamić po Sremu i prodavao kupus, stoga bi još više trebao da ceni svog radnika. Kod njega se desilo ono suprotno i baš zbog toga ovaj tekst počeh sa citatom Ive Andrića. Dok su njegovi vršnjaci krvarili na vukovarskom ratištu on je 19. septembra 1991. godine samo stotinjak kilometara dalje osnovao preduzeće za veleprodaju i maloprodaju nafte i naftnih derivata „Nešković.“ Preduzeće je po rešenju Osnovnog suda osnovano u Tuzli. Grad je to preko kog će teći svi njegovi ratni poslovi dok su svuda okolo tekle reke krvi.
On se tokom celog rata „pomalo“ bavio trgovinom te je iz rata izašao finansijski potkovan i odmah u oktobru ’96. godine otvara „Organizaciju za osiguranje Nešković“, čije ime 2002. godine menja u „Nešković osiguranje.“ Iste godine otvara i „Auto-centar Nešković.“ Do danas poseduje preko 50 benzinskih pumpnih stanica, 34 stanice za tehničke preglede, razgranatu mrežu od 50 prodavnica, 45 kafe barova, restorana…
Da bi stigao do ove imperije, gazio je i preko mrtvih, ali doslovno. Tako je u Brodu kod Foče otvorio pumpu i restoran na samom groblju iz čijeg toaleta gledate pravo na spomenike. Foča je i pre dve godine bila centar skandala kada je Dragan svoje menadžere naterao da u 3 sata noću postave barijeru koja zaklanja malu prodavnicu kraj pumpe. Sprečavajući tako porodicu poginulog borca da kraj njega pošteno zarade koji dinar.
Malo je afera kojima on nije bio kum. Kažnjavan je više puta zbog kršenja Zakona o radu i pravima radnika u svojoj kompaniji. Iako je sve to bilo samo sporedno mazanje očiju javnosti. Zločini koje on čini mnogo su veći.
I sam sam se dosta puta prevario pa zalutao na njegovu pumpu. Lakše je, platiš kroz prozor i ideš, ne izlaziš iz automobila. Ovde tek o računima ne vredi trošiti reči. Razvijajući ovakav posao učio je napamet jednu pesmicu koju do današnjeg dana ponavlja kao mantru: „Svaki rezervoar automobila pored deklarisane zapremine tanka, može u dodatni cevovod da primi određenu količinu goriva, tzv. odušak, što je verovatno bio slučaj i prilikom Vašeg utakanja.“ Ovo obrazloženje dobili su mnogi vozači koji su se žalili da im je naplaćeno više goriva nego što su dobili, a u 99% slučajeva ne mogu da dokažu ove svoje tvrdnje.
Tako je na ovoj pumpi odavno oboren rekord u regionu, kada je u taj odušak stalo čak 16 litara goriva. Dragan je ovde u pravu, svaki automobil može da primi određenu količinu goriva više. Ali to znači da bi svaki automobil na pumpu morao doći bez kapi goriva i sipati dok ne se izbaci pištolj, zatim sačekati da izađu isparenja i onda ručno dosipati gorivo menzurom. Pištolji imaju sistem koji sprečava da rezervoar napunite do čepa a menzura ga nema, a nije ni bezbedno sipati do samog vrha. Svaki pištolj ima dve cevi, veliku koja izbacuje gorivo i malu koja usisava vazduh, kada umesto vazduha mala cev počne usisavati gorivo, pištolj se automatski isključi. Na Neškoviću je ta mala cev izgleda pokvarena pa su ovakve stvari moguće. Tačnije, na njegove pumpe inspekcija dolazi samo kad ju pozovu na kafu kao što se prošle godine desilo na pumpi u banjalučkom naselju Budžak.
Kontrola goriva je vršena u pokretnoj laboratoriji, kombiju, pomoću etalon posuda. Pištolj je oslobođen od automata i na zadatoj količini od 10, on je izbacio 9,96 litara, tj. pokazao je grešku od 0,4%. Papiri pokazuju da je inspektor konstatovao da ova sprava ipak meri tačno jer je dozvoljena greška za taj tip pištolja plus-minus 0,5% od zadate zapremine. Pogađajte, uvek će biti taj minus a nikad plus na korist potrošača i na ovaj način inspekcija smatra tačnim ono merilo koje na 1.000 litara potrošaču zakine 5 litara. Ako se ovo radi na dogovorenim kontrolama, onda možemo zamisliti koliko se na pištolju krade sada, pa nije ni čudno što u rezervoar od 55, staje 71 litra, a u kanister od 20, 22 litre. Pogotovo u ovom periodu i sa ovim cenama, kada ovaj čovek mesečno na gorivu zarađuje milione, što ni u snu nije mogao dosanjati dok je vozao kupus po Sremu.
Koliko je gorivo kvalitetno na njegovim pumpama govori to što sam Dragan ima privatan tank i nikad na vlastitoj pumpi ne toči gorivo, kako golim okom ne bi gledao kazaljku kako pada kao da vozi avion. Tajkun je ovo koga ništa nije sramota, pa ni to da od radnika traži da mu vrate 30% plate na ruke, jer za vreme tzv. kovйda nije bilo posla.
Novinari iz Bijeljine kontaktirali su Dragana Neškovića koji se trenutno nalazi u Beogradu, po pitanju napada na radnika a on im je odgovorio:
„Ma neAm pojma o čemu se radi, ja ne znam kOe to. Kako su mogli mene tu staviti kad ja nisam to.“
Izjavio je ovo čovek čija je glavna parola „Da BJeLJna buDne moja.“
Njegov napad na radnika je napad na svakog građanina i svakog radnika Republike Srpske, od strane ratnog profitera i robovlasnika koji se protivi minimalcu od 1.000 KM. Sve to da bi njegovo dete vozilo automobil za koji radnik njegove firme treba da radi 32 godine. Čovek je to koji se ulizivao i preživeo sva vremena. Stvorio ga je još pokojni Momčilo Krajišnik, finansijskim injekcijama podržavao je i Biljanu Plavšić i tako sve do današnjeg dana.
Neki, nažalost, njegov ples na žici nisu preživeli, poput njegovih roditelja koji su ubijeni pre desetak godina. Novac je uradio da zvanična istraga pokaže da se radilo o ubistvu i samoubistvu, ali u tom slučaju, otac mu je prvo ubio sebe pa onda majku. Tako da se ne zavaravamo, sa ovakvim osobama sve je moguće, to su ljudi sistema koji su im sa svojom imperijom potrebni a greške se skupo plaćaju. Ironija je da upravo oni koji kukaju na sistem, isti i finansiraju preko njega, svakom posetom njegovoj pumpi.
U Banjaluci je pokrenut bojkot njegovih pumpi. Nadam se da ćemo ovaj put biti solidarni bar zbog napadnutog momka, u kome svako vidi svog oca, brata ili sina. Draganu Neškoviću za ovaj napad ne treba zatvorska kazna, njegova doživotna robija je da mu se obori promet na benzinskim pumpama. Ovi ljudi su robovi Boga novca i kad mu promet padne samo za 10% nikad mu na pamet više neće pasti da od radnika uzima dušu.
Nadam se da će većinski broj građana Republike Srpske da se pridruži ovoj akciji i da pokaže tajkunima da nisu jači od naroda…
Autor: Deki RS
