Mišljenja

ARMAGEDON NA KRAJU VREMENA: zeleni zmaj, aždaja, gušter i zmija

„I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi sav vasioni svijet, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini“. (Otkr 12,9) „I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno, gdje je i zvijer i lažni prorok; i biće mučeni dan i noć u vijeke vijekova“. (Otkr 20,10, prevod Komisije Sv. arh. Sinoda SPC)

Zvijer iz bezdana pominje Jovanovo Otkrivenje (gr. „Η  Αποκάλυψη  του  Ιωάννη“),  dvadesetsedma,  poslednja  i  jedina  proročka  knjiga  Novog  Zaveta Svetog Pisma. Otkrivenje opisuje odlučujuću bitku – Armagedon, koju Božji protivnik–Antihrist („Zvijer iz bezdana“) sa svojim paklenim falangama vodi protiv nebesnog voinstva Svetog Arhangela Mihaila. Zvijer iz bezdana je otelotvorenje zla i ono se u hrišćanskoj ikonografiji javlja i kao ZELENI ZMAJ, AŽDAJA, GUŠTER I ZMIJA – a sve su to krvoločni demoni predhrišćanskog paganskog sveta. Aždaju probada kopljem Sveti ratnik Georgije–Đorđe, a zmaja i njegove satanske legije u odlučujućoj Armagedonskoj bici na kraju vremena satire Sveti Arhangel Mihailo, vojvoda nepobedivog nebeskog voinstva. (Otkr 21)

Dekadentna evropska „elita“ svoje idole upravo otkriva među zverima koje ubijaju sveti hrišćanski ratnici, što svedoči o vatrenoj želji „elite“ da se suprotstave Hrišćanskoj veri. Prema istraživaču Gersonu, u Nemačkoj je još 1397. godine postojalo nekakvo tajno „Društvo zelenog guštera“.

Duh obezboženog vremena ponajbolje je svojim izvanrednim likovnim delima izrazio Albreht Direr (nem. Albrecht Dürer, 1471 –1528), slavni nemački slikar reformacije. Na prelepom Direrovom bakrorezu „Vitez, smrt i đavo“ iz 1513. prisutan je neizbežni ZELENI GUŠTER, važan simbol kabalističkog okultizma.

Gušter je smisao inicijacija i magijske upotrebe simbola. Gerson opisuje da „…kao gušteri, posvećenici se provlače kroz pukotine zdanja, SLUTEĆI NJEGOVO KONAČNO RUŠENJE“.

Američki mason najviše inicijacije Bendžamin Franklin (1706–90), koji je 1773. pripremio Američku revoluciju, pripadao je nekakvom „Društvu zelenih“, a Revoluciju su simbolično započeli izlaskom bostonskih masona iz krčme „Kod zelenog zmaja“.

Društvu zelenog zmaja pripadao je i zlokobni tibetanski kaluđer Georgij Ivanović Gurđijev (rus. Georgiй Ivanovič Gurdžiev, 1866–1949). On je u vreme svog boravka u Berlinu preko svoga učenika Karla Haushofera (1869–1946), nacistima predložio usvajanje kukastog krsta kao znaka.

I Erik Jan Hanusen (1889–1933), praški Judejac i lični astrolog Adolfa Hitlera, jedan od ljudi koji je duhovno uobličio budućeg firera Trećeg rajha, prenoseći mu sve tajne kabale i gnostičkog učenja. Hanusen, koji je dobio nadimak „Raspućin nacizma“, bio je prepoznatljiv kao čovek koji je stalno nosio zelene rukavice.

 Nevidljiva pešadija Svetske revolucije

Tajni plan i  cilj  celokupne satanističke prevratničke akcije u Novom veku bilo je RUŠENJE PRESTOLA I OLTARA. Francuski revolucionar,  bezbožni opat Dišan (Duchesne)  je 1770. godine to izrazio pokličom: „UDAVITI POSLEDNJEG SVEŠTENIKA CREVIMA POSLEDNJEG KRALJA! (Miro Glavurtić, „Satana“, Beograd, 1978, str. 218)

Da bi taj opšti prevrat (svetska revolucija) bio uspešan, zaverenici protiv Boga i čovečanstva su najpre ispleli mrežu tajnih društava širom Francuske. Bezbožnički Veliki Orijent Francuske se munjevito širio umnožavajući lože širom zemlje, pa je od 104 lože koliko je imao 1772. godine, za samo sedamnaest godina (do 1789), broj loža dostigao – šest stotina! Masonerija Velikog Orijenta organizovana u tajne klubove sv. Jakova (jakobinci) bila je moćna nevidljiva pešadija Svetske revolucije i udarna pesnica velikog prevrata koji je već 1789. srušio francuski kraljevski presto i ozbiljno uzdrmao i razorio rimokatoličku crkvu u Francuskoj. (Dragan R. Mlađenović, „Istina o tzv. Francuskoj revoluciji“, Srbija danas, 04. septembar 2022)

