Америка на путу за Содому и Гомору

Америка од пуританизма до полних односа са животињама

Фото: REUTERS/Clodagh Kilcoyne

Од свих ликова телевизијских серија који се тренутно приказују или снимају у САД, 12% представља припаднике ЛГБТ заједнице. Ово је рекорд Американаца, готово је три одсто више него прошле године, што се бележи као рекорд.

Међутим, само 6% Американаца себе сматра сексуалним мањинама, па присуство двоструко већег удела перверзњака на телевизији није одговор на „захтеве друштва“, већ циљана пропаганда.

Како је некада пуританска земља дошла у такво животињско стање (ако говоримо о уподобљавању стоке у смислу псалма добро познатог првим белим Американцима, који су 1620. донели закон против содомије).

До „медицинских чињеница“ путем референдума

Сада је тешко поверовати, али давне 1957. године Америчка унија за грађанска права је потврдила усаглашеност Устава са свим законима против содомита (а посебно их је било много донетих 1950-их). Године 1965. у Вашингтону је одржана прва геј парада на свету. Године 1970. објављен је први филм, чија је радња изграђена око хомосексуалних односа („The Boys in the Band“ Вилиама Фридкина).

Популарна култура је обликовала „јавну мисао“ и 1971. године председникова Комисија за реформу кривичног закона препоручила је да се одредбе против хомосексуалаца уклоне из закона.

Прекретница је наступила 1973. године. Под невиђеним притиском ружичасто-плавог лобија, Одбор Америчког психијатријског удружења и водеће професионалне организације психијатара у земљи, уклонио је хомосексуалност са листе менталних поремећаја. Будући да то није било и није могло бити поткрепљено било каквим научним истраживањем, многи чланови Удружења су протестовали. Те 1974. године, питање је стављено на гласање у заједници. За одлуку председништва гласало је 5854 људи из Удружења. Против је било 3810 специјалиста. Тако је гласањем је први пут у историји „решено“ једно чисто научно питање. Хомосексуалност је, дакле, проглашена нормом.

Године 1978. одржано је још једно гласање. Од 10.000 чланова Америчког психијатријског удружења, 68% је признало хомосексуалност као девијацију. Али то ништа није решило, пошто је још 1975. године Опште медицинско удружење САД препоручило властима да признају право на истополне „бракове“.

Године 1992. дошло је до прекретнице у светским размерама. Светска здравствена организација уклонила је хомосексуалност са листе менталних поремећаја у Међународној класификацији болести. И опет, одлука је донета гласањем (са разликом од једног гласа!).

Ипак, традиционалистичка Америка је покушала да узврати. Суд је 1993. године осудио мајку двогодишњег дечака на казну затвора и лишавање родитељског права због лезбејства. Ипак, матрица је радила свој посао. Сенат САД је 2004. године криминализовао „пропаганду и акције усмерене против сексуалних мањина и људи који воде неуобичајен начин живота за друштво“.

Године 2006. првих неколико држава признало је право сексуалних мањина да склапају формалне „бракове“. Тада су председник Буш и представници републиканске већине у Сенату представили уставни амандман којим се забрањују истополни „бракови“. За је гласало 49 сенатора. Против – 48, али је и ово било довољно да се амандман одбаци, јер је за његово законодавно консолидовање била потребна уставна већина од 60 гласова.

А следећи председник, демократа Обама, наложио је познатом педерасту, „бискупу“ Џину Робинсону, да отвори своју инаугурациону недељу. Новом домаћину Беле куће није могао да буде непознато да је још 2003. године, када је Епископална црква (како се у Америци назива англиканство) одобрила именовање Робинсона за „бискупа“, да је то замало довело до расцепа у англиканизму широм света: цркве Нигерије, Уганде и неких других англиканских провинција чак су хтеле да прекину општење са „бискупима“. Њихови једноверци из других земаља позвали су на мораторијум на постављање содомита на руководећа места у цркви, али … од тог тренутка је кренула лавина хомосексуализације америчких конфесија (иако су појединачни „бракови“ истополних парова били примећује се од 1988, а такозвана „Унитаријанска црква“ је још 1970. укинула ограничења содомитима да заузимају положаје у властитој црквеној јерархији).

