Архимандрит Теофилос Зисопулос – Грк који је чувао српску децу
Архимандрит Теофилос Зисопулос, теолог, мисионар, велики пријатељ српског народа, у нашој јавности познат као оснивач и духовник сестринства манастира Свете Лидије у Аспровалти, где су током ратних година на подручју бивше СФРЈ и НАТО агресије на СРЈ, боравиле хиљаде српске деце, и у том манастиру примила прва знања о вери и хришћанству али и осталим људским вредностима у световном животу.
Још од почетка крвавих ратова на нашим просторима, стао је на страну Срба, и ширио истину о нашој борби. Организовао је безброј конвоја помоћи нашем народу у Републици Српској, неуморно тражио донаторе за ратну сирочад, обезбеђивао новац за стипендије ученикa и студенaта.
„Отац Теофилос је цео живот посветио мисији Цркве, хуманизму, просветитељству, милосрђу. Са својим сестринством створио је једну од највећих хуманитарних установа која функционише у саставу манастира Света Лидија у Аспровалти. У склопу овог мисионарског центра, који може да прими око 400 малишана, налази се и најсавременија штампарија, у којој су штампана готово сва издања манастира Хиландар. Уз издавачку кућу „Мелиса“, основао је изузетно слушану радио-станицу „Лидија Филиписија“ и телевизијску станицу 4Е. Добитник је Ордена Његоша првог реда Републике Српске и Орден Светог Саве првог реда од СПЦ.“ писале су Вечерње Новости поводом његовог упокојења (2013).
Архимандрит Теофилос Зисопулос, рођен је као Теодорос, 01. маја, 1930. године, у Кипариси код Гревене (Северна Грчка), од оца Георгиоса и мајке Параскевуле.
Гимназију у Гревени завршио је 1949. године, и исте године је примљен у Богословску школу Универзитета Аристотел у Солуну, где је дипломирао 1952. године. Војни рок је служио у Управи за верска питања Генералштаба грчке војске. Замонашен је 7. маја, 1956. године, у манастиру Пресвете Богородице у Гумениси који је у то време припадао епархији Килкис, а следећег дана 8. маја хиротонисан је у чин ђакона.
После три године, 17. маја 1959. године, заређен је у Доркади код Килкиса, у чин старешине, и хиротонисан за архимандрита.
Служио је у епархијама Килкис, Елефтерополи, Месини, Касандра, Флорина и на крају у епархији Лагада, одакле се повукао 1987. године, али није се демобилисао из племените Христове војске. 1993. године, за потребе радио и телевизијске станице, дипломирао је новинарство.
Био је невероватно упоран човек. По хладноћи и по врућинама пешачећи беседио је где год је стигао на сваком месту где је било бар пар људи на окупу. По сеоским подручјима, трговима, улицама градова, кафанама. Беседа га је подмлађивала и хранила.
Мисија је била његово дело и живот. Сматрао је то највећим доброчинством. „Ако човеку дамо Бога, дајемо му све“, говорио је. Уз изговорену реч, вешто је користио и писану реч. Био је сарадник бројних теолошких часописа. Такође је објавио стотине брошура и књига.
Упокојио се у 83. години живота 29. јануара, 2013. године, у Солуну.
Одломци из беседа Оца Теофилоса:
***
Топло те молимо, Господе, да нас држиш у својој љубави; захтевај од нас да постанемо мудри управници и добри управници духовног блага које си нам поверио.
…
Наша нада, наша подршка, наше самопоуздање, наша сигурност морају бити само Бог. Заједно са Богом у ватри, и у рату, и у мору, и у смрти! Без Бога не бисмо смели корачати!
***
Није нам намера, Господе, да радимо супротно од онога што желиш. Увек жудимо да будемо Твоја деца;
И онда када добровољно грешимо и када Те водимо на нову Голготу и тада желимо да будемо Твоја деца.
***
Да смо читали Јеванђеље, свет би се променио, наша домовина би изгледала другачије, наша срца би изгледала другачије, ово место звано Грчка би изгледало као кутак раја.
Приредио: Душан Опачић
Извор и фотографије: 4Е ТВ Канал – Аспровалта
