Арх. Борис Холчев: Сврха и ред (обреди) светог крштења

Архимандрит Борис Холчев о Крштењу
„Ко год дође на крштење добија име Божије као печат … Име Божије, којим је човек запечаћен, јесте Божански печат, иако невидљив људима, али видљив духовима . Апокалипса на више места каже да Господ запечати своје слуге (Откр. 7:3; 14:1), а зли и Антихрист своје (Откр. 13:16).“
Сврха крштења
Многи од оних који долазе на Свето Крштење нису свесни важности овог корака, његовог смисла и значаја.
— Зашто желите да се крстите, шта се надате да ћете добити од примања ове велике Тајне? – ово питање се предлаже одраслима.
— У коју сврху крстимо децу? – ово питање се предлаже примаоцима.
Ретко се могу чути прави одговори.
Кажу: „Да би се крстили“, или „Руси морају да се крсте“, или: „Да би веровали и били здрави“, или: „Да би имали веру“ и тако даље…
Чак и некрштена особа може имати веру. Штавише, особа која нема веру, искључујући децу, не може бити примљена на крштење.
Дакле, прво се мора веровати па се онда крстити; не тражити веру у Крштењу, него са вером приступити Крштењу. Спаситељ је рекао: Ко поверује и крсти се биће спасен (Мк. 16,16). То значи да вера претходи крштењу.
Многи дођу једноставно без припреме, размишљају овако: биће погружени – и то је то, и крстиће се…
Приликом уписа на факултет или техничку школу, дечаци и девојке се никада не усуде да полажу испит без припреме. Ево веће, страшније ствари, овде Сам Бог, сами Анђели стоје, прихватају вашу веру, вашу спремност, а ви не дрхтите.
Оне који долазе на крштење треба питати да ли се моле Богу. Врло често добијате одговор: „Не.“ Неки чак додају: „Како се могу молити некрштени?
Тако је, некрштени треба, можда, и више да се моли, да му Бог подари Свето Крштење.
Дакле, пре Крштења је потребно проучавати истине свете вере, читајући Јеванђеље. Христос је заповедио апостолима: идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт. 28,19).
Канон 78 Шестог васељенског сабора каже: „Они који се припремају за крштење морају научити веру и петог дана недеље (седмице) дати одговор (познати тест) епископу или презвитерима (свештеницима)“.
Дато је пет дана учења, а претходно је ова студија, односно најава, трајала до три године.
Сврха крштења треба да буде једна: сједињење са Богом, примање Његове благодати. Не треба овде тражити здравље, интелигенцију или способности учења. Ово је секундарно: не би требало да замагли главну ствар. Христос је рекао: Иштите најпре Царство Божије и правду Његову, и све ће вам се ово додати (Матеј 6,33).
Запамтите, или још боље, схватите где сте дошли! Хиљаду година пре Христа, Јевреји су приступили гори Божјој, а Мојсије је био њихов заступник. Али чак је и то старозаветно „виђење” било толико страшно да је Мојсије рекао: „У страху сам и трепету” (Јевр. 12:21). Шта ћете казати о томе к чему приступате?!
О томе говори свети апостол Павле: дошао си на гору Сион и у град Бога живога, у небески Јерусалим и десет хиљада анђела, у победнички сабор и цркву прворођенца записану на небесима, и Богу Судији свих, и духовима праведника који су достигли савршенство (Јеврејима 12:22-23).
Отворен вам је улаз у вечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа (2. Пет. 1, 11).
Крштење није прање телесне нечистоће, већ је обећање добре савести Богу и спасава нас васкрсењем Исуса Христа (1. Петр. 3:21).
Ред (обреди) светог крштења
Прва молитва која се чита над онима који се приближавају Светом крштењу је молитва именовања. Они који долазе на крштење добијају име Божије као печат . Јер Господ познаје своје биће (2 Тим. 2,19).
Име Божије, којим је човек запечаћен, јесте Божански печат, иако невидљив људима, али видљив духовима . Апокалипса на више места каже да Господ запечати своје слуге (Откр. 7,3; 14,1), а зли и Антихрист своје (Откр. 13,16).
У следећим молитвама, онај који приступа крштењу се већ назива „новопечаћеним ратником Христа Бога нашега“, ратником који ће се борити против ђавола и победити га силом Христовом; Молимо се и да се у њега утисне светлост Божија, и да се у његовом срцу и мислима утисне крст Сина Божијег; па да бежи од таштине света – не света, односно творевине Божије – то би било безумно, него света греха, таштине света, чира који је грех донео. Стога апостол Јован каже: Не љубите свет, ни оно што је у свету (1. Јн. 2, 15). И још нешто: цео свет лежи у злу (1. Јованова 5:19). Такође се молимо да особа која се крсти задржи печат нетакнут, „неуништив“, и да кроз то добије блаженство изабраних у Царству Божијем . Само крштење, а посебно кризма, називају се и печати, који се стављају на особу која се крсти Именом Божијим.
Дакле, велико, страшно Име Божије је постављено на вас. Друго име је дато у част свеца којег ћете и ви носити.
Затим се читају три заветне молитве. У прва две, ђаво се заклиње или забрањује Именом Христовим. Њему је заповеђено да изађе, да се повуче од Божије творевине и да јој се више никада не врати; заповеђено да одступи од новозапечаћеног Именом Христа Бога нашега. Ове молитве се читају зато што га је зли, после пада човека и његове непослушности Богу, потчинио себи, учинио га такорећи својим робом. На пример, човек жели да се не љути и не може – постаје љут. Тако је зли поробио човека, учинио га робом страсти. Зато се молимо у трећој молитви: „Избави га (или њих) од ропства непријатељу, прими га у Царство Твоје небеско…“
Зли, који се склонио у срце некрштеног човека, изгнан је из њега Именом Божијим . После Крштења, он искушава човека само споља, а не изнутра, као раније.
Крштени мора да се одрекне сатане, свих својих дела, не само крађе, убиства, разврата, него и злобе, гнева, зависти и свега што је противно учењу Христовом.
У знак потпуног раскида са сатаном, особа која се крсти дува и пљује на њега. После овога, крштена особа се обраћа Христу и даје обећање да ће живети по Његовој вољи. Особа која се крсти чита Символ вере.
„Разговори великих руских стараца о православној вери, спасењу душе и разним питањима духовног живота. Издавачка кућа – Издательство ЗАО «Тираж-51», 2004г
Архимандрит Борис Холчев (1895-1971)
Извор: Православље живот вечни