Andrej Fursov: Šta se dešava na Bliskom istoku ili Sudbina Izraela u XXI veku

Anglosaksonci su svetski igrači bilijara; igraju po principu „nekoliko lopti u rupi“ (što od njih treba učiti). „Kontrolisano-haotični“ Veliki Bliski istok odseca od nafte i gasa Kinu, a kineski deo Evroazije – od zapadnoevropskog. Kontrola nad bliskoistočnim gasom i naftom znači kontrolu SAD nad Evropom, pre svega Zapadnom. A, ako se to Evropi ne svidi, mogu udariti po njoj dugotrajnom krizom ili napraviti arapsko-afričke nemire.

Nije u istorijskoj tradiciji Anglosaksonaca da ispuste plen koji su, kao buldog, zagrizli. Stezaće ga do kraja, dok ne dobiju što žele ili dok im protivnik ne slomi čeljust. Suviše je toga stavljeno na kocku – sudbina samih severno-atlantskih elita, a ne samo ugljendioksid ili Bliski istok. Za Zapad nema drugog nastavka, kako bi rekli šahisti, osim da nastavi sa pritiskom.

Suština je u sledećem: danas SAD, bez obzira na sav materijalni i informacioni potencijal ove ogromne mašine kojom upravljaju iskusni nadnacionalni geokonstruktori i geoinženjeri, osećaju ozbiljno preopterećenje. „Nihil dat fortuna mancipio“ – sudbina ništa ne daje zauvek! Americi vreme prolazi. Da bi usporila konačan pad, potreban joj je predah.

Amerika danas liči na Rimsku imperiju u doba Trajana (početak II veka nove ere). Tada je iz strateškog nastupanja Rim prešao na stratešku odbranu, počeo da gradi zaštitne bedeme i napušta neke od osvojenih teritorija – pre svega Bliski istok. Odlazeći, moraće da promene model upravljanja da njihovo mesto ne bi zauzeli konkurenti: Evropska unija, ali pre svih Kina. Zbog toga i novi model upravljanja: kontrolisani haos.

Zapadna elita je posle ubistva Gadafija otvoreno krenula putem fizičkog uklanjanja lidera koji smetaju njihovim planovima – to jest, putem terora. I, ako su za Miloševića i Sadama Huseina organizovali sudsku farsu, Gadafija su jednostavno ubili na gangsterski, „čist konkretan“ način, ne skrivajući radosno „Jea!“ zbog toga. A da li se sećate one scene u Beloj kući, kada se rukovodstvo SAD javno okupilo ispred ekrana da gleda kako će biti ubijen „Bin Laden“? Koliko čovek treba da se ozveri i moralno padne da bi, slično podivljaloj srednjovekovnoj gomili, gledao ubistvo i naslađivao se. Zapadne vrhuške se ponašaju kao prava globalna kriminalna banda, i to više ne kriju. Deluju po principu: „Ti si kriv, ogladneo sam“.

Konačni cilj je pretvaranje muslimanskog sveta u neotradicionalni geto, lišen resursa i tehnologije. Oni, koji su u detinjstvu igrali Dungeons and Dragons sećaju se varijante „Svet crnog sunca“.

Muslimanski svet globalistički planeri planiraju da razdrobe na mnogo manjih delova kojima se može upravljati pomoću privatnih vojnih kompanija ili najamnika transnacionalnih kompanija; da iscede iz tih delova ostatke resursa, a onda ih bace na smetlište istorije. Zapad će kontrolisati samo tačke u kojima su koncentrisani resursi i zone komunikacija (na primer, skoro 1.800 kilometara sredozemne obale Libije); ostatak će prodati plemenima, klanovima, kriminalnim sindikatima koji kontrolišu svoje komade i komadiće. Takvi „komadići“ mogu postati delovi Saudijske Arabije, Pakistana (od koga je odvojen Beludžistan), Irana – muslimanski mozaik. U isto vreme Zapadu će biti potreban nadzornik u regionu i to može postati Veliki Kurdistan, jedina država kojoj će dozvoliti da bude velika.

Na teritoriji Velikog Kurdistana, ako bude stvoren, naći će se izvori svih velikih reka regiona. A to znači da će u nastupajućoj epohi, zbog nedostatak vodnih resursa i „vodnih ratova“ kao njihovih posledica, najvažnije poluge uticaja na region biti u rukama Kurda, tog drevnog naroda, kao što je bilo i u doba Asirije.

Kurdistan može postati glavni kontrolor zone, zamenivši u toj ulozi Izrael. Njegove perspektive, na Bliskom istoku koji se menja, vrlo su maglovite. Pre svega, Zapad demontira tu državu jer je nepotrebna, kao što je to predskazao A. Tojnbi još 1957. godine. Prirodno, evakuacijom 30-40 odsto stanovništva. Varijanta stvaranja Kurdistana i demontaža Izraela nije stoprocentno sigurna, ali je veoma verovatna. Istina, to se neće dogoditi u narednim godinama.

