Arhimandrit Rafail Karelin: Kult seksa
Zašto je seks poguban? On lišava čoveka bogoopštenja, dakle, Carstva Božijeg, koje je, po rečima Spasitelja «u nama». U Starom Zavetu je data zapovest da se ne čini preljuba. U Novom Zavetu Gospod traži više – celomudrenost ne samo u postupcima, već i u mislima; onaj ko gleda s pohotom već čini preljubu.
U zapovestima blaženstva Gospod kaže: «Blago onima koji su čistog srca, jer će Boga videti.» Znači, obavezan uslov za bogoopštenje je čistota srca. Ljudi nečistog srca neće moći da vide Boga, da vide, ne očima, već kroz posebno osećanje srca prosvećenog blagodaću. Videti Boga znači imati u svojoj duši Božansku svetlost. Sveti oci su borbu protiv bluda smatrali jednom od najtežih za čoveka. Oni su blud nazivali «smrću duha». Prepodobni Jovan Lestvičnik je govorio da je blud najteži greh posle ubistva čoveka. Čovek koji se predaje drugim strastima greši, a onaj ko je počinio blud je pao, odnosno demon ga je oborio s nogu i on bespomoćno leži na zemlji. Potrebne su godine pokajanja da bi bludnik dobio ne samo oproštaj, već i blagodat, koju je kroz greh izgubio. Sveti oci nas uče da kontrolišemo svoje čula: vid, sluh itd., kako kroz njih ne bi u dušu ulazila bilo kakva prljavština, naročito bludna nečistota, inače pet čula, po rečima prepodobnog Simeona Bogoslova postaju «pet prozora smrti». I ako bludnik ide u hram do njegovog pokajanja i popravljanja unutrašnji život Crkve će za njega ostati zatvoren kao za slepca, koji stojeći na suncu ne može da vidi svetlost. Apostol Pavle piše: «Ne varajte se, bludnici neće naslediti Carstvo Božije.» Apostol Jovan Bogoslov, tačnije Duh Sveti, svedoči da bludnici i preljubočinci kao ni ubice i čarobnjaci neće ući u Nebeski Jerusalim.
Dakle, moramo reći da seks u svim njegovim manifestacijama lišava čoveka večnog života. Zato se katastrofalno smanjuje unutrašnje dvorište Crkve, odnosno srca onih ljudi, koji se nalaze u svetlosnom polju blagodati. Seks deformiše ljudsku ličnost; on raslabljuje čovekovu volju, čini ga robom sopstvenih strasti, koji liči na čamac na otvorenom moru za vreme bure i koji je izgubivši kontrolu predat na volju talasima. Seks podriva i uništava moral. Za hrišćanina je moral pre svega unutrašnje stanje duše. Za savremenog čoveka su to samo određene norme društvenog života. Zato je savremeni čovek dvoličan – za njega je moralnost da izgleda moralan.
Posledica «slobodnog seksa» nije rođenje dece, već čedomorstvo. Zato je seks po svojoj prirodi neprirodan i okrutan. On uništava međusobno poštovanje u ljudima i poštovanje samih sebe. Seks i razvrat sužavaju čovekov život do zadovoljenja mračnih instinkata, koji žive negde na dnu podsvesti, pritom veštački deformisanih, izopačenih i izvitoperenih. Čovek se navikava da gleda na sebe, na druge i na sam život drsko i cinično. Ako je čovek samo parče mesa, gde je tu mesto za vernost i istinu, kome biti veran, pred kim govoriti istinu, a i kome je ona potrebna? Zbog toga u naše vreme laž i licemerje postaju univerzalni princip u ljudskoj komunikaciji. Istina i poštenje, vernost i postojanost su reči, kojima se špekuliše. A ako čovek živi po moralnim principima on izaziva nemu razdraženost, u najboljem slučaju ljudi na njega gledaju kao na čudaka poput Don Kihota, a češće kao na neprijatelja društvenog reda i mira.
Seks, čije apologete su u znatnoj meri književnost i umetnost, u toku poslednja dva veka u stvari čovekov život čini besmislenim, sivim i dosadnim. Ako čovek savlada teror javnog mnjenja i masovnu hipnozu sredstava za informisanje i ako bude iskren, moraće da prizna da u kultivisanom seksu, koji se vrti na svim televizijskim kanalima i upija kao prljavština u naš život, nema ničeg plemenitog i radosnog, već postoji samo ponižavajuće i vulgarno. U seksu dolazi do isključenja svesti kao prilikom upotrebe droge i alkohola, a zatim čovek prolazi kroz periode unutrašnje opustošenosti i odvratnosti prema samom sebi. I ovde se kao kod alkoholičara pojavljuje zavisnost od otrova i odvija stalna degradacija ličnosti u duhovnoj, duševnoj pa čak telesnoj ravni.
Postoji još jedan mistički aspekat seksa i razvrata. Prvo obećanje Boga našim praroditeljima bile su reči: «Seme žene satrće glavu zmije.» Obred obrezanja u Starom Zavetu imao je simboličan značaj: posvećivanje potomstva Bogu. U Novom Zavetu brak je podignut na stepen tajne. Razvrat i seks su davanje semena đavolu i to nije prosta slika ili simbolika; u demonskim ritualima postoje obredi posvećenja semena – potencije života đavolu, čovekoubici.
Seks i razvrat su atributi crne magije, a orgijama se završavaju praznici u satanističkim sektama. Još su drevni hrišćanski apologeti pisali o tome da smrad bluda i ljudske krvi privlači demone, zato oni žive u paganskim idolištima kao u svojim kućama. Demoni se okupljaju na smrad bluda kao gavrani, koji nadleću leš. Ljudsko seme postaje njihov plen, ali verovatno o tome ne treba detaljno pisati. Zato su seks i razvrat sila koja demonizuje svet, to je ona strašna opasnost na koju su ljudi zaboravili ili namerno zatvaraju oči da ne vide njeno odvratno obličje. Prvi potop je zemlju pretvorio u okean. Poslednji potop će je spaliti i istovremeno obnoviti u vatri. A sada narasta potop prljavštine u kojem ne tonu ljudska tela, već duše.
Autor: arhimandrit Rafail Karelin, knjiga „Kako vratiti porodici izgubljenu radost“, Sakt-Peterburg 2004.
