Андреј Фурсов: „Паметни град“ – како ће нове елите управљати становништвом
Догађа се нешто занимљиво. Постоји троугао: транснационалне корпорације, државе и наднационалне структуре. Све у њима постепено слаби, чак је и ТНК (транснационалним корпорацијама) потребна промена. И ту, на спојевима ова три угла, појављује се оно што се називамо „дубока власт“. Дубока власт је најагресивнији део државе, најагресивнији део ТНК и специјалних (обавештајних) служби. Али не и армије, војске, она свеједно, остаје везана за државу.
Обавештајне службе постају један од главних елемената формирања нове пост-капиталистичке власти. На пример, озбиљна теоријска, интердисциплинарна истраживања и продори у истраживањима у области друштвених наука, сада се врше управо у обавештајним службама. Зашто у њима? Ствар је у томе што су се западне обавештајне службе још средином седамдесетих година преоријентисале са државе на ТНК. И управо ће обавештајне службе одиграти одлучујућу улогу у формирању „дубоке власти“.
Оно што данас видимо није формализована структура, и састоји се из неколико делова. А са чим је то повезано? Својевремено су капиталистичкој класи биле потребне наддржавне структуре. Зашто? Зато што је заједно са капиталом, „у формационом“ смислу како би рекли марксисти, била потребна и држава. Но, чим је држава образована почела је да ограничава капитал својим границама. Зато, да би се те границе пресекле, превазишле, појавила потреба за наднационалним структурама. Историјски, први су били масони. Они су своју улогу одиграли средином XIX века, заменили су их други, па трећи… Сада се практично све наднационалне структуре, наддржавне, налазе у истој таквој кризи, као и државне.
Никсон је био последњи председник САД који је говорио да је свет међуоднос пет држава. То јест, он је тврдио да свет чине джаве. И, заправо, Никсонов импичмент представља финале „пузајућег“ преврата у Сједињеним Државама, који је почео убиством председника Кенедија, а завршио се импичменотм Ричарда Никсона. Током свих ти преокрета САД су се, из првенствено државе, претвориле у кластер ТНК.
Прва акција дубоке власти је убиство Џона Кенедија. Финале изласка дубоке власти на сценује, „рођење змаја“, јесте 11. септембар, када је дубока власт показала себе у потпуности. И када је, ако се сећате, главни резултат 11. септембра за САД био – стварање државно-националне безбедности. То је било оштро огрничавање права грађана итд. То јест, обавештајне службе сада преузимају на себе оне функције које су у XVII веку преузела на себе краљевска друштва и кружоци језуита, а још раније – манастири.
На пример, ЦИА је преузела пројекат GDELT. GDELT је пројекат из 2000. Његова суштина је у следећем: изабрано је 7 земаља: САД, Велика Британије, Немачка, Француска, СССР (Русија), Јапан, Кина и извршена дигитализација практично целокупне научне документације од 1801. до 2000. године да би се анализирали модели развоја ових земаља – колико је њихов развој у складу са теоријским моделом. Испоставило се да у 6 држава развој одговара моделима њиховог теоријског развоја. У једној земљи – Русији – не одговара. То јест, њена историја је немогућа. Тада је закључено да је Османска империја/Турска – као Русија… Онда је укључена и Турска у истраживање, као осми случај. Међутим, испоставило се да је Османска империја припада групи поменутих 6 држава.
У принципу, они су емпирисјки доказали веома важну ствар, коју сам теоријски изнео негде почетком деведесетих, као коаутор књиге „Руски систем“. У њој је то образложено.
Године 2013. ЦИА је овај пројекат учинила тајним и узела га „под своје“. То јест, обавештајне службе и аналитичке структуре, корпорације… преузимају најбоље истраживаче са универзитета. Дођете, на пример, на Колумбијски универизтет; какве су перспективе? Џендер истраживања и сличне бесмислице. Мислим да се то ради делимично и свесно да би одвукли са универзитета најозбиљније људе.
То се односи чак и на такве универзитете као што су Оксфорд, Кембриџ, Сорбона – оне који су симбли – а сада прибежиште средњег слоја, и, у суштини, представљају начин да се одложи незапосленост. Елита не учи ни у Оксфорду, ни у Кембриџу… Истина, постоје два колеџа у Оксфорду где се заиста школује елита, један од њих је – Балиол… Ипак, универзитети на Западу продападају и на њима се догађа оно што се догађало крајем XV века – пропадају, а реално све одлази у краљевска друштва, у језуитске кружоке. А онда се све то поново вратило на универзитете, али сада већ на буржоаској основи, крајем XVIII века.
У свету, који „господари игре“ стварају, није потребно много образованих људи на врху. Средњи слој се уклања и нужан је само врло танак међуслој између врха и дна. Дајем предност изразу „средњи слој“ а не класа јер се класа дефинише извором прихода. У средњем слоју налазимо истовремено четири облика прихода; њему припадају: 1) врх радничке класе – плата; 2) део буржоазије – профит; 3) рентијери – рента; 4) лица слободних професије – хонорари. Наравно, треба се борити за средњи слој, гурати га ка врху. Средњи слој у буржоаском друштву је нешто посебно. Оно што је потребно за стабилизацију тог друштва.
Ни у једном другом друштву, осим буржоаском, квалитетног средњег слоја, не бројног већ квалитетног, никада није било. То јест, можемо издвојити, чисто статистички, неку средњу групу, али средњи слој на Западу је нешто различито од средње групе. Реч је о врло важном слоју који има неколико извора настанка. Прво, буран индустријски раст, Друга индустријска револуција. Друго – колонијална експанзија. А у ХХ веку, треће – постојање Совјетског Савеза, када је буржоазији било потребно да се откупе од свог средњег слоја да он не би, не дај Боже, гласао за леве партије, или да се не би окренуо ка Совјетскм Савезу.
Сада ових задатака нема и средњи слој ће бити „пуштен низ воду“, неће бити средње класе, постојаће богати и сиромашни. Оно што су још пре 20 година западни социолози називали „друштво 20/80“, то јест, 20% процената богатих, 80% сиромашнх и никаквог средњег слоја између. Но, ја мислим да је 20/80 сувише великодушно. Мислим да ће бити 10/90, највише. Капитализам одлази, значи, средњи слој треба да оде, и морају да оду његови бенефицијари. Шта ће врхушки која је монополизовала образовање и науку, људи са високим нивоом интелекта? Није потребно 500 милиона добро образованих, или 100 милиона, врхушки је довољно 20-ак милиона који ће манипулисати осталима, онима који ће седети и играти компјутерске игрице.
Мислим да ће друштво бити изграђено као систем енклава. Постојаће некаква репресивна, сурова структура која ће контролисати потребе јела, воде, понашања – нешто као „паметни град“. Ако се сада те тенденције наставе, ако у једном тренутку не пропадну, онда ће то бити тако. Биће и неколико концлогорних зона, неколико зона одбачених, искључених, које никоме неће бити занимљиве. На пример, Централна Француска, у којој нико не живе, у којој дивљи коњи скачи, биће велика Сомалија у центру Француске.
Но то су све претпоставке, јер прогнозирати је врло сложено у данашњој ситуацији. Налазимо се не у бифуркационој тачки, већ у пољу полифуркације, када постоји много различитих варијанти, и веома много зависи од тога како ће се даље развијати догађаји. Ако, рецимо, Запад поломи зубе на Русији, биће једна вектор развоја, чак и за тај Запад. Ако не поломи, тада други… Постоји јако много могућности…
Аутор: Андреј Фурсов
Превод: Александар Мирковић
Извор: Сродство по избору
