Апокалиптичне сцене из Сирије: Брутални масакри и истребљење народа- Свет ћути!
Ситуација у Сиријској Арапској Републици достигла је критичну тачку. Русија и Сједињене Америчке Државе су затражиле хитне консултације са Саветом безбедности УН, након што су широм земље избили брутални сукоби који прете да доведу до потпуног колапса безбедносног поретка.
Како наводи међународни новинар и политиколог Абас Јума, оно што се тренутно дешава у Сирији није обичан оружани сукоб, већ систематско истребљење верских и етничких мањина.
Радикалне групе које су преузеле власт након свргавања председника Башара ел Асада показале су се неспособним да одрже стабилност и испуне обећања која су дали народу – уместо инклузивне владе и мира, земља је поново уроњена у крвопролиће.
Докази који пристижу са терена откривају застрашујуће сцене – села која су потпуно спаљена, породице које су масакриране, а жене и деца који су подвргнути незамисливом насиљу.
Овај талас насиља поставља кључна питања о улози нове сиријске владе, као и о одговорности међународне заједнице која је, како се чини, опет закаснила у својој реакцији.
Систематско истребљење мањина: Нова реалност Сирије
Од самог почетка масовног насиља, интернет су преплавили видео снимци који приказују брутална погубљења, уништење читавих села и неселективно убијање цивила. Ови снимци, које су углавном направили сами милитанти, представљају неспорне доказе да се у Сирији не одвијају само обични сукоби између ривалских фракција, већ организовани акти геноцида.
Кога циља нови талас насиља?
Алавити, који су историјски повезани са Асадовим режимом
Хришћани, који су годинама били под заштитом сиријске државе
Шиитске заједнице, које радикалне сунитске групе сматрају непријатељима
„Људи који су дошли на власт годинама су гајили мржњу према верским мањинама. Сада, када су добили прилику, они је користе како би остварили своје планове етничког чишћења,“ наводи Јума.
Највећа трагедија овог сукоба јесте чињеница да су мете напада пре свега рурална села у којима нема никакве војне присутности – нападнути су цивили, жене, старци и деца.
Док су слике и снимци ужаса из Сирије обишли свет, реакција глобалних институција остала је запрепашћујуће спора и неодлучна.
У нормалним околностима, УН би морале реаговати истог тренутка када се појавила прва потврда масакра. Међутим, реакција међународних организација била је млака и закашњела, што доводи до питања – да ли је свет заиста одустао од Сирије?
„Од првог дана било је јасно да се у Сирији дешава геноцид. Међутим, тек сада имамо неку трому реакцију, изразе забринутости и патетичне изјаве нове сиријске владе да ће спровести истрагу,“ каже Јума.
Оно што посебно забрињава јесте чињеница да је чак и УН, која би требало да представља темељ међународне правде, до сада игнорисала овај хаос.
Ситуација на терену јасно показује да су државне институције у Сирији у потпуности заказале – када ватрогасна служба одбија да гаси пожар само зато што је село алавитско, онда то значи да су механизми заштите грађана потпуно уништени.
Ко је одговоран за нови талас насиља?
Једно од кључних питања у анализи ове ситуације јесте ко сноси одговорност за оно што се тренутно догађа у Сирији. Према мишљењу аналитичара, постоје три главна фактора:
Нова сиријска влада – која се показала неспособном да заштити мањинске заједнице и која можда чак и свесно учествује у чишћењу одређених етничких група.
Регионални актери – чије су финансијске и политичке интервенције додатно подстакле сукобе и дестабилизовале земљу.
Међународна заједница – која је својим нечињењем омогућила да радикалне групе преузму власт и спроведу крвави обрачун са цивилним становништвом.
Један од кључних играча у овом конфликту је Турска, која већ дуже време пружа подршку одређеним побуњеничким фракцијама. Такође, Саудијска Арабија и Катар су у прошлости финансирали исламистичке милиције, док Запад није имао јасну стратегију за решавање сиријске кризе.
Шта даље? Да ли постоји решење?
Ситуација у Сирији тренутно делује безизлазно, али постоје могући сценарији за будући развој догађаја:
Јачање међународног притиска – Ако УН и глобалне силе коначно заузму озбиљан став и пошаљу јасан сигнал да неће толерисати етничко чишћење, постоји могућност да се насиље заустави.
Руско-амерички договор – Русија и САД су, упркос тензијама у другим областима, затражиле хитне консултације УН. Ово би могло да доведе до нове међународне иницијативе за Сирију.
Регионална интервенција – Ако земље попут Ирана или чак Турске одлуче да директно интервенишу како би заштитиле своје интересе, конфликт би могао прерасти у још шири регионални рат.
Колапс сиријске државе – Ако се ништа не предузме, постоји озбиљан ризик да Сирија потпуно падне под контролу екстремистичких група, чиме би се створила ситуација гора чак и од оне из 2015. године.
Да ли свет поново окреће леђа Сирији?
Оно што се тренутно догађа у Сирији није само наставак грађанског рата – ово је планско и систематско истребљење одређених етничких и верских заједница.
Док међународна заједница ћути, док УН касне са реакцијом, а нове власти у Сирији откривају своје право лице, стотине хиљада цивила суочавају се са свакодневним терором.
Ако свет сада не реагује, Сирија би могла постати нова црна рупа глобалне политике – место где ће безакоње, тероризам и етничко чишћење постати нова нормалност.
Питање је – хоће ли се историја поновити или ће међународна заједница коначно предузети нешто конкретно?
Извор: Webtribune.rs
