Аустријска медија опширно и обилно о студентима на путу за Стразбур
За разлику од срБских медија која скоро уопште не јављају о изванредном напору наших студената на путу за Стразбург, аустријска преса је пуна врло опширних ИСТИНИТИХ информација о нашим приликама. Ево неколико чланака објављених још пре доласка наше омладине у Беч :
https://www.sn.at/politik/weltpolitik/serbische-protest-studenten-strassburg-176062531
https://www.vol.at/serbische-protest-radler-in-wien-erwartet/9324092
https://www.kosmo.at/serbische-studenten-radeln-von-novi-sad-ueber-wien-nach-strassburg/
https://www.heute.at/s/blokada-studenten-aus-novi-sad-radeln-durch-europa-120100844
Оно што овде највише зачуђује јесте изненадна истинитост извештавања о нама. Од ратне пропаганде деведесетих година ово је невиђено.
Тако, први горе наведени, SN, пише: „Србија је скоро пет месеци у дубокој политичкој кризи. Сада једна студентска група из Новог Сада иде бициклом до Стразбура како би обавестила Савет Европе и институције ЕУ о својим протестима и захтевима. Група од неколико десетина студената жели… да стигне у Стразбур 17. априла. Успут су планирана заустављања у Будимпешти, Братислави, Бечу, Линцу, Салцбургу, Минхену, Аугзбургу, Улму и Штутгарту.“
Други наведени лист Vol.at објављује: „Организатори очекују 1.000 људи на митингу (у Бечу), рекла је АПА портпаролка бечке полиције на захтев. Полиција ће бити распоређена са довољним снагама да осигура да се догађаји одвијају несметано и да се одржава мир и ред. По потреби би се предузеле и мере контроле саобраћаја. Организатори су обавестили полицију о планираној траси бициклиста.“
Kosmos.at извештава: „Европски посланици су сигнализирали да желе да пожеле добродошлицу студентима када стигну.“
После топлог дочека организованог од срБске дијаспоре у Бечу, у касно вече. седмог красног (априла), аустријске новине су пуне детаља и анализа.
Salzburg24 објављује: „Око 2.000 људи дочекало је овог понедељка увече српске протестне бициклисте са одушевљењем у центру Беча. Са скоро четири сата закашњења, 80 студената и студенткиња, примљени су на Марија-Тереза-Трг у 21:15. као олимпијски шампиони од српске дијаспоре у Бечу. Било је чак и сертификата и медаља за успешно завршену пету етапу на путу до европске престонице Стразбурга.
„Десетине хиљада људи желе да се врате у Србију, под једним условом: да се нешто промени у Србији“, рекао је 19-годишњи Петар за АПА после доласка. „Зато смо на путу за Стразбур и донећемо промене“. Од Аустрије и Европе очекује једно : „Пустите Вучића да падне. Подигните глас“.
Студент је скептичан према ванредним изборима које је предложио Вучић. „То ће бити слободно и поштено само ако студенти организују све – од изборних комисија до једнаких права у медијима“, рекао је Петар. Као и његови другови, није навео своје презиме, али се не брине ни за своју личну безбедност, ни за безбедност својих рођака. „Режим је већ напао моје рођаке, а и мене. Ако хоће да ми науде, мораће да одговарају пред својом савешћу.“
„Наше улице, некада места наде и сусрета, постале су поприште страха и неправде. Наши пријатељи и колеге се хапсе због говорења истине, институције су постале оруђе репресије“, рекли су студенти на свом интернет порталу, где се може уживо пратити њихова вожња бициклом.
Закаснели долазак није покварио расположење међу онима који су чекали на Марија-Терезином Тргу између Историјско -уметничког и природног музеја. Српска музика је трештала из звучника, а људи су плесали на црвеном тепиху који је био извучен за бициклисте. Док су излазили из ринга, тргом, окупаним морем рефлектора мобилних телефона, одјекнуо је бојни поклич српског бициклистичког покрета „Пумпај“. На циљу су се бициклисти загрлили и подигли своје бицикле у ваздух. Разноликост протестног покрета била је очигледна у детаљима: док је један од бициклиста носио икону преко црвеног тепиха, други је у наручју држао Пикачу играчку. Многобројне српске заставе су се вијориле
Планирана четири ноћења у Аустрији
Бициклисти планирају да стигну у Стразбур следећег уторка. „Бициклистичка трка за правду“ одвија се у 13 дневних етапа, свака у дужини од око 100 километара. Група ће бити у Аустрији до петка ујутру, а планирана су ноћења у Бечу, Емерсдорфу, Линцу и Салцбургу. Сутра, у уторак, на програму је само 88 километара, са циљем етапе у Емерсдорфу код Мелка. У среду је до Линца 100 километара, до Салцбурга у четвртак 128 километара.“
Према неким коментарима аустријских грађана, може се закључити да нису били обавештавани о стању у Србији. Тако, путовање студената је испунило један од постављених циљева: спознавања Европљана са проблемима нашег народа.
