Апокрифи – тајна „јеванђеља“ или збирке јереси? Шта Црква каже о томе

уторак, 18. 10. 2022.понедељак, 17. 10. 2022. Kefalo

Сензација! Научници су пронашли још једно ново „јеванђеље“ које ће коначно „говорити истину“ о Исусу Христу. Да ли да верујем у ово? Не. Уосталом, сви ови налази су апокрифи.

Шта је то?

Апокрифи (грч. – тајно, скривено) – текстови првих векова, који су могли бити писани и у хришћанском и у секташком окружењу и нису укључени у библијски канон. Црква је од самог почетка на њих реаговала са неповерењем. На пример, гностици су писали опонашајући Свето Писмо, али њихове информације су засноване на причама из друге руке и њиховим сопственим веровањима.

Да ли постоје древни хришћански текстови који нису укључени у новозаветни канон?

Постоје. На пример, „Пастир“ Јерма, „Посланица Игњатија Богоносца“, „Дидахи“ (учење 12 апостола). Црква признаје ове текстове као важне, иако нису укључени у Нови завет. То не умањује њихов значај, али са становишта спасења и доктрине, оне немају исту вредност као књиге Новог Завета.

Шта фали апокрифима?

Неки су одбачени јер је њихово значење било мање важно од Четворојеванђеља. Други текстови, према сведочењу првих хришћана, садрже груба изобличења стварних јеванђељских догађаја.

Шта је било прво: апокрифи или јеванђеља?

Не постоји тачан одговор. Неки од апостола су писали Јеванђеља као одговор на гласине и приче о Христу које су се појавиле. На пример, апостол Лука на самом почетку директно каже да су многи почели да састављају приче о догађајима који су међу нама били потпуно познати (Лк. 1,1–4).

Када је написана већина апокрифних књига?

Од 2 до 4 века – до тада су новозаветне књиге већ биле написане и сам новозаветни канон у целини је већ био формиран. Овакви апокрифи нису изашли из хришћанске средине и искривљавали су Свето Писмо.

Која јеванђеља Црква признаје?

Од Матеја, Марка, Луке и Јована. Има их у било ком издању Библије. Одобрили су их апостоли у 1 веку од Рођења Христа, и то је забележено у 85 правилу светих апостола.

Зашто су ова јеванђеља тачна, а не друга?

Канонске књиге Новог завета понекад се мало разликују у детаљима, али су уједињене у главном. Док остала „благовештења“ сликају своје, категорички некомпатибилне слике, и свака од њих је врло добро у складу са одређеним учењем које је парирало хришћанству.

Како да разумем да имам пред собом апокриф?

Постоји једноставан начин: ако овај текст тврди да је прича о земаљском животу Спаситеља или делима светих апостола, и ако га нема у Синодалном преводу Библије (у случају са Русијом), он је апокриф.

Зашто су их уопште писали?

И заиста, без потребе. Људи су желели да разјасне оне моменте Јеванђеља који су били „иза кулиса“ – на пример, о детињству Спаситеља. Нажалост, аутори су само измишљали басне. Други разлог је „идеолошки“. Мистичне и филозофске групе користиле су јеванђеоске приче да изнесу своје ставове, односно покушале су да преиспитају хришћанство на свој начин.

Ко су аутори апокрифа?

Најчешће је немогуће сазнати из два разлога. Прво, ауторско право као појам није постојало у првим вековима. Често је ученик филозофа или апостола сматрао за сходно да у заглављу напише њихово име, а не своје. Други разлог је намерна замена ауторства. Људи су своје текстове представљали као креације апостола, црквених власти или библијских ликова да би уливали поверење у оно што је написано.

Да ли сви апокрифи лажу?

Не у свему. Постоје фрагменти који су заиста допунили Црквено Предање. На пример, празновање Рођења Богородице, њеног уласка у храм, а делом и Благовести засновани су на апокрифном „Протојеванђељу Јаковљевом“. Из њега су преузети иконографски детаљи слика Богородице, Јоакима и Ане, Јосифа. Такви апокрифи нису укључени у канон Библије, али нису у супротности са јеванђелском причом.

Читао сам апокрифе. То је грех?

Не, управо сте се упознали са историјским документима одређене епохе. У томе нема греха ако схватите да своју веру не можете градити на основу таквог документа.

Превод са руског: Милан Јеротић – https://foma.ru