Zeleni zmaj na dvoru cara Nikolaja Drugog

Kada tražimo i otkrivamo zloduha koji je početkom 20. stoleća iznutra srušio Svetu Rusiju, onda tu treba naglasiti značajnu ulogu i zapravo ogroman nevidljivi uticaj i učinak tajnog „Društva Zelenog zmaja“, čiji su adepti imali ulogu sličnu onoj koju su odigrali jakobinski masoni i iluminati u pripremi Francuske revolucije. I zlodusi Zelenog zmaja su uoči Velikog prevrata u carskoj Rusiji svojom lukavošću, spletkarenjem i najpokvarenijim prevarama i manipulacijama na ruskom carskom dvoru oslobodili zloduga iz boce, i tako presudno uticali i doprineli slomu poslednjeg Hrišćanskog Carstva. Zahvaljujući ponajviše Zelenom zmaju, pobedio je boljševički satanizam koji je u Rusiji na duže vreme uspostavio `oblast tame`.

            Priča o Zelenom zmaju na dvoru poslednjeg ruskog cara, svetog mučenika Nikolaja Drugog, počinje oko 1903. godine kada je na dvor stigao tibetanski vrač i adept ovog mračnog društva po imenu Petar Aleksandrovič Badmajev (rus. Pёtr Aleksándrovič Badmáev, rođen kao Žamsaran, 1851–1920), po narodnosti Burjat. Ovaj tibetanski vrač je cara Nikolaja Drugog lečio od stomačne bolesti dajući mu svakodnevno nekakve tibetanske trave koje su na cara delovale kao droga koja je slabila njegovu volju.

Kao pravoslavni hrišćani, carski par je pridavao veliki značaj blaženim i jurodivim podvižnicima, što su dvorski okultni opsenari i pokvareni belosvetski prevaranti i hohštapleri maksimalno zloupotrebljavali.

Jedan od ljudi sa „oreolom“ jurodivog bio je Grigorij Raspućin (rus.  Grigóriй Efímovič Raspútin,  Pokrovsko10. januar 1869 – Petrograd29. decembar 1916). Predstavljajući se kao vidovnjak i čudotvorac, uspeo je da se nametne kao osoba od poverenja i tako je stekao veliki uticaj na poslednje dane vladavine Romanovih, odigravši značajnu ulogu u životima vladarskog para i njihovog sina Alekseja,  koji je patio od nasledne hemofilije.

Ono što carski par nije znao o „jurodivom Raspućinu“, a što je ovaj uspešno skrivao, jeste njegova pripadnost tajnom tibetanskom „Društvu Zelenog zmaja“ kao što je to bio i mag Badmajev koji je na ruski dvor stigao (tačnije ušunjao se) pre ruskog iscelitelja. Od tog trenutka dvojac bez kormilara Badmajev–Raspućin hara i duhovno razara carski dvor, a samim tim posredno i celinu i čvrstinu velike Ruske monarhije.

Posle divljačkog i bezakonog ubistva Carske porodice (17. jula 1918), a kako proističe iz dokumenata istrage o ovom teškom zločinu, istražitelji su otkrili da su tajanstveni „zeleni“ rukovodili skrivenim akcijama protiv Cara i njegove države. Telegrami sa potpisom „zeleni“ dolazili su iz Stokholma koji je tih godina bio centar nemačke špijunaže protiv Rusije. Zeleni zmaj je, štaviše, koristio posebne šifrovane znake među kojima je bio i kasnije preuzet simbol nacizma – svastika.

U popisu predmeta pronađenih posle ubistva Carske porodice „pod brojem 142 nalazi se ikona Hrista Spasa Nerukotvorenoga, malog obima. Na poleđini je natpis na engleskom, u kojem se, međutim, mogu razaznati samo nekolike reči koje ne omogućuju da se razabere smisao…“ Kasnije je ta ikona dopala ruku generala Kutepova koji je uspeo da dešifruje natpis. Carica je zabeležila nekoliko reči: „GREEN DRAGON. YOU WERE ABSOLUTELY WRITE“ („Zeleni Zmaj. Bili ste potpuno u pravu“). Uskoro su generala Kutepova uhapsili čekisti (sovjetska politička policija), i on je potom poginuo pod nerazjašnjenim okolnostima. (Jurij Vorobjovski, „Zapadni put u apokalipsu“, Svetigora–Cetinje, 2000, str. 102–103)

