Američko čudo blažene Ksenije Petrogradske
Ako neko zna ovu priču i u njoj pronađe neke greščice, molim da mi oprosti jer sam je ja čula pre petnaest godina i ne iz prve ruke.
Priča ide ovako: jedan sveštenik iz Severne Kalifornije je služio na parohiji koja se sastojala od bivših evangelista koji su se obratili u Pravoslavlje. Kada njihova parohija još nije bila pravoslavna, različiti ljudi su dolazili kod njih da slušaju Blagu vest. Jedanput je do crkvene zgrade došao jedan mladić na motoru Harli Dejvidson. Po spoljašnjem izgledu ličio je na osobenjaka, no on je sa iskrenim interesovanjem želeo da čuje nešto o Isusu. Bio je u dobrim odnosima sa pastorom (koji je kasnije postao pravoslavni sveštenik i koji je ispričao ovaj događaj) i ovaj mladić je postepeno menjao svoj način života. Odbacivao je jedan porok za drugim, dok mu pastor nije rekao da ako istinski želi da sledi za Hristom da je potrebno njegovo prošlo „bajkerstvo“ ostaviti iza sebe.
Mladom evangelistu je bilo previše teško to da prihvati i on je napustio parohiju i pastora koji se brinuo o njemu i više nikada nije poželeo tamo da se vrati. Otputovao je na svom „Harli Dejvidsonu“, ali je uskoro imao strašan udes, usled čega je ostao bez nogu. Na kraju, mladić se vratio svojim „starim drugovima“, našavši se u polu srušenoj kući. Ta kuća se nalazila u nerazvijenom delu grada, gde se posebno razvijao kriminal. Jedno veče kada su se on i njegovo društvo posebno predali alkoholu i narkoticima, naš mladić se najednom okliznuo, pao i izgubio svest. Njegovi prijatelji koji takođe nisu bili u treznom stanju su mislili da je on umro. Ne shvatajući šta bi trebalo da rade, i kao i obično, izbegavajući bilo kakve kontakte sa policijom, oni su prosto izvukli njegovo beznogo telo na ulicu i bacili ga u prvi kontejner na koji su naišli. U tom kontejneru se mladić sledeće jutro i probudio. To je stvarno bilo užasno buđenje, kada shvatiš da si ostavljen od svih i da se valjaš u kontejneru. Izmigoljivši se zaprepašten iz kontejnera, koji mu gotovo da nije postao grob, mladić je seo na trotoar, ispunjen najcrnjim mislima: „Evo do čega sam došao. Beskorisni ljudski otpadak. Odbačen kao nepotrebno. Pogružen u te misli, iznenada je primetio prisustvo starije žene koja je bila obučena u dronjke, a koje nazivaju „beskućnicama“. Ona mu je prišla. Njen izgled je bio veoma strog i razobličavajući. „Ti znaš kuda bi trebao da ideš, – rekla je ona, pokazujući na mladića. – Pa, idi tamo“. Tog trenutka mladić se setio svog bivšeg pastora i crkve u kojoj se on gotovo preobrazio. Čvrsto rešivši da je ponovo pronađe, vratio se nazad u grad u kom se ona nalazila.
Kada je došao do hrama kojeg je nekad poznavao video je da se on promenio. Krov su ukrašavale zlatne kupole i krstovi, a sav enterijer je u potpunosti bio izmenjen. Nije bilo više nikakvih stolica, a ispred se nalazilo nešto u vidu pregrade sa čudnim predstavama svetitelja. On je sa čuđenjem posmatrao oko sebe i njegov pogled je pao na lik žene, one iste „beskućnice“ koja mu je rekla kuda treba da ide u tom času strašne depresije. To je bila Blažena Ksenija Petrogradska, Hrista radi jurodiva. Tamo je mladić sreo svog starog druga koji je tada već bio pravoslavni sveštenik u rasi i sa krstom. Muškarac je primio sveto krštenje i počeo je da vodi život iskrenog parohijanina ovaj put se istinski preobrativši.
Foto © fotostrana.ru
Nije mi poznato šta je od tada bilo sa tim čovekom. Nemam razloga da ne verujem da on sada nije na toj parohiji nego negde drugo. No, meni su ovaj događaj ispričali pre petnaest godina. Ali bez obzira, činjenice ostaju činjenice. Ovo čudo blažene Ksenije se dogodilo sa čovekom koji do tada ništa o njoj nije znao i koji je živeo daleko od Rusije i to baš u onom momentu kada je njemu to bilo najneophodnije.
Autor: monahinja Kornilija Ris