Амабсада САД са две заставе – државном и геј

Године 2009. хомосексуалне „породице” преко својих ЛГБТ организација су први пут позване на Васкршњи (!?) пријем у Белој кући. Сами позвани су то оценили као чињеницу да их „демократска власт прихвата као једнаке традиционалним брачним заједницама“.

У то време, истополни „бракови“ су већ били легални у државама Вермонт, Конектикат, Масачусетс и Ајова. У округу Колумбија, сличне заједнице регистроване су у другим државама и изједначене су у правима са традиционалним породицама. Неке државе нису регистровале, али јесу признале истополне „грађанске заједнице“, дајући им многа права традиционалних брачних парова. Међутим, у 42 државе хомосексуални „бракови“ још нису признати.

Ту 2009. годину вероватно треба сматрати почетком отворене ЛГБТ диктатуре. Тада је „Мис Калифорније“ Кери Приџин – неприкосновени фаворит избора „Мис САД“ – преко ноћи изгубила шансе за победу, „нетачно одговоривши“ на једно од бројних питања, али које је, очигледно, било „најактуелније“: „Верујем да брак треба да бити између мушкарца и жене. Не желим никога овде да увредим, али тако су ме васпитали моји родитељи.”

„Мис Калифорније“ Кери Приџин – остала без титуле, јер није била политички коректна

„Умало сам пао са столице када сам чуо одговор мис Калифорније“, рекао је судија у интервјуу за „MCNBC“. „Коме треба политички некоректна мис САД?! То не може бити! После такве изјаве није имала шансе за победу, иако је пре тога дефинитивно важила за фаворита.

Кери Пригин је у додатној дискусији одговорила да је свесна да многи од ње очекују политички коректан одговор: „Ипак, одлучила сам да останем искрена према себи, јер сам васпитана тако да не може бити компромиса у све што се тиче вере и личног мишљења“. У интервјуу за „Фокс њуз“, мис Калифорније је изјавила да је одговором на ово питање „сам Господ“ тестирао њену снагу и веру.

Као резултат тога, Пригине је заузела друго место, али је изјавила да се „осећа као победник и да уопште не жали због онога што је рекла“.

Од геј параде до геј рата

У јуну те исте 2009. године, Окружни апелациони суд је подржао тврдњу владе Сан Франциска да римокатолички морал „сеје мржњу“, „неосетљивост“ и да је уз све то и „увредљив“. Ова одлука је постала правни преседан.

А да хомосексуалне парове (који су до тада већ имали децу) не би увредио и традиционалистичком расподелом улога у породици, Стејт департмент је почетком 2011. одлучио да више не користи речи „мајка“ и „отац“ у службеној документацији. Од тада се пише „Родитељ № 1“ и „Родитељ № 2“.

Слична пракса је већ постојала у западној Европи. Због тога је Обама, да би потврдио лидерство САД по овом питању, борбу за „права сексуалних мањина” прогласио приоритетом америчке спољне политике. Како је појаснила државна секретарка Хилари Клинтон, „никаква традиција или обичај не могу имати предност над људским правима која су инхерентна свима нама”.

Већина Американаца је ове године први пут подржала легализацију истополних „бракова“. Према Галуповом истраживању, 53% испитаника тако мисли. Поређења ради: у претходној, 2010. години, 53% испитаника је било против легализације оваквих „бракова“; у октобру 2007. године, регистрација истополних „бракова“ подржана је од 30% (анкета „Лос Анђелес Тајмса“ и „Блумберга“) до 40% (анкета „CNN –а“ и „Корпорације за истраживање јавног мњења“).

