Аплаузи за председника на парастосу у Храму

Реч „аплауз, аплаудирати” долази од латинске речи „applaudere”, што значи „пљескати, ударати по (нечему). Стари Римљани су пљескање уздигли на ниво обреда током јавних наступа, глумци су плаћали првим редовима за ту услугу … Сам римски император Нерон је, често када би наступао, ангажовао пет хиљада својих легионара да пљескају на музику коју је изводио.

Са друштвених мрежа читам коментаре на то да је председник Србије са “најближим сарадиницима и делом родбине” уз упаљену свећу присуствовао петогодишњем парстосу покојном Оливеру Ивановићу у Храму Светог Саве на Врачару. Разлог многобројних коментара је био тај што је у Храму председник био дочекан аплаузом својих обожавлаца.

Нажалост сам постао неко који не верује медији у Србији, па ни друштвеним мрежама и прво сам помислио да је ово неко кварно смислио да бламирао Председника. После мало “гуглања” пронађем видео запис телевизије К1инфо са поменутог догађаја. Камера приказује унутрашњост Храма, људи нешто више него уобичајено, председник се пробија кроз народ. Присутни старији грађани постављени у првим редовима аплаудирају уз повике: “Браво председниче!”, а њихов председник их поздравља махањем руке. Ко не врерује нека потражи видео, ако му није мука да погледа.

Међу коментарима, углавном кратким, преовлађују они који пишу да нам ова срамота најбоље говори у каквој земљи и којим временима живимо. То свакако јесте тако, мени лично исто тако страшно говори колико нам је у православној Србији јадно низак ниво и познавања и поштовања своје Вере. Може се ипак разумети да пензионери из Брозових времена који пре позива СНСа да дођу на парастос раније у цркви нису ни били, као редовни конзументи ђубрета које усисавају са Пинка и Хепија не зају и не умеју другачије, то нам је ваљда једна од последица деценијског комунизма, а који још траје.

Махање и отпоздрав Вође на повике “Браво!” на парастосу у Светом Храму поставља питање како тако ренесансно универзална личност, “визионар”, “најбољи међу нама”, онај који зна како се граде путеви, како раде респиратори, како се угаљ копа, како се гас складишти, најбољи студент правног факултета свих времена, врсни познавалац свих спортова, светски стручњак за вина, посебно надарен за психологију, човек који цитира редовно мудраце са свих меридијана … не зна ништа, чак ни оно најосновније о својој (ако није у међувремену променио) Вери православној, то му је знање и интересовање некако промакло.

Ипак све има и неку добру страну јер да не беше позива СНСа, сендвича и аутобуског превоза неки наши сународници никада не би ушли у Храм и видели како то изгледа. Следећи пут би само требали на понесу и транспаренте. Предложио бих натпис: “Председниче Вучићу, са тобом и у цркву”, па онда обавезво место (или село) из које га су дошли.

У време нацизма сладбеници вође Трећег Рајха су исписивали на црквама “Нама не треба ваш Бог, наш Бог је Хитлер”. Не знам што ми ово паде на памет.

Аутор: Предраг Вучинић, Мелбурн

Хвала на поверењу! Молимо вас поделите, ширите истину!

404 Not Found

404 Not Found


nginx