Англосаксонци на сваки начин покушавају да наметну Румунима власт која им је покорна
РУМУНИЈА – МИЛИТАНТНА „ДЕМОКРАТИЈА” КОЈА ЧУВА ИНТЕРЕСЕ АГРЕСИВНОГ ГЛОБАЛИЗМА
У Румунији, некада заосталој забити ЕУ, политичке сензације се сада стижу једна другу. Румунска владајућа Социјалдемократска партија левог центра (СДП) повукла се у четвртак из коалиционих преговора са проевропским странкама после недавних парламентарних избора. Лидер СДП-а и премијер Марсел Чолаку објаснио је ову одлуку „неспособношћу неких политичара да се укључе у конструктиван дијалог“. А како посматрачи примећују, лидери партија нису нашли компромис да реше проблем највећег буџетског дефицита у ЕУ – 8% БДП-а.
„Немогуће је радити са партнерима који говоре једно, а раде друго, пре свега унутар странака и јавно. Одлучили смо да достојанствено изађемо из преговора. СДП ће подржати владу деснице у парламенту, јер је Румунији хитно потребна влада која ће се изборити са актуелним проблемима пре избора“, написао је Марсел Чолаку на једној од својих друштвених мрежа.
То се догодило после још једне, много веће сензације – отказивања председничких избора у Румунији, на којима је у првом кругу неочекивано победио независни кандидат Калин Ђорђеску, осумњичен за симпатије према Русији, а поражени је кандидат владајуће странке. Међутим, 6. децембра, Уставни суд је, „како би осигурао коректност и законитост“, изненада одлучио да поништи цео изборни процес за избор председника Румуније. Ова судска одлука је изгледала потпуно апсурдно, пошто је два дана раније исти Уставни суд Румуније и сам одобрио резултате првог круга председничких избора.
Међутим, након тога, да би засладио провокативну пилулу, актуелни председник Клаус Јоханис је ужурбано скинуо тајност са одређених „извештаја обавештајних служби и Министарства унутрашњих послова“ о наводним кршењима закона током предизборне кампање. Након тога, шеф државе је рекао да је одлука о поништењу резултата првог круга донета јер је кандидатуру Ђорђескуа наводно „подржала држава која је страна интересима Румуније“, јасно мислећи на Русију.
Букурешт, оптужујући Русију за мешање у изборе, имитира западни тренд да за све криви Москву, рекао је секретар за штампу руског председника Дмитриј Песков: „Ово је, знате, начин имитације главног тренда који генерално постоји на колективном Западу у том погледу.” У смислу да ако се нешто догодило, онда прво морамо окривити Русију.
У Бриселу је одмах зазвонило звоно за узбуну. Европска комисија је 17. децембра отворила формални поступак против медијске компаније ТикТок-а због њеног наводног неуспеха да ограничи мешање у изборе, посебно на председничким изборима у Румунији прошлог месеца. Комисија је саопштила да ће затражити информације и испитати ТикТок-ове политике о политичком оглашавању и плаћеном политичком садржају, као и ТикТок-ове системе за давање препорука и ризике од манипулације.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је нова истрага уследила након озбиљних знакова мешања страних актера у председничке изборе у Румунији. „Морамо“, изјавила је са патосом, „одбранити наше демократије од било каквог страног мешања. Кад год посумњамо на такво мешање, посебно током избора, морамо деловати брзо и одлучно“.
Затим је румунски парламентарни одбор долио уље на скандал изјављујући да је Русија покренула сајбер нападе на Румунију у покушају да утиче на изборни процес.
„Овакви напади су толико сложени да је очигледно да само државни актери могу да спроводе такве акције, а у овом случају то је била Русија“, категоричан је Клаус Јоханис.
У исто време, ни парламентарни одбор, ни активни одбор, ни свеприсутне обавештајне службе нису изнели никакве конкретне доказе о покушајима Русије да се меша. И сам скупштински одбор се оградио: „Знамо шта се догодило, али је тешко директно указати на Русију“.
Министар за дигитализацију Богдан Иван рекао је на телевизији у понедељак да су „стотине или чак хиљаде налога“ на великим платформама затворене након притужби на мешање у изборе. Он је додао да су „у току десетине других истрага“ за затварање ових лажних налога и мрежа, а резултати ће бити подељени органима за спровођење закона.
Министар је одбио да именује кандидате који наводно користе такве фарме ботова или тролова, наводећи да је у току кривична истрага о „активностима организоване криминалне групе, неовлашћеном приступу компјутерским системима, превари и ширењу лажних информација“. Обавештајне службе су такође навеле да „још нису идентификоване пропагандне или дезинформационе кампање које организују спољни актери непријатељски расположени према Румунији“.
Чак је и у Сједињеним Државама било оних који су осудили такву одлуку румунског Уставног суда, свакако без преседана у пракси. Тако је Доналд Трамп млађи, син Доналда Трампа, који је победио на америчким председничким изборима, написао на свом налогу на друштвеној мрежи Х: „Вау, погледајте шта се дешава у Румунији! Уставни суд поништио први круг председничких избора. Још један покушај Сороша или марксиста да намештају резултате и негирају вољу народа“, написао је Трамп млађи.
Међутим, у „демократској“ Европи нико није ни трепнуо на тако цинично кршење воље румунских бирача. Немачки лист „Шпигл“, одобравајући одлуку румунског уставног суда, отворено је објаснио разлоге напада на кандидата којег Запад не воли.
„Румунија“, пише Шпигл, „игра важну стратешку улогу, посебно у контексту сукоба између Москве и Кијева. Држава има границу са Украјином у дужини од 650 километара, а румунска обала Црног мора протеже се 150 километара од Одесе. Осим тога, пет хиљада НАТО војника стационирано је у земљи“.