U jednom svom predavanju Imanuel Valerštajn je postavio zanimljivo pitanje: kako ćemo se za hiljadu godina sećati kapitalizma? Kao kratkotrajnog trenutka prodora, eksponencijalnog rasta u kontrastu sa asimptotom pretkapitalističkog razvoja ili kao nečeg drugog? Savršeno je jasno da je kapitalizam istorijska zavera, to je zločin. Ali, u isto vreme, kapitalizam su i fantastični pronalasci i kolosalan rast stanovništva. Demontaža ovih instituta predstavlja i demontažu kapitalističkog sistema. Kako je svetska stopa profita u kapitalističkom sistemu opadala, kapitalizam je zahvatao deo nekapitalističke zone i pretvarao je u kapitalističku periferiju, rešavajući tako problem jevtine radne snage i izvora sirovina. Kolonijalna ekspanzija se kretala velikom brzinom a sve je bilo povezano sa svetskom profitnom stopom. Šta se desilo 1991. godine? Nije više bilo nekapitalističkih zona i kapitalizam nije mogao da se razvija.

Sirija je naš glavni saveznik u arapskom svetu. Ako dopustimo njen slom, izgubili bismo tamo sve. No, ne radi se samo o arapskom svetu. Rusija se realno može naći na drugoj strani istorije. Posle Sirije i Iraka (analitičari su čak navodili i ime operacije koja treba da započne američko-izraelskim udarom po „Hezbolahu“ – „Velika grmljavina“) doći će red na nas. Može se reći: udaraju na Siriju (i Iran) a ciljaju Rusiju. Oni su blizu našim granicama i našem „donjem stomaku“ – Zakavkazju i centralnoj (srednjoj) Aziji. Ako padnu današnji režimi u Damasku i Teheranu, onda će se kompaktna zona kontrolisanog haosa, kojom upravljaju atlantisti, automatski proširiti – od Mauritanije i Magreba do Kirgizije i Kašmira. Luk nestabilnosti će se svojim vrhom zabosti u centralnu Evroaziju, odakle atlantisti mogu direktno ugroziti Rusiju i Kinu. No, pre svega Rusiju.

Nastupa svetska sistemska kriza koja će naglo povećati značaj kontrole nad resursima. Ovaj značaj će biti još veći u uslovima prognozirane geoklimatske i geofizičke katastrofe. Ne mislim ovde na mit o globalnom otopljavanju, već na potpuno prozaično slabljenje Golfske struje, promenu prehrambenih lanaca svetskog okeana i ciklično (jednom u 11,5-12 milenijuma) planetarno prestruktuiranje, koje je otpočelo početkom HH veka i koje će se završiti, ako ne dođe do globalne katastrofe, u prvih trideset godina HHII veka. U krizi i post-kriznom svetu, u vekovima koji dolaze, jedina stabilna i bogata resursima zona biće severna Evroazija, pre svega – geoprostor Rusije. U tome se slažu gotovo svi analitičari. To čini našu teritoriju glavnom geoistorijskom nagradom u HHI veku i u narednih nekoliko vekova. Poznati rusofobi Zbignjev Bžežinski, Madlen Olbrajt i mnogi drugi na Zapadu, već su više puta govorili: nepravedno je što Rusija poseduje takvo prostranstvo i takve resurse. Navodno, to treba da pripada međunarodnoj zajednici – to jest, atlantskim elitama organizovanim u lože, klubove, komisije, redove, neoredove i slične strukture.

Na Bliskom istoku atlantisti su se sudarili sa silom koja se sa njima može porediti na ekonomskom, pa čak i vojnom planu, ali civilizacijski sasvim drugačijom. To je Kina sa svojim Drang nach Westen. Njen drang – svojevrstan je pohod na resurse. Pakistan je već u zoni kineskog uticaja. S avganistanskim talibanima Kinezi odavno održavaju veze. Iran je takođe njen, iako specifičan, saveznik. Jug Iraka, suštinski kontrolišu šiitski saveznici Irana. Geostrateški, i čak geoekonomski, Kina ovde ulazi ne samo u akvatoriju Indijskog okeana, već i Atlantskog (sredozemna obala Sirije).

Prvi put se anglo-američko-jevrejska elita, koja se formirala poslednjih vekova i koja je postala organizaciono-istorijska tekovina Zapada, sukobila sa globalnim protivnikom nezapadnog tipa (sovjetska vrhuška i SSSR su bili realizacija zapadnog levog projekta, jakobinska Moderna). Nasuprot tom jevrejskom segmentu zapadne elite, koji joj obezbeđuje istorijsku drevnost i iskustvo, stoji ne manje, a moguće i stariji kineski segment, takođe veoma orijentisan na materijalno, na trgovinu i novac. I pri tome vrlo spreman na rizik, budući da poseduje svoj globalni kriminalni sistem. Kineska mafija biće gora od italijanske! O zlatnim valutnim rezervama Kine, kao strašnom finansijskom oružju da ne govorim.

<Konačna bitka za Evroaziju i svet i, izgleda, poslednji Veliki lov u kapitalističkoj epohi, odvija se u jednom od najstarijih regiona sveta, koji je, između ostalog, prepun okultne, mističke simbolike. Pljačkanje muzeja u Bagdadu i Kairu i krađa ili uništavanje arheoloških artefakata nikako nisu slučajni i vrlo su indikativni za one koji shvataju suštinu događanja. Da li će se iz ovog sukoba roditi novi svet (kao što znamo „rat je otac svemu“) ili će sve odleteti u Tartar istorije – ne možemo znati. Jedno je, međutim, jasno: sada rešava ishod bitke za Budućnost, i najmanja neopreznost vodiće u poraz.

Autor: Andrej Fursov

S ruskog posrbio: Aleksandar Mirković

Izvor: Srodstvo po izboru

Hvala na poverenju! Molimo vas podelite, širite istinu!