Бахато и насилничко понашање једног тајкуна

Дођу, тако, времена, када памет зашути, будала проговори а фукара се обогати…

Ако су фукаре са оволиким богатством, овако осиљене и нервозне, како је онда народу који „мора“ мирно да седи и све то трпи. А сила, никад није Богу мила.

Регион је обишао снимак на ком се види бахато и насилничко понашање власника компаније „Нешковић.“ Након што га радник није услужио у кафићу, јер му ту није ни радно место, власник га је прво гађао чашом са стола, а онда га стигао на паркингу и натерао да скине радну мајицу и руком га маршнуо кући. Стварно срамотно понашање радника, како се само усудио да буде непослушан.

Па у овој компанији је неписано правило да је један радник касир, конобар и пумпаџија а сви заједно су доскора радили 260 сати месечно и по подрумима спавали на смену. А и тај власник, нервозан неки човек, што је октобар ближи, он све нервознији. Примиче се време плаћања рате, како би се и у наредне 4 године могло радити све по својој вољи.

Драган Нешковић, човек је који је до ’91. године возио Тамић по Срему и продавао купус, стога би још више требао да цени свог радника. Код њега се десило оно супротно и баш због тога овај текст почех са цитатом Иве Андрића. Док су његови вршњаци крварили на вуковарском ратишту он је 19. септембра 1991. године само стотињак километара даље основао предузеће за велепродају и малопродају нафте и нафтних деривата „Нешковић.“ Предузеће је по решењу Основног суда основано у Тузли. Град је то преко ког ће тећи сви његови ратни послови док су свуда около текле реке крви.

Он се током целог рата „помало“ бавио трговином те је из рата изашао финансијски поткован и одмах у октобру ’96. године отвара „Организацију за осигурање Нешковић“, чије име 2002. године мења у „Нешковић осигурање.“ Исте године отвара и „Ауто-центар Нешковић.“ До данас поседује преко 50 бензинских пумпних станица, 34 станице за техничке прегледе, разгранату мрежу од 50 продавница, 45 кафе барова, ресторана…

Да би стигао до ове империје, газио је и преко мртвих, али дословно. Тако је у Броду код Фоче отворио пумпу и ресторан на самом гробљу из чијег тоалета гледате право на споменике. Фоча је и пре две године била центар скандала када је Драган своје менаџере натерао да у 3 сата ноћу поставе баријеру која заклања малу продавницу крај пумпе. Спречавајући тако породицу погинулог борца да крај њега поштено зараде који динар.

Мало је афера којима он није био кум. Кажњаван је више пута због кршења Закона о раду и правима радника у својој компанији. Иако је све то било само споредно мазање очију јавности. Злочини које он чини много су већи.

И сам сам се доста пута преварио па залутао на његову пумпу. Лакше је, платиш кроз прозор и идеш, не излазиш из аутомобила. Овде тек о рачунима не вреди трошити речи. Развијајући овакав посао учио је напамет једну песмицу коју до данашњег дана понавља као мантру: „Сваки резервоар аутомобила поред декларисане запремине танка, може у додатни цевовод да прими одређену количину горива, тзв. одушак, што је вероватно био случај и приликом Вашег утакања.“ Ово образложење добили су многи возачи који су се жалили да им је наплаћено више горива него што су добили, а у 99% случајева не могу да докажу ове своје тврдње.

Тако је на овој пумпи одавно оборен рекорд у региону, када је у тај одушак стало чак 16 литара горива. Драган је овде у праву, сваки аутомобил може да прими одређену количину горива више. Али то значи да би сваки аутомобил на пумпу морао доћи без капи горива и сипати док не се избаци пиштољ, затим сачекати да изађу испарења и онда ручно досипати гориво мензуром. Пиштољи имају систем који спречава да резервоар напуните до чепа а мензура га нема, а није ни безбедно сипати до самог врха. Сваки пиштољ има две цеви, велику која избацује гориво и малу која усисава ваздух, када уместо ваздуха мала цев почне усисавати гориво, пиштољ се аутоматски искључи. На Нешковићу је та мала цев изгледа покварена па су овакве ствари могуће. Тачније, на његове пумпе инспекција долази само кад ју позову на кафу као што се прошле године десило на пумпи у бањалучком насељу Буџак.

Контрола горива је вршена у покретној лабораторији, комбију, помоћу еталон посуда. Пиштољ је ослобођен од аутомата и на задатој количини од 10, он је избацио 9,96 литара, тј. показао је грешку од 0,4%. Папири показују да је инспектор констатовао да ова справа ипак мери тачно јер је дозвољена грешка за тај тип пиштоља плус-минус 0,5% од задате запремине. Погађајте, увек ће бити тај минус а никад плус на корист потрошача и на овај начин инспекција сматра тачним оно мерило које на 1.000 литара потрошачу закине 5 литара. Ако се ово ради на договореним контролама, онда можемо замислити колико се на пиштољу краде сада, па није ни чудно што у резервоар од 55, стаје 71 литра, а у канистер од 20, 22 литре. Поготово у овом периоду и са овим ценама, када овај човек месечно на гориву зарађује милионе, што ни у сну није могао досањати док је возао купус по Срему.

Колико је гориво квалитетно на његовим пумпама говори то што сам Драган има приватан танк и никад на властитој пумпи не точи гориво, како голим оком не би гледао казаљку како пада као да вози авион. Тајкун је ово кога ништа није срамота, па ни то да од радника тражи да му врате 30% плате на руке, јер за време тзв. ковйда није било посла.

Новинари из Бијељине контактирали су Драгана Нешковића који се тренутно налази у Београду, по питању напада на радника а он им је одговорио:

„Ма неАм појма о чему се ради, ја не знам кОе то. Како су могли мене ту ставити кад ја нисам то.“

Изјавио је ово човек чија је главна парола „Да БЈеЉна буДне моја.“

Његов напад на радника је напад на сваког грађанина и сваког радника Републике Српске, од стране ратног профитера и робовласника који се противи минималцу од 1.000 КМ. Све то да би његово дете возило аутомобил за који радник његове фирме треба да ради 32 године. Човек је то који се улизивао и преживео сва времена. Створио га је још покојни Момчило Крајишник, финансијским инјекцијама подржавао је и Биљану Плавшић и тако све до данашњег дана.

Неки, нажалост, његов плес на жици нису преживели, попут његових родитеља који су убијени пре десетак година. Новац је урадио да званична истрага покаже да се радило о убиству и самоубиству, али у том случају, отац му је прво убио себе па онда мајку. Тако да се не заваравамо, са оваквим особама све је могуће, то су људи система који су им са својом империјом потребни а грешке се скупо плаћају. Иронија је да управо они који кукају на систем, исти и финансирају преко њега, сваком посетом његовој пумпи.

У Бањалуци је покренут бојкот његових пумпи. Надам се да ћемо овај пут бити солидарни бар због нападнутог момка, у коме свако види свог оца, брата или сина. Драгану Нешковићу за овај напад не треба затворска казна, његова доживотна робија је да му се обори промет на бензинским пумпама. Ови људи су робови Бога новца и кад му промет падне само за 10% никад му на памет више неће пасти да од радника узима душу.

Надам се да ће већински број грађана Републике Српске да се придружи овој акцији и да покаже тајкунима да нису јачи од народа…

Аутор: Деки РС

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!