БАЗЕ САД У РУМУНИЈИ
Забринутост атлантиста за резултате румунских избора је разумљива. Заиста, на територији ове земље НАТО ужурбано ствара моћни мостобран на југоисточном крилу, а Букурешт такође сматра реалном силом за јачање позиција Алијансе у Црном мору. Румунија се такође сматра ударном силом у плановима да апсорбује Молдавију уз даље ширење заједно са Украјином у Придњестровљу.
Вашингтон распоређује противракетне одбрамбене системе „Иџис Ешор“ у Румунији. Истовремено, свестраност њихових лансера омогућава коришћење, заједно са противракетном одбраном, крстарећих ракета Томахавк и напредног ударног оружја које развија Пентагон. Како је пренео Еуроњуз, Румунија је ове године започела изградњу највеће базе НАТО-а у Европи, која ће моћи да прими до 10 хиљада војног особља и чланова њихових породица.
Површина објекта биће око 2,8 хиљада хектара, а изградња ће коштати 2,5 милијарди евра. Укупан обим базе је 30 км. База се гради на територији постојећег војног објекта којој се припаја више од 2,3 хиљаде хектара. Налази се у близини општине Михаила Когелничануа на обали Црног мора, недалеко од међународног аеродрома. Пројекат обухвата писте, платформе за наоружање, хангаре за војне авионе, као и школе, вртиће, продавнице и болницу.
Ђорђеску, паничила је америчка новинска агенција Блумберг, после његове победе у првом кругу, јер је критиковао војну помоћ Украјини и довео у питање користи од чланства Румуније у НАТО-у. У интервјуу 2020. назвао је Путина једним од ретких истинских лидера у свету и истакао његову посвећеност интересима своје земље. Иако председник Румуније обавља углавном представничке функције, он је врховни командант и представља државу на самитима ЕУ и НАТО. Експерти верују да би евентуална победа Ђорђескуа могла да промени спољну политику Румуније, укључујући подршку Украјини.
„Оно што се десило са изборима у Румунији је пример милитантне демократије, која дозвољава свако насиље против закона, све док либерални табор има политичке користи“, пише пољски лист Mysl Polska.
„Парламентарне изборе, који су одржани недељу дана након првог круга председничких избора“, наставља публикација, Врховни суд из неког разлога није отказао. Као резултат тога, постало је неопходно створити велику коалицију на челу са Социјалдемократском партијом, која би укључивала Национално либералну партију, Унију за спас Румуније и Демократску унију Мађара у Румунији. Ова коалиција ће бити веома климава.
Трамписти из „Савеза за јединство Румуна” добили су више од 18 одсто, вишевекторско удружење С.О.С. Диане Јовановић Шошоаке – скоро 8%, а Партија младих, која се отцепила од Алијансе за јединство Румуна, али је и даље контролише, добила је више од 6%. Политичка сцена Румуније је веома фрагментирана. Теме националног суверенитета, као и критички однос према колективном Западу и Украјини, биће на дневном реду многих партија. Социјалдемократе су, да би сачувале своје политичке позиције, заиграле су на руску карту, користећи за ту сврху Врховни суд који контролишу“, закључује пољски лист.
Ово што се данас дешава у Румунији изгледа посебно смешно због чињенице да је у другом кругу председничких избора победу, највероватније, могла да однесе прилично прозападна политичарка Елена Ласкони, која је заузела друго место у првом кругу. Али не, очигледно је било неопходно искључити сваку могућност и најмањег ризика. Ко ће знати шта може да уради румунски бирач! Одједном ће поново гласати на погрешан начин. Због тога је наложено да се игра на сигурно и потпуно пониште председнички избори, одлажући их за следећу годину. А да би се објаснио овај апсурд, изабрана је уобичајена западна техника – да се за све окриви „руска интервенција“. Како кажу, ово је сада европска „демократија“ у свом свом најодвратнијем обличју.
А ко стоји иза кулиса све ове фрке око избора у Румунији препознају и сами Американци. „Запад страхује да ће Калин Ђорђеску постати председник Румуније“, написао је амерички лист Политико одмах после његове победе у првом кругу. Он ставља Румунију изнад свега, а то забрињава НАТО. Нема говора о напуштању, али „проруски” председник ће моћи да изазове проблеме Алијанси.
„Појава скептичног Ђорђескуа у палати Котроћени обећава велике проблеме за Алијансу: на пример, могао би да делује као нека врста прокремаљског саботера, по узору на мађарског премијера Виктора Орбана“, написао је аутор чланка. Али није довољно само отписати сумњичавог Ђорђескуа, потребно је и створити такву климу у земљи да само убеђени атлантисти доминирају у Румунији.
Коришћена је и „тешка артиљерија“. Сједињене Државе помно прате председничке изборе у Румунији и упозоравају земљу на могуће напуштање свог прозападног курса, наводи се у саопштењу америчког Стејт департмента.
„Напредак који је Румунија постигла у успостављању у трансатлантској заједници не би требало да буде поништен акцијама спољних актера који желе да промене њен спољнополитички курс. Свака таква промена би озбиљно угрозила нашу безбедносну сарадњу, а ограничења страних инвестиција могла би обесхрабрити америчке компаније од даљег рада у Румунији“, отворено је запретила америчка дипломатска служба.
С руског превео Зоран Милошевић – https://www.fondsk.ru/news/2024/12/22/rumyniya-voinstvuyuschaya-demokratiya-na-strazhe-interesov-agressivnogo-globalizma
Извор: Наука и култура