О објављивању француских медија овде:
Нелегитимни председник Србије AV (нелегитиман јер је „изабран“ без гласача са КиМ што је противуставно), очигледно још није схватио да је земља у кризи. И, не схвата, шта се догађа. Неће да види постојеће проблеме. Хушкање лојалиста да аутомобилима газе омладину, да батинају и ломе кости студентима, малтретирају њихове ближње, употребљавају забрањено оружје против народа… је био једини одговор на све, у чисто мафијашком, већ познатом, насилничком, стилу.
Пошто су били третирани као усташе, трафиканти дроге, урушитељи државе и система, страни агенти у служби обојене револуције, насилници, батинаши, … сад се студенти који протестују, једноставно или игноришу или хапсе. Ако се не нађе разлог за хапшење, он се исфабрикује. Ни реч не допире преко режимских медија о путовању младих у Европски суд за људска права.
Да Немања Шаровић није стигао у Беч и преносио уживо велелепни дочек наше омладине у главни град Аустрије, овај изванредан догађај би остао у мраку. А да аустријска медија не пишу да студенти имају свој сајт и ауторка овог текста не би знала где да тражи информације. Ту су:
https://blokade.org/sr/akcije/
… али очигледно да је сајт нападнут, има дупле странице. Слобода изражавања и слобода битисања се газе сваким даном све бруталније на нашим просторима.
Баш као Göbbels-ова пропаганда тридесетих у Немачкој, тако и данас, манипулација јавног мњења у Србији, ствара једну тешку, болесну атмосферу. Некадашњи милошевићев министар за чије време је убијен један опозициони новинар, наставља да терорише целу Србију као и комунисти пре њега, са застрашивањем, лажима и уцењивањима. У чланку „Како се манипулише народ“ неке његове методе су описане: https://borbazaistinu.rs/kako-se-manipulise-narod/
О глобалној манипулацији уопште:
https://borbazaistinu.rs/kako-psihopate-vladaju-svetom-manipulacija-kao-metoda-2/
Али, захваљујући Интернету који данас стоји насупрот режимским медијима и који даје увид у реалност ствари, људи могу да сагледају неизмерност обмањивања. Преокретање чињеница, заменивање појмова, пројекције… све ниске и перфидне методе манипулације изазивају опште гнушање и бес у народу.
Нереалне слике неких чудних „студената“ 3.0 који су са изданог, проданог и разапетог Косова кренули у Београд да као подрже управо оног који их је оставио и без сигурности и без динара и икакве правде у рукама крволочног непријатеља, узрокују неверицу, мучнину и конгнитивни шок. Излуђивање на коме би и Göbbels могао да позавиди AV-у је у току. Али, манипулације су прозирне.
Циљ који су наши студенти себи поставили, да их Европа чује, се остварује. То је важно.
И још важније, шире се по Србији и зборови на којима се гласање са подизањем руке практикује. То је директна демократија, на хоризонталном нивоу, без хијерархије и без делегације сопственог гласа никоме. Она се већ увежбава по нашим просторима. Нема ту председника, вођа, шефова, лидера, делегата.. Индивидуа постаје суверена, јер не делегује СОПСТВЕНУ ПОЛИТИЧКУ МОЋ НИКОМЕ. Класично гласање за председника, посланике, партије… је делегација сопствене моћи на друге. Гласање са подигнутим руком је моћан чин директног одлучивања, суверене, моћне особе.
Свест о промени парадигма се буди. Светлост се јавља. Ресетовање система је у току. Студенти су иницијалирали промене. Народ узима власт, општине, институције… тихо, без револуције, без рата, у своје руке.
„Нека борба буде непрестана“
Свима с благословом,
У срБској 7533-ој години, у красном, 8-ог
Др мед Јасмина Вучић Пеев
