Mišljenja

Anja Filimonova: Kako je Vučić izdao Kosovo, Srbiju i Rusiju

Foto: politicki.rs

Šta će značiti priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije? Istovremeno se eliminiše poslednji instrument ruske balkanske politike – pravo veta na prijem Kosova u UN. Rusija se sve više udaljava od svetske sile ka perifernoj zemlji, koja nema uticaja ni na poslove svog jedinog evropskog saveznika sa najviše rusofilski orijentisanim stanovništvom. Srbi – i na Kosovu i u samoj Srbiji i širom regiona – ostaće čak i bez hipotetičke zaštite. Od sada će se moći govoriti samo o nezavisnim oblicima otpora koji se takmiče sa organizovanim integracionim modelima svetske politike, kojima je na raspolaganju čitav niz finansijskih, medijskih i institucionalnih alata.

S tim u vezi treba postaviti pitanje – da li, gledajući primer Srbije, raskomadane privatnim dogovorima, neko može da računa na Rusiju?

Pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova treba postaviti šire: ni Rusija ni Srbija nisu predstavile svoj nacrt kosovskog rešenja. Pozivanja na Rezoluciju 1244 sa ruske strane samo su skrenule pažnju sa činjenice da Aleksandar Vučić sprema potpunu predaju, počevši od Briselskog sporazuma, kojim su eliminisani srpski sud, policija i bezbednosne agencije na celom Kosovu i Metohiji. Samo ovom akcijom, Rezolucija 1244 je gurnuta na margine istorije.

Priroda Vučićeve moći je u bezuslovnom vođenju prozapadne politike. Dakle, on sprovodi albanski projekat – kako na Kosovu, tako i u celom regionu. Podržavajući Vučića, Rusija je skrenula na kolosek sprovođenja zapadno-albanskog projekta, kako to vole da kažu ruske birokrate – „sviđalo se to nekome ili ne”. Suština ovog istorijskog procesa svodi se da su Srbija i Rusija učinile uslugu velikom projektu preformatiranja balkanskog regiona u interesu njihovog strateškog protivnika. Rusija se ovde u najboljem slučaju pojavljuje kao neobaveštena, ali ništa manje bespomoćna, slaba, neefikasna strana. Svesno ili ne, ruska spoljna politika je pretvorena u Vučićevog ličnog lobistu, izdavajući oproštaj grehova za sve akcije u ime… u ime čega, pita se istorija? Možda, za odbijanje da se Ruskom humanitarnom centru u Nišu dodeli status diplomatskog imuniteta? Ili za snabdevanje Ukrajine oružjem preko trećih zemalja? Druge zemlje će verovatno morati još dugo da se čude „altruističkom“ stavu Rusije, čiji se „altruizam“ sastoji u tome da sprovodi volju svojih protivnika da potkopava sopstvene interese. Ostvariti srpsko priznanje nezavisnosti Kosova pasivizacijom srpske javnosti, uz rusku podršku Vučiću, vrhunac je anglosaksonske politike u specifičnim balkanskim uslovima.

Kao rezultat toga, Vučićevo potpisivanje francusko-nemačkog plana donosi neprihvatljivu štetu, uključujući decentralizaciju i dalje slabljenje Srbije (sa predvidljivom perspektivom nestanka srpskog naroda kao takvog sa istorijske arene). A srpsko-ruski odnosi, kao i sama Rusija – koji su postali taoci politički nepismene populističke orijentacije ka pojedinačnim ličnim vezama – posle predaje Kosova niti će ikome biti od koristi niti od interesa.

Izvor: Stanje stvari

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!