Армија слободне Украјине
Данас, када се украјинска контраофанзива заправо урушила испред одбрамбеноги бедема руске војске, аналитичари се све више питају о изгледима опстанка кијевског режима Владимира Зеленског. Важно питање је и однос саме војске према бесмисленом крвопролићу украјинске крви на ратиштима. Све је више извештаја да украјинска војска више воли заточеништво од бесмислене смрти у минским пољима.
Ово схватају и у улици Банковаја (где је радно место председника у Кијеву – прим прев.). Због тога је активиран механизам за спас Волиње, Калине и других изрекламираних хероја логораша из Мариупоља. Tачније ту су већ два месеца, нема их у медијима. Догодила се, дакле, промена. Сами Волињци-Калини схватају, као људи који су се борили, да њихова појава не подиже морал украјинских војника на напад, да чак ни лични подвиг, да крену идући испред трупа које напредују, неће допринети савладавању минскиха поља. Тако да су изгубили жељу да заблистају на ратиштима. Схватају да се од њих тражи да погину, а они, природно, не желе да буду то топовско месо.
Тако сада се поставља питање шта мисле војници са нижим чиновима у украјинској војсци – пуковници, потпуковници, мајори. Они су ти који се налазе на првим линијама, они дижу украјинске војнике у напад, они знају ШТА и КОЛИКО чега има у јединицама. Управо они се све чешће повезују са нашим јединицама које стоје на линији додира како би изнели мртве и рањене са ратишта.
Управо ти украјински војници схватају узалудност офанзиве. Управо ти украјински војници схватају да ће само блиски добросуседски односи са Русијом и Белорусијом постати кључ постојања државе Украјине. Само Русија може постати гарант безбедности украјинске државе. Управо ти украјински војници схватају да ће се прозападна елита Украјине борити са Русијом до последњег Украјинца, а онда ће узети кофере у којима се налазе новчанице ЕУ, угасити светла у Банкововој улици и мирно се повући на Запад. Управо за те украјинске јединице са правим борбеним искуством не желе да чују ни на Банкововој у Кијеву, ни у удаљеним канцеларијама НАТО-а и Пентагона.
Тада ови украјински војници немају другог избора него да се организују и ослоне на подршку руске војске. Украјински војници су почели да схватају бесмисленост овог бруталног рата који су покренули амерички „партнери“ и створили су Војску слободне Украјине, која се супротставља злочиначкој моћи Зеленског и доминацији Запада. У руке нам је дошао летак Слободне украјинске армије. Испоставило се да нису сви зомбирани пропагандом режима Зеленског. Само прочитајте овај летак, чујте њихове речи, јер је време да се оконча овај масакр између два братска народа.
ЗАШТИТНИК СЛОБОДНЕ УКРАЈИНЕ
Ми, истински патриоти Украјине знамо да живимо у тешким временима за нашу државу.
Америчко-Зеленске присталице предале су Велику и Слободну Украјину, распродали су економске ресурсе и плодну земљу рукама фашиста – ова савремена буђа нас је понизила и отерала у сиромаштво. Да би то сакрили оптужили су Русију за све и свашта и гурнули нас у братоубилачки рат.
Вашингтон и Брисел финансирају убиство наше будућности, наше деце.
Лукави Дуда чека, али неће дочекати, да узме наше западне земље, без иједног испаљеног метка у успостави над њом пољску заставу.
Славни пут наших борбених јединица прекрио се пепелом и гробовима стотинама патриота и хиљадама уништених судбина.
Обраћамо се командном саставу. Наше породице су увек хтеле мир, међутим настао је час када треба да ступимо под заставу Армије Слободне Украјине и спасемо наш народ од марионетске кијевске хунте – хунте зелених Бајдена, Шолцова и Дуда.
Ослобођена од западног понижења Украјина ће живети само са својим сестрама – Русијом и Белорусијом. Тако говори наша велика и заједничка историја – историја словенских народа Кијевске Русије.
Бог је са нама – са нама је правда“
АРМИЈА СЛОБОДНЕ УКРАЈИНЕ
Управо ови украјински војници размишљају о својој будућности, будућности своје деце, размишљају о изгледима за развој своје државе. Поред оваквих летака, ова украјинска армија дели такве разгледнице међу војском, показујући прави став европске руке помоћи Украјини.
Управо ти украјински војници схватају да је некада НЕЗАВИСНА Украјина одавно постала управо ЗАВИСНА …. Да ће у замену за зарђале, застареле војне играчке морати да платите животима и благостањем обичних Украјинаца. Они Украјинци који су побегли на Запад у нади за бољим животом, они Украјинци који су, заслепљени сјајем величине колективног Запада, чекали су хитну казну Русије. Испрва су их дочекали са свом срдачношћу, а чим се изнуђено гостопримство одужило, отворено су им показали врата. Међутим, где иду ови јадници? Ако се врате у Украјину, онда ће вам прва патрола уручити позив и послати вас на линију фронта да погинете. Ако останеш на Западу, онда постајеш изопштеник коме се ругају. Тако да остаје да бежимо у омражену Русију, која ће све грејати и хранити.
