Амерички ђавољи плес у Грузији
Прошлогодишњи планетарни геополитички земљотрес са епицентром у Украјини изазвао је серијске потресе дуж Земљиног шара, а како се битке распламсавају и што се неповољније одражавају по интересе Англо-Американаца, тако се овај трећи светски рат проширује и угрожава све више људи. Америка преко својих робова у Европи шири пожар на црноморски регион, а затим, преко Блиског истока и Кине, све до Корејског полуострва, разбуктавајући оружане сукобе међу ненуклеарним субјектима свуда дуж граница Русије. Оне државе које поседују атомско оружје дестабилизоваће средствима специјалног ратовања, санкцијама, претњама, уценама…
Русија је војном интервеницијом у Украјини активно кренула у сусрет решавању овог проблема и он ће, пре или касније, бити решен. Упркос немалој сили колективног запада која је покренута против свега руског, потенцијали и ресурси Русије су импресивни. Уколико се сукоб у Украјини настави још неко време, нестаће не само Украјина, него и Украјинци, па и због тога данас не можемо видети о каквом конкретном решењу сукоба може бити речи, али оно, ма какво било, гарантоваће безбедносне услове и престанак војне опасности по Русију, са те територије. То знају и на западу као што су свесни чињенице да никакво лиферовање оружја не може преокренути ток рата. Међутим, запад не жели да се суочи са истином, не жели да је прихвати јер су му украјинске жртве безвредне. Украјински људски, државни, економски и сваки други ресурси су десетковани, али Америка жртвујући туђу децу и проливајући сву њихову крв нема шта да изгуби. Не губи ништа своје.
С друге стране, све је више речи о дубоким поделама унутар украјинског друштва те једина озбиљна препрека која остатак те државе спречава у капитулацији јесте тоталитаризам украјинске диктатуре коју уз америчку подршку спроводи Зеленски и његова банда. Амерички наум у знатној мери имплементира се преко режима ове марионете, кловна, диктатора и зликовца.
Елем, то што се Американци интезивно не баве само украјинским питањем, него пожар шире на целу Азију, а можда и више од тога, поуздан је сигнал да им се замишљене мапе пута не остварују. Они су одавно прокоцкали озбиљне ýлоге, па се сада грче и из недаћа ваде, разуме се, преко туђих леђа. Било да измишљају трагикомичан сценарио диверзије Северног тока покривајући компромитацију насталу Хершовим публиковањем америчке терористичке активности, било да спроводе фарсичне репризе ружичастих револуција у државама чије им руководство није по вољи, или не апортира беспоговорно. Само је питање околности и тренутка када украјинску таксу плаћања данка у крви не замене Грузини, Сиријци или Иранци, али и Чеси, Французи или Немци.
Историја, трагедија и фарса
Садашња дешавања у Грузији наметљиво подсећају на зачињање украјинске трагедије коју су Англо-Американци породили 2014. године. Тзв. плишане револуције, тзв. буђење демократије заоденуто тзв. европским вредностима пуко је силеџијско отимање власти при чему оружана, милитантна мањина са политичком и финансијском подршком колективног запада, као и са сваковрсном западном инфраструктуром граби власт од политичих структура које имају већинску подршку народа.
Неутрално држање Грузије у украјинско-руском конфликту за Америку је неприхватљиво, осим тога, Пројекат Украјина постаје промашена инвестиција па им је потребан нови, макар и много мањи “прокси-клон” за ратовање с Русијом. И Грузија је православна и тамо се може спровести крвава политика ратовања “до последњег Грузина”, као што се политика ратовања “до последњег Украјинца” спроводи мало северније. Обе земље, укључујући и трећу, Русију, православне су. Тиме су “легитимна” мета колективном, сатанистичком западу који се церека над сваким православним лешом.
Регион Закавказја са својим постсовјетским наслеђем, озбиљним теретом у нагомилавању етничких и територијалних спорова и проблема гураних деценијама под тепих озбиљан је и респектабилан конфликтни потенцијал. Ако томе додамо и пословичну лукавост и поквареност Англо-Американаца да до сопствене користи и профита дођу искључиво преко телеса њима безвредних народа, односно имамо у виду да ће потенцијална непријатељства грејати до ерупције и рата, јасно је да ћемо вероватно сведочити ланчаној реакцији која се из Украјине преко Молдавије, Грузије, Израела, Сирије, Ирана, простире све до Кине и Северне Кореје. Додуше, против ове две последње државе неће активирати веће конвенционалне ратне операције већ читав арсенал мера специјалног ратовања.
У америчком Конгресу убедљивом већином одбијен је предлог за повлачење војске из Сирије. Демократе и републиканци сложни су у подршци империјалистичкој окупацији и у пракси доказују да разумеју само језик силе којим су, на пример, говорили талибани у Афганистану. Израел све озбиљније звецка оружјем и прети Ирану, док санкције према Русији ни приближно не дају очекивани резултат. Дипломатски маневри Кине и Русије ка трећим земљама, заправо јачање антиамеричке коалиције су у пуном замаху. Европски традиционални колонијални робовласници губе тло под ногама у Африци, а Јужна Америка корача суверенистичким корацима. Турска одбија да се повинује НАТО дресури, а феномен држања Мађарске дође као зачин свему овоме. И све то у збиру изазива неспокојство јер сви знају да се Англо-Американци неће повући без река крви. Што им горе буде ишло, потпаљиваће ватре и генерисаће ратна жаришта док се нешто не деси унутар граница Сједињених Држава, или док се не буду самоспржили са целом Планетом.
Разуме се да ова пироманска америчка агенда у структури крије мноштво слабих места и да је за њено спровођење потребно много ресурса, повољних околности и озбиљног рада. Такође се разуме да многе деонице тог пута могу цело човечанство одвести на странпутицу и у пропаст, али тамо могу одвести и само Американце. Показаће време.
Издаја се наручује новцем
Понекад озбиљни улози зависе од веома нестабилне основе, висе о танком концу. Примерице, озбиљна дестабилизација Грузије узрокована је споља јер је тамошњи парламент усвајао закон о спречавању финансирања политичких структура из иностранства. Полуга преко које колективни запад делује на политичке структуре трећих земаља функционише управо преко тог механизма. Домаћи издајници ретко делују из неких идеолошких или политичких разлога. Обично је ту реч о плаћеницима, беспризорним продавцима вере за вечеру. Издаја се, дакле, наручује доларима, каткад еврима. Ако им пресечете могућност финансирања распршићете им мотиве и пресушиће им ентузијазам да се баве политичким радом. Зато Американци понављају сценарио украјинског Мајдана у Грузији знајући да без потплаћивања тзв. демократских проевропских опција, ти јунаци неће заступати њихове интересе. Погонско гориво данашњих “западних вредности” су долар и евро јер су, између осталог, све нематеријалне вредности потрошене и компромитоване управо на Западу. Запад је то урадио свесно, жртвујући их божанству профита. Нико ко данас у глави поседује више од два грама здравог мозга не верује у западну демократију коју су на Западу, у својим државама и у државама својих савезника/вазала удавили Англо-Американци. Због тога ничег нормалнијег не може бити него да се забрани и укине инострано финансирање политичких организација, појединаца и удружења грађана која се баве политичким питањима. Због тога је ово питање суштински важно.
Аутор: Славко Живанов
Извор: Између сна и јаве
