Архиепископ Аверкије Таушев: Духовне основе папизма
Цитати римо-католичке догматике (опрез за Православне)
„(Римски) папа је божанствени човек и људски Бог.Стога нико не може да суди њему, или о њему. Папа има божанску власт, и његова власт је неограничена. Њему је на земљи могуће исто оно, што је на небесима могуће Богу. Оно што је учинио папа, исто као да је учинио Бог. Његове заповести треба испуњавати као заповести Божије. Само Бог је налик папи; папа заповеда небеским и земаљским створењима. Папа је у свету исто што је у свету Бог, или што је душа у телу. Папина власт је изнад сваке створене власти, јер се она на одређени начин простире на небеске, земаљске и адске предмете, како би се на њему оправдале речи Светог Писма: све си потчинио под ноге његове. Папиној власти и вољи предато је све, и нико и ништа не може да му се супротстави. Ако би папа повео за собом у ад милионе људи, нико од њих не би имао права да га упита: оче свети, зашто то чиниш?
Папа је непогрешив, као Бог, и може да чини све што чини Бог.
Воља Божија, па сходно томе и воља папе, који је намесник Божији, свуда има врховну власт. Он се опасује са два мача – то јест влада над духовним и светским: над патријарсима и епископима, на царевима и краљевима. Сви људи на свету су његови поданици. Он је све, изнад свега, и у себи садржи све. Што он хвали или куди, то су сви дужни да хвале или куде.
Папа може да измени природу ствари, да ни из чега начини нешто. Он има власт да од неистине начини истину. Он има власт да против истине, без истине и насупрот истини чини све што је њему угодно. Он може да приговара против апостола и против заповести које су предали апостоли. Он има власт да исправља све што сматра за потребно у Новом Завету, може да измени и саме Свете Тајне које је установио Исус Христос. Он има такву силу на небесима, да може умрле да узводи међу свете, кога пожели, чак и насупрот свим туђим убеђивањима, и упркос свим кардиналима и епископима који би помислили да се томе успротиве.
Папа има власт над чистилиштем и адом. Он је Владика васељене. Својом неограниченом влашћу он све чини једино по сопственој вољи. Може да чини чак и више него што је нама или њему познато. Сумњати у његову моћ – то је богохуљење. Његова власт је виша и свеобухватнија од власти свих светих и анђела. Нико нема права чак ни у мислима да узнегодује против његовог мишљења или суда.
Папина власт нема мере ни границе. Ко пориче врховну власт и поглаварство папе, тај греши против Духа Светога, раздељује Христа и јеретик је. Само папи је дата власт да одузима било шта од било кога и даје другоме. Папа има власт да одузима и даје царства, краљевства, кнежевине и сваки посед. Своју власт папа добија директно од Бога, а цареви и краљеви од папе.
Папа је намесник Бога и ко то пориче лажов је. Папа је заменик Бога над добрим и злим анђелима; оно што се чини влашћу папе, чини се влашћу Бога.
Ко се не повинује папи, тај се не повинује Богу. Све што чини папа Богу је угодно.
Папи не може да суди нико, јер је речено: духован све испитује, а њега самог нико не испитује. Његова власт се простире на небеско, земаљско и адско. Он је подобије Христа, у његовом телу живи Дух Свети.
Папа је господар свих, цар над царевима и узрок свих узрока.
Папа је женик и глава Васељенске Цркве. Папа не може да буде у заблуди, он је – свемогућ, у њему је сва пуноћа власти. Он је изнад апостола Павла, јер по своме призвању стоји покрај апостола Петра. Стога он може да приговара против посланица апостола Павла и да издаје заповести противне његовим посланицама.
Оптуживати папу значи грешити против Духа Светога, што се неће опростити ни у овом, ни у будућем веку.
Тројна круна папе означава његову тројну власт: над анђелима на небесима, над људима на земљи и над демонима у аду.
Бог је папиној власти препустио све законе, а сам папа је изнад свих закона.
Ако би папа изрекао мишљење против суда Божијег, онда суд Божији треба да буде исправљен и измењен.
Папа је светлост вере и одсјај истине.
Папа је све над свима и може све.“
Завршени цитати римо-католичке догматике
Ово је дословно одлука Првог Ватиканског концила, донета за време римског папе Пија IX 1870. године! Не у нека далека времена средњег века, него тек у прошлом веку, пре око сто година!
Знају ли за такву одлуку сви православни хришћани? Да ли за њен текст у целини знају чак и сами римокатолици?
Тешко! Јер савест и здрав природни осећај поштеног човека не могу да се помире са тако богохулним «догматом», који смртном човеку, ма колико он високо стајао на лествици црквене јерархије, приписује оно што је својствено само Богу!