I tako su iz semena zla, koje je posejao odlično organizovani Zeleni zmaj, nikli gorki plodovi tzv. Oktobarske (satanističke) revolucije koja je proglasila Boga mrtvim, a Car je kao Njegov predstavnik na zemlji zauvek uklonjen. I boljševici, nosioci ovog golemog i abmicioznog kabalističko–satanističkog prevrata, imaju revolucionarni program koji po sličnim radikalnim akcijama podseća na francuski izveden 130 godina ranije: „UDAVITI POSLEDNJEG SVEŠTENIKA CREVIMA POSLEDNJEG KRALJA (CARA)!“ 

Hitler – izabranik Zelenog zmaja

Drugi svetski rat je u svojoj akcionoj agendi predvideo dokrajčenje i konačno satiranje ruske pravoslavne Države i Crkve. Uoči Drugog svetskog rata ponovo je oživljen davnašnji, preterano ambiciozni i nerealistični nemački plan „Drang nach Osten“ („nadiranje i širenje na istok“), koji je ovog puta trebalo da ostvare firer Trećeg rajha Hitler i njegova nacistička falanga, pa je kao peta kolona ponovo aktivirano  isto zlokobno „Društvo Zelenog zmaja“. A nije nemoguće da je sve to zapravo obrnuto: „Zeleni zmaj“ je taj koji – BIRA PLES. Istraživač Žan Roben, autor knjige „Hitler – izabranik Zelenog zmaja“ piše da se tridesetih godina 20. veka u Berlinu pojavio zagonetni Tibetanac u zelenim rukavicama. On je, navodno, tih godina pre 1933. i Hitlerovog osvajanja vlasti, u pojedinostima precizno proročki predskazao budućnost Trećeg nemačkog rajha. (Jurij Vorobjovski, Navedeno delo, str. 102)

Svastiku su nemački nacisti kao svoj znak preuzeli od Društva Zelenog zmaja

Okultne veze Zelenog zmaja sa budućim nemačkim nacistima sežu do vremena Prvog svetskog rata. Široj javnosti je nedovoljno poznat podatak da su se adepti Zelenog zmaja u to vreme (1914–18) povezali sa okultnim krugovima Nemačke i neposredno uticali na duhovno uobličenje tajnog društva Tule (nem. Gesellschaft Thule), koje je u Minhenu 17. avgusta 1918.  osnovao nemački plemić i okultist Rudolf  fon Zebotendorf (nem. Rudolf von Sebottendorf, 1875–1945) kao minhenski ogranak tajnog društva „Germanenorden“, odnosno „Reda tevtonskih vitezova“ osnovanog 1912. godine. Zeleni zmaj i njegovi upravitelji su na taj način posredno uticali i na javnu političku sekciju ovog tajnog društva – Nacional–socijalističku radničku partiju (nem. Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, poznatija po svom akronimu NSDAP, osnovana 24. februara 1920).

Pored fon Zebotendorfa, osnivači društva Tule su bila i dvojica uticajnih nemačkih okultista koja su presudno uticala na Hitlerovo duhovno formiranje. Karl Haushofer (1869–1946), geopolitičar i profesor političke ekonomije na Univerzitetu u Minhenu, prema tvrdnji njegovog studenta Rudolfa Hesa (1894–1987), bio je iniciran u japansko društvo Zelenog zmaja. Karlov sin Albreht je zapisao da je „moj otac slomio pečat. Nije osetio na sebi dah Zlog, već ga je oslobodio i pustio da vršlja po svetu“.

Drugi čovek je bio Ditrih Ekart (Dietrich Eckart, 1868–1923), mason i veliki mag Zelenog zmaja. Ekart  je mladog Adolfa Hitlera inicirao na jedan od najviših nivoa okultnog. „Sledite Hitlera! On će igrati, ali ja sam odabrao muziku…“, izjavio je na samrtnoj postelji:

Evo prve strofe „Jurišne pesme“ maga Ditriha Ekarta:

Juriš, juriš, juriš!

Krenula je zmija, taj pakleni stvor!

Ludost i laž slomili joj lanac,

Požuda za zlatom u užasnom leglu,

Ko krv crveno nebo u plamenu,

Grozno se lome zabati kuće.

Udar na udar i crkvica se ruši!

Zmaj je uz strašan krik lomi!

Zvonite na juriš, sad ili nikad!

Nemačka, probudi se!