Такође 2011. године, Сенат је одобрио нацрт закона којим се укидају казне за содомију и бестијалност у војсци. За је гласало 93 сенатора, а против само 7 (ранијих година, америчка војска је користила неизговорено правило „не питај, не говори“ да би заобишла забрану служења у војсци хомосексуалцима).

Године 2013. САД су признале „сексуалному оријентацијом“ и… педофилију. Штавише, Америчко удружење психијатара је указало да се педофили могу упустити у сексуалне активности са децом уз њихов пристанак. „Односно, оно што је у Русији спаљивано усијаним гвожђем, што се у Русији сматра најтежим кривичним делом, злочин за који смо више пута пооштравали казне, сада ће у САД бити заштићено свим међународним документима, јер не дозвољавају „дискриминацију на основу сексуалне оријентације“, са горчином је изјавила Олга Баталина, прва заменица председника Комитета Државне думе за породицу, жене и децу.

Откако је, дакле, Врховни суд САД легализовао истополне бракове широм земље 2015. године, вести о њеној брзој хомосексуализацији постале су уобичајене. Следеће тачке заслужују пажњу, јер доказују да нема границе у савршенству, када је у питању геј популација.

Године 2019, 30-годишњи Адолфо Мартинез добио је 15 година затвора, али не због убиства, не због наношења материјалне штете било коме и у посебно великим размерама, не због силовања, већ због… паљења ЛГБТ заставе. Штавише, државно тужилаштво је тражило још дужу временску казну.

Адолфо Мартинез добио је 15 година затвора зато што је скинуо и поцепао геј заставу са цркве

Обратимо пажњу на чињеницу да је побожни Мартинез поцепао геј заставу постављену на цркву.

Што је изненађујуће? Ова застава је постала друга званична застава Сједињених Држава. Чак и под Обамом, Стејт департмент је послао циркулар амбасадама у вези са истицањем транспарента у шест боја на јарбол заставе поред оне са звездицамаа и пругама. Током свог председниковањаа, несистемски Трамп је отказао ову наредбу, али је под Бајденом пракса настављена.

Посебан чланак смо посветили чињеници да је Бајден дошао у Белу кућу са слоганима заштите права на сексуалне перверзије широм света као и на абортус. Напомињемо само да је Национална федерација за абортус (која окупља пружаоце „медицинских“ услуга везаних за вештачки прекид трудноће) још 2018. године за председницу изабрала лезбејку. Односно, о судбини људског фетуса у Сједињеним Државама одлучују појединци који самим својим начином живота негирају мајчинство као такво.

Као што смо приметили на самом почетку чланка, данас се скоро 6% Американаца сматра приапдником ЛГБТ заједнице. Међутим, и ових 6% је производ необуздане пропаганде. Заиста, још 2012. године у Сједињеним Државама је било 3,5% перверзњака, што је, према подацима доктора медицинских наука, сексолога, психотерапеута Гарника Кочарјана, одговарало показатељима Западне Европе (одступања од 3-4% међу мушкарци и 1-2% међу женама).

Има, наравно, још Американаца који се опиру, иако прећутно, содомизацији своје земље. Тако је исто пала и продаја главног атрибута „Велике Америке“ – стрипова. А све само зато што је син Супермена схватио да је „плави“. Има и оних који се усуђују да критикују сврсисходну политику „једнакости и инклузивности“ у војсци САД. „Бићемо поражени у великом рату“, закључује „Фокс њуз“. Ово потврђује већ изнет од стране нашег протала позитивног одговора на питање, да ли је добро за нас што наши геополитички противници све више губе морални карактер образа Божијег?

Аутор: Дмитриј Скворцов

С руског превео Цветин Глоговчанин – https://www.fondsk.ru/news/2022/02/23/amerika-ot-puritanstva-do-skotolozhstva-55624.html

Извор: Наука и култура

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!