А ако знају, онда тиме доказују своју безочност и беспринципијелност, јер такву «цркву», која је допустила проглашење таквог «догмата, признају за благодатну Христову Цркву у чијем се крилу може добити вечно спасење.
Ова богохулна одлука остаје на снази и дан данас, будући да ниједним другим актом није стављена ван снаге, мада је сасвим недавно заседао Други Ватикански концил (1962) који је имао власт да то учини.
Јасно је и због чега – јер би укидање такве одлуке значило у корену поткопати свој престиж у очима читавог света и уништити вековни духовни темељ на коме је била подигнута та латинска «црква», која се формално одвојила од светог Православља 1054. године, и то управо због лажног учења о првенству и непогрешивости римског папе као тобожњег «намесника Христовог».
О томе да ова одлука и даље остаје на снази посебно јасно и упечатљиво сведочи служебник на црквенословенском језику који је недавно издат у Риму, где међу додацима за руковођење свештенику налазимо и следећи текст многољетствија римском папи, који треба да се возглашава приликом богослужења:Цитат римо-католичке догматике (опрез за Православне)
„Спокојан и миран живот, здравље и спасење, и у свему добар труд подај Господе најсветијем, најблаженијем васељенском Архијереју и Оцу нашем (име), пастиру пастира, непоколебљивом камену и утврђењу вере и побожности, кључару Царства Небеског, епископу Богоспасаваног великог града Старог Рима, папи и патријарху целе васељене, наследнику светог и свехвалног првоврховног апостола Петра и намеснику на земљи Господа нашег Исуса Христа, и сачувај га на многаја љета“.Завршени цитат римо-католичке догматике
Но ево, без обзира на све то – потпуно игноришући овај заиста на небо вапијући основни и главни лажни догмат папизма, који буквално обоготворује римског папу, чак му даје право да по сопственом нахођењу преиначује Богооткривено Свето Писмо Новог Завета и да проглашава нове догмате за које древна Црква није знала – Константинопољска патријаршија је данас фактички већ ступила у молитвено општење са од Православља одвојеним папизмом. На тај начин, нова «Унија» са Римом већ је закључена, о чему нам саопштава и светска штампа.
Зар то није одступање од Православља? И куда даље ићи?
Довољно је овлаш се упознати са новим «исповедањем вере» које тек што је одобрено од стране Константинопољске патријаршије, па да се човек у то увери!
Но, и поред тога, они што су се удаљили од наше Руске Православне Заграничне Цркве – која је себи од самог почетка поставила задатак да чистоту Православља чува неизмењивом, не обазирући се ни на какве лукаве утицаје времена, и да буде непомирљива према непријатељима Христовим који у последње време тако упорно и жестоко нападају истинску Цркву – усуђују се да нас оптужују због тога што се тобоже одвајамо од «Васељенске Цркве» и прекидамо општење са њом!
Константинопољска патријаршија и сви они који јој се потчињавају и одржавају општење са њом, без обзира на одлучне кораке које је она учинила у одступању од Православља, никако не чине Васељенску Христову Цркву, на општење са којом сви православни хришћани треба да се поносе.
Глава Васељенске Цркве је Сам Христос (а никако не римски папа), њени благовесници и стубови су свети апостоли, велики васељенски учитељи и светитељи – Оци Цркве и сви истински подвижници православно-хришћанске вере и побожности које поштујемо као свете угоднике Божије – од њих се не одвајамо и општење са њима не прекидамо, него им се, напротив, клањамо, и молитвено их поштујемо.
А на земљи у састав Васељенске Цркве не улазе они што се само на речима називају «православнима», него они који заиста свето и ненарушиво чувају Свето Апостолско и Отачко Православље, не иду «у корак» са богоодступничким временом и не чине уступке богоборцима и непријатељима Христовим. То су – епископи који право управљају Речју Истине Христове, презвитери и ђакони који су у свему послушни својим верним епископима, и верни хришћани који живе по јеванђелским заповестима, чувајући правила свете Цркве.
Ето шта је Васељенска Црква!
Са том Васељенском Црквом ми не прекидамо општење и не мислимо да га прекинемо, јер нам је оно драгоценије од свега земаљског! А са непријатељима Христовим, са богоодступницима и богохулницима нећемо да идемо. Ми можемо само да их позовемо да се обрате на пут истине – исконски двехиљадегодишњи пут истинске Христове Цркве – а не да сервилно и улизички идемо у корак са њима по стазама овога света који у злу лежи, по науци света, а не по Христу. «Ми смо дужни да служимо не времену, него Богу» –овај велики завет стуба и оца Православља, светог Атанасија Великог заборављају савремени патријарси и они који су са њима. Али ми нећемо да га заборавимо!
Архиепископ Аверкий (Таушев)
С какой „вселенской церковью“ учат нас объединяться?
Духовные основы папизма
Извор: СТЕПСКИ СОКО