Zmija, „taj pakleni stvor“, nesumnjivo se odnosi na satanski zloduh koji je pušten iz boce u svet. Zmaj, koji „uz strašan krik lomi crkvicu koja se ruši“, očigledno opisuje priželjkivanu pobedu paganstva nad Hrišćanstvom. Kabalista Ekart (očigledno jedan od tajnih gospodara Zelenog zmaja) je tako preko satanskih simbola zmije i zmaja mladog Hitlera in(f)icirao i uveo u najcrnji satanizam, i istovremeno preko njega započeo podmuklu i grubu borbu protiv Hrišćanstva.

Prema dosadašnjim ozbiljnim istraživanjima paralelne istorije može se zaključiti da je od 1933. kada je prigrabio vlast, pa sve do 1939. kada su nemačke trupe napale i okupirale Poljsku, Hitler bio dobro i detaljno upoznat sa generalnim planom nevidljivih struktura Zelenog zmaja koje su odavno i detaljno isplanirale Drugi svetski rat.

Plan je bio jednostavan: bilo je potrebno da Hitler kao odabrani medijum Zelenog zmaja započne opšti evropski rat, osvoji zapadnu Evropu uključujući i Veliku Britaniju, i da pod plaštom rata omogući Staljinu da komunizira istočnu Evropu sa svim pravoslavnim zemljama, uključujući i Grčku. Za to vreme Amerika bi pod svoju kontrolu stavila Japan i Indokinu. Slom nacističke Nemačke obezbedili bi Amerikanci i Sovjeti. Svet bi dobio dva moćna i ideološki međusobno suprotstavljena bloka, što je pred kraj rata u najvećoj meri i ostvareno.

Prelomni trenutak u prvoj fazi rata, koji je krajnje neprijatno iznenadio njegove planere, bio je 22. juni 1941. kada je Hitler, na veliko Staljinovo zaprepašćenje, napao Sovjetski Savez, čedo kabalističke nad–vlade. Tada su stvari krenule tokom koji skriveni gospodari nisu želeli. No, rat je tekao tako kako je tekao, i nije ipak bilo moguće predvideti ishod svakog događaja.

Učinak ovog dosad najambicioznijeg kabalističkog akcionog plana je uglavnom poznat: u Drugom svetskom ratu poginulo je najmanje pedeset pet miliona ljudi svih uzrasta oba pola, a najmanje trideset pet miliona ljudi je ranjeno ili su ostali  trajni invalidi!

(Radovan Rabrenović, „Dok ste vi spavali – globalistički projekat tajne sinarhije“, Bernar–Stari Banovci–Beograd, 2011. str. 138–149)

Narodi koji su najviše stradali i dali najviše žrtava – ruski, jevrejski, poljski, češki i srpski, i dan–danas se oporavljaju. Rusi su u Drugom svetskom ratu dali najviše žrtava (24 miliona i 600 hiljada vojnika i civila), a u `oblasti tame` kabalističko–satanističkog bezbožja i bogoborstva Rusi su najduže propatili – bezmalo ceo dvadeseti vek. Njihovo stradanje je ličilo na mučno putovanje kroz dugački tunel na čijem ih je kraju čekala dugo priželjkivana spasonosna svetlost Svetog Pravoslavlja.

Zeleni zmaj, aždaja, gušter i zmija su, dakle, dali svoj maksimalni doprinos tzv. DEPOPULACIJI (lepši naziv za satiranje čovečanstva i smanjenje broja ljudi na planeti), kao i opštem KRETANJU UNAZAD. (Rak i satanski nepomenik se tako kreću – dva napred, tri unazad.) No, sveti spisi nas poučavaju da uvek budemo optimisti.

Podsetimo se zato Otkrivenja i bogonadahnutih reči Svetog Jovana Bogoslova:

„I nasta rat na nebu; Mihailo sa svojim anđelima zarati na aždaju. I aždaja i njeni anđeli zaratiše, ali ne odoleše i ne nađe im se više mesta na nebu. I bi zbačena velika aždaja, stara zmija, zvana đavo i satana, koja zavodi sav svet, ona bi zbačena na zemlju i njeni anđeli behu zbačeni s njom. I čuh snažan glas na nebu kako govori: sad nasta spasenje i sila i carstvo Boga našega, i vlast njegovog Mesije…“  (Otkrivenje Jovanovo, gl. 12, 7–10, sa starogrčkog preveo dr Emilijan Čarnić, 1992)

Treba, dakle, vazda imati na umu bezbroj puta dokazanu istinu da BOGA NIKO NIKADA NIJE POBEDIO. Ni Zeleni zmaj, ni aždaja iz bezdana, ni okretni gušter, ni stara zmija.

Niti će.

Amin.

Autor: Dragan R. Mlađenović

Izvor: Nauka i kultura

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!