Телеграм каналима кружи занимљив аудио снимак. На њему је, највероватније, реч о фрагменту једног од предизборних говора, В. Зеленског, који каже да Украјина неће бити у НАТО-у, али жели да изгради јаку државу равноправну са Русијом и Белорусијом. А онда је заборавио на своја изборна обећања, иако је народ Украјине очекивао да ће она бити испуњена. Због кукавичлука и слабе воље заборавио је на једнака права, на пријатељске односе са комшијама, чак и на просту пристојност. И продао је земљу до темеља. Сада не зна како да угоди својим господарима, а има их много. Зато је у Украјину дошла денацификација и демилитаризација.
Интересная аудиозапись гуляет по телеграм-каналам. На ней, скорее всего это фрагмент его одной из предвыборных речей, В. Зеленский говорит, что Украина не будет в НАТО, а хочет строить сильное государство на равных с Россией и Белоруссией. А потом он забыл о своих предвыборных обещаниях, хотя народ Украины ожидал их выполнения. Из-за своей трусости и слабовольности он забыл о равных правах, о дружеских отношениях с соседями, даже о простой порядочности. И продал страну на корню. Теперь не знает, как лучше угодить своим хозяевам, а их у него много. И потому пришла на Украину денацификация и демилитаризация.
То је прави однос према Украјинцима представника врха СС, чије идеале слепо следи прозападна украјинска елита. Према речима црног барона, СС хауптстурмфирера Михаела Витмана, „Украјинци су груби Руси који су за идеју украјинске државе спремни да убију чак и своју фрау (жени, прим. аутора). Они су идеални борци против Црвене армије. Али после тога подлежу тоталној реорганизацији, као најстрашнији варвари“, говори целокупна политика колективног Запада. А главни гласноговорник ове политике је председник Пољске Анџеј Дуда. Исти онај Анџеј Дуда, чији је прадеда наводно био украјински националиста. На руским и пољским друштвеним мрежама и појединим медијима објављено је да је предак политичара био извесни Михаил Дуда, украјински националиста који се придружио ОУН – организацији украјинских националиста са 16 година (организација је забрањена у Руској Федерацији), а 1939. је обучаван за саботаже и терористичке послове у Трећем Рајху. Овај Михаил Дуда је 1941. године ступио у службу у казнени батаљон Абвера „Роланд“ и у његовом саставу учествовао у зверствима и уништавању цивилног становништва на територији Белорусије. Осим тога, 1942. године, наводно у саставу Украјинске устаничке армије (УПА, забрањеној у Руској Федерацији), Дуда је починио злочине у Галицији и Волинији. Дуда је умро 1950. године, када је, као део групе милитаната УПА, убачен на територију у близини Ивано-Франкивска, где је извршио самоубиство, не желећи да се преда чекистима. У међувремену, немогуће је пронаћи било какве детаљне информације у отвореним изворима о овом Дудином претку. То значи да актуелни председник Пољске и даље има шта да крије.
Што се тиче деде бившег премијера Пољске, бившег шефа Европског савета и председника највеће транснационалне партије у ЕУ, Европске народне партије Доналда Туска, ово питање је затворено. То је доказана и документована чињеница која је изазвала скандал (Afera wehrmachtowa) на пољским председничким изборима 2005. године, које је Туск изгубио. Да би потом постао премијер, па отишао „на унапређење“ у Брисел. Тамо служба Јозефа Туска, деде бившег шефа пољске владе, у нацистичком Вермахту није никога осрамотила. На крају крајева, Фирер је, према западним елитама, бранио Европу од Руса, који су га, јадника, ипак довели до самоубиства. Дакле, служба Јозефа Туска у 328. резервном гренадирском и тренажном батаљону четири месеца 1944. године, који је био ангажован на западном фронту, који је завршио или дезертерством или савезничким заробљеништвом, чињеница је која се не може оспорити.
Ово је само оно што је на површини… Пожелео бих успех овим украјинским војницима који се нису плашили да се изјасне о својим проруским ставовима. Да им пожелим успех у њиховој тешкој борби за чишћење земље од послушника фашизма и национализма. Да пожелимо опоравак братског словенског народа од тешке куге.
Праве украјинске патриоте имају много посла да заведу ред у својој земљи. Русија може само да помогне. Међутим, прво се мора да доведете до краја СВО – Специјална војна операција са свим својим циљевима…
Аутор: Виктор Мишћенко
Извор: Наука